https://sputnikportal.rs/20240128/trougao-al-aksa-i-strateska-slabost-na-bliskom-istoku-da-li-su-huti-matirali-ameriku-1166916916.html
Троугао Ал Акса и стратешка слабост на Блиском истоку: Да ли су Хути матирали Америку? /видео/
Троугао Ал Акса и стратешка слабост на Блиском истоку: Да ли су Хути матирали Америку? /видео/
Sputnik Србија
На Блиском истоку све луђе – шеф дипломатије Израела Израел Кац говори о изградњи вештачког острва на које би преселио Палестинце из Појаса Газе – али... 28.01.2024, Sputnik Србија
2024-01-28T16:25+0100
2024-01-28T16:25+0100
2024-01-28T16:38+0100
свет
свет
анализе и мишљења
нови спутњик поредак с николом врзићем
хути
блиски исток
сад
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/01/11/1166504614_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_7c72c55ff537874ee517afb5c1cd2800.jpg
Штавише, преноси своје утиске из Џеде у Саудијској Арабији репортер италијанског листа ”Коријере дела сера”, ”Америка је недоследна и непоуздана, Европа ирелевантна”, а поврх свега тога, ”Кина је свеприсутна”. А поврх оваквог односа са Саудијском Арабијом има и стратешки споразум са Ираном какав сад прави и њен главни стратешки партнер, Русија.Саудијски де факто лидер Мухамед бин Салман, упркос томе што је одгојен као амерички менаџер, својим људима обично говори да будућност лежи на Истоку, бележи даље италијански новинар Федерико Рампини, и ову земљу описује као ”око олује” – релативно мирну тачку у средишту вртлога.Напади у Ираку и СиријиО вртлогу на Блиском истоку који се увелико раширио од Израела и Појаса Газе, уосталом, уверљиво сведоче већ и напади минобацачима, дроновима и балистичким ракетама на америчке окупационе базе у Ираку, који су започели 10 дана после Хамасовог упада у Израел 7. октобра и досада је таквих напада у Ираку – пребројао је ”Волстрит џорнал” – било макар 55, док ”Политико”, позивајући се на свој извор из Пентагона, наводи да је од октобра до прошлог петка било укупно 140 напада на Американце и њихове базе у Сирији и Ираку.Упоредо с овим нападима проиранских милиција, ирачки премијер Мухамед Ал Судани поручује ових дана и да даље присуство америчких војних снага у тој земљи, под изговором борбе против Исламске државе, више није потребно. Такав став, објашњава ”Волстрит џорнал”, представља озбиљан заокрет за премијера Ал Суданија који је прошле године овом листу рекао да су америчке трупе у Ираку, под истим изговором Исламске државе, и даље потребне.Сучељавање у Црвеном моруНеугодна ситуација за Американце у Ираку, као последица рата у Израелу, међутим, још је знатно сложенија у односу на Хуте – покрет Ансаралах – у Јемену. Они су, оцењује портал ”Интерсепт”, Америку ”матирали у сучељавању у Црвеном мору”.Хути су се ”појавили као неочекивани моћни играч, успешно пореметивши глобални поморски транспорт у име Палестинаца у Гази, чиме су приморали Сједињене Државе (и Велику Британију) на серију ваздушних удара у склопу неуспешног покушаја да их одврате” од даље акције пресретања и напада на трговачке али и војне бродове повезане с непријатељским интересима – израелским, америчким и британским.”Јеменски побуњеници, очврсли кроз године ратовања, не могу да буду одвраћени без ризичне и скупе ескалације”, опомиње ”Интерсепт”, скреће пажњу на признање америчког председника Џоа Бајдена да ”ваздушни удари не спречавају Хуте али да ће Сједињене Државе свеједно наставити да их гађају”, те отуда и закључак да су пред Вашингтоном само две опције, од којих ниједна није нарочито привлачна. Напротив: ”Одлуком да их нападне, Бајденова администрација отворила се према геополитичком шах-мату од стране Хута. Ескалација ваздушних удара на побуњенике само би донела додатне поремећаје у поморском саобраћају – што је контрапродуктивно са становишта ублажавања економске кризе – уз повећан ризик од отвореног регионалног рата. Док би преговори, или попуштање пред захтевима ове недржавне милитантне групе из једне од најсиромашнијих земаља на свету било протумачено као америчка предаја која би само подстакла нову популарност Хута.”Што је већ уочљиво, јер, примећује даље ”Интерсепт”, ”локална перцепција је да се нико (на Западу) није много узбудио док је три месеца проливана крв Палестинаца, али, кад су угрожени економски интереси Запада, одреаговали су одмах”.Економија блокадеИ заиста. ”Притисак Хута на трговинску руту од кључног значаја већ има утицаја на глобалну економију: застрашене бродарске компаније скрећу своја пловила према скупљим рутама, уз раст цене осигурања и трошкова транспорта. Ефекти ће се ускоро видети у ценама нафте и робе за широку потрошњу широм света”, напомиње ”Интерсепт”. ”Блумберг” графиконима показује да је транспорт нафте кроз мореуз Баб ел Мандеб нагло опао на само трећину пређашњег, док лондонски ”Телеграф”, кроз разговор са шефом бродарског гиганта, компаније ”Хапаг-Лојд” Камероном Боувијем, драматично упозорава да је ”хаос у Црвеном мору тек почео – ситуација је очајна” јер, осим што нема изгледа да ће бити решена брзо, већ сада доводи до пуцања ланаца снабдевања и последичног раста инфлације. Са свим пропратним последицама по западне економије, које се већ повијају под каматним стопама подигнутим да би се укротио – без потпуног успеха – досадашњи талас инфлације. Који сад може да се претвори у цунами.А поменута очајна ситуација поседује раскошан потенцијал да постане и још очајнија, јер извори из Јемена прете могућношћу операције Троугао Ал Акса – истовремене блокаде Суецког канала и мореуза Баб ел Мандеб и Хормушког теснаца ка Персијском заливу. А Хути су већ доказали да средстава за то – у виду дронова, балистичких и крстарећих ракета довољног домета – имају у изобиљу.И притом свој арсенал и додатно увећавају, ако је веровати ”Политику” који, позивајући се на америчке и друге западне обавештајне изворе, тврди да тренутно Иран и додатно наоружава Хуте, што се тумачи као знак да ”Техеран има непосредну улогу у подстицању кризе у Црвеном мору”, у ”настојању да искористи садашњи регионални метеж како би избацио војску САД с Блиског истока… Иран покушава да створи круг насиља који би водио до избацивања америчких снага из региона, почев од Ирака.”С тим вези, опоменуће и пуковник Даглас Мекгрегор, саветник у Пентагону у време Доналда Трампа, ”експлозивна ситуација на Блиском истоку прети да оголи наше стратешке слабости” стога што, ”вашингтонски заговорници рата с Ираном игноришу истину да би се тиме Вашингтон суочио са иранском државом која има подршку Русије и нешто удаљеније Кине…”Како се рат из Појаса Газе прелио на читав регион Блиског истока? Колико је опасан, и за кога, хаос у Црвеном мору? И да ли ће Америка заиста доживети геополитички шах-мат?О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” говорили дипломата Зоран Миливојевић и дугогодишњи спољнополитички уредник у Танјугу Борислав Коркоделовић.Погледајте видео:
блиски исток
сад
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Никола Врзић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Никола Врзић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Врзић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
свет, анализе и мишљења, нови спутњик поредак с николом врзићем, хути, блиски исток, сад
свет, анализе и мишљења, нови спутњик поредак с николом врзићем, хути, блиски исток, сад
Троугао Ал Акса и стратешка слабост на Блиском истоку: Да ли су Хути матирали Америку? /видео/
16:25 28.01.2024 (Освежено: 16:38 28.01.2024) На Блиском истоку све луђе – шеф дипломатије Израела Израел Кац говори о изградњи вештачког острва на које би преселио Палестинце из Појаса Газе – али истовремено и све опасније. Поготово по америчке интересе: Хути из Јемена најављују операцију Троугао Ал Акса, Русија и Иран нови споразум о стратешкој сарадњи, а Ирак тражи одлазак америчке војске.
Штавише, преноси своје утиске из Џеде у Саудијској Арабији репортер италијанског листа ”Коријере дела сера”, ”Америка је недоследна и непоуздана, Европа ирелевантна”, а поврх свега тога, ”Кина је свеприсутна”. А поврх оваквог односа са Саудијском Арабијом има и стратешки споразум са Ираном какав сад прави и њен главни стратешки партнер, Русија.
Саудијски де факто лидер Мухамед бин Салман, упркос томе што је одгојен као амерички менаџер, својим људима обично говори да будућност лежи на Истоку, бележи даље италијански новинар Федерико Рампини, и ову земљу описује као ”око олује” – релативно мирну тачку у средишту вртлога.
О вртлогу на Блиском истоку који се увелико раширио од Израела и Појаса Газе, уосталом, уверљиво сведоче већ и напади минобацачима, дроновима и балистичким ракетама на америчке окупационе базе у Ираку, који су започели 10 дана после Хамасовог упада у Израел 7. октобра и досада је таквих напада у Ираку – пребројао је ”Волстрит џорнал” – било макар 55, док ”Политико”, позивајући се на свој извор из Пентагона, наводи да је од октобра до прошлог петка било укупно 140 напада на Американце и њихове базе у Сирији и Ираку.
Упоредо с овим нападима проиранских милиција, ирачки премијер Мухамед Ал Судани поручује ових дана и да даље присуство америчких војних снага у тој земљи, под изговором борбе против Исламске државе, више није потребно. Такав став, објашњава ”Волстрит џорнал”, представља озбиљан заокрет за премијера Ал Суданија који је прошле године овом листу рекао да су америчке трупе у Ираку, под истим изговором Исламске државе, и даље потребне.
Сучељавање у Црвеном мору
Неугодна ситуација за Американце у Ираку, као последица рата у Израелу, међутим, још је знатно сложенија у односу на Хуте – покрет Ансаралах – у Јемену. Они су, оцењује портал ”Интерсепт”, Америку ”матирали у сучељавању у Црвеном мору”.
Хути су се ”појавили као неочекивани моћни играч, успешно пореметивши глобални поморски транспорт у име Палестинаца у Гази, чиме су приморали Сједињене Државе (и Велику Британију) на серију ваздушних удара у склопу неуспешног покушаја да их одврате” од даље акције пресретања и напада на трговачке али и војне бродове повезане с непријатељским интересима – израелским, америчким и британским.
”Јеменски побуњеници, очврсли кроз године ратовања, не могу да буду одвраћени без ризичне и скупе ескалације”, опомиње ”Интерсепт”, скреће пажњу на признање америчког председника Џоа Бајдена да ”ваздушни удари не спречавају Хуте али да ће Сједињене Државе свеједно наставити да их гађају”, те отуда и закључак да су пред Вашингтоном само две опције, од којих ниједна није нарочито привлачна. Напротив: ”Одлуком да их нападне, Бајденова администрација отворила се према геополитичком шах-мату од стране Хута. Ескалација ваздушних удара на побуњенике само би донела додатне поремећаје у поморском саобраћају – што је контрапродуктивно са становишта ублажавања економске кризе – уз повећан ризик од отвореног регионалног рата. Док би преговори, или попуштање пред захтевима ове недржавне милитантне групе из једне од најсиромашнијих земаља на свету било протумачено као америчка предаја која би само подстакла нову популарност Хута.”
Што је већ уочљиво, јер, примећује даље ”Интерсепт”, ”локална перцепција је да се нико (на Западу) није много узбудио док је три месеца проливана крв Палестинаца, али, кад су угрожени економски интереси Запада, одреаговали су одмах”.
И заиста. ”Притисак Хута на трговинску руту од кључног значаја већ има утицаја на глобалну економију: застрашене бродарске компаније скрећу своја пловила према скупљим рутама, уз раст цене осигурања и трошкова транспорта. Ефекти ће се ускоро видети у ценама нафте и робе за широку потрошњу широм света”, напомиње ”Интерсепт”. ”Блумберг” графиконима показује да је транспорт нафте кроз мореуз Баб ел Мандеб нагло опао на само трећину пређашњег, док лондонски ”Телеграф”, кроз разговор са шефом бродарског гиганта, компаније ”Хапаг-Лојд” Камероном Боувијем, драматично упозорава да је ”хаос у Црвеном мору тек почео – ситуација је очајна” јер, осим што нема изгледа да ће бити решена брзо, већ сада доводи до пуцања ланаца снабдевања и последичног раста инфлације. Са свим пропратним последицама по западне економије, које се већ повијају под каматним стопама подигнутим да би се укротио – без потпуног успеха – досадашњи талас инфлације. Који сад може да се претвори у цунами.
А поменута очајна ситуација поседује раскошан потенцијал да постане и још очајнија, јер извори из Јемена прете могућношћу операције Троугао Ал Акса – истовремене блокаде Суецког канала и мореуза Баб ел Мандеб и Хормушког теснаца ка Персијском заливу. А Хути су већ доказали да средстава за то – у виду дронова, балистичких и крстарећих ракета довољног домета – имају у изобиљу.
И притом свој арсенал и додатно увећавају, ако је веровати ”Политику” који, позивајући се на америчке и друге западне обавештајне изворе, тврди да тренутно Иран и додатно наоружава Хуте, што се тумачи као знак да ”Техеран има непосредну улогу у подстицању кризе у Црвеном мору”, у ”настојању да искористи садашњи регионални метеж како би избацио војску САД с Блиског истока… Иран покушава да створи круг насиља који би водио до избацивања америчких снага из региона, почев од Ирака.”
С тим вези, опоменуће и пуковник Даглас Мекгрегор, саветник у Пентагону у време Доналда Трампа, ”експлозивна ситуација на Блиском истоку прети да оголи наше стратешке слабости” стога што, ”вашингтонски заговорници рата с Ираном игноришу истину да би се тиме Вашингтон суочио са иранском државом која има подршку Русије и нешто удаљеније Кине…”
Како се рат из Појаса Газе прелио на читав регион Блиског истока? Колико је опасан, и за кога, хаос у Црвеном мору? И да ли ће Америка заиста доживети геополитички шах-мат?
О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” говорили дипломата Зоран Миливојевић и дугогодишњи спољнополитички уредник у Танјугу Борислав Коркоделовић.
