https://sputnikportal.rs/20240128/veliki-nemacki-eksperiment-cetiri-puta-nedeljno-u-firmi--da-li-ce-radnici-biti-srecniji-i-vredniji-1166986242.html
Велики немачки експеримент: Четири пута недељно у фирми – да ли ће радници бити срећнији и вреднији?
Велики немачки експеримент: Четири пута недељно у фирми – да ли ће радници бити срећнији и вреднији?
Sputnik Србија
У Немачкој ће од 1. фебруара бити уведена експериментална четвородневна радна недеља за 45 фирми у трајању од шест месеци, а током тог периода мериће се... 28.01.2024, Sputnik Србија
2024-01-28T23:00+0100
2024-01-28T23:00+0100
2024-01-28T23:00+0100
економија
економија
свет – економија
немачка
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/01/1c/1166986390_0:24:3073:1752_1920x0_80_0_0_6616b08963f88baada0e7c860d79fb66.jpg
Запослени ће примати досадашње плате без обзира на смањено радно време, објавио је Блумберг.Како се наводи, циљ експеримента је да се провери да ли су тачне тврдње синдиката да су људи који мање раде не само срећнији и здравији, него и продуктивнији у својим пословима.Блумберг наводи да би, према прогнозама, до 2034. године немачко тржиште рада могло да се смањи за више од седам милиона људи због пада наталитета и старења популације.Осим повећања продуктивности, очекује се да ће фирме имати користи од смањења скупих изостанака са посла због стреса, болести и исцрпљености.Немци су у 2022. години у просеку изостајали с посла 21,3 дана што је резултирало губитком од чак 207 милијарди евра, показали су подаци Савезног института за здравље и безбедност на послу.Заговорници експеримента истичу да би новина могла да привуче нове кадрове у Немачку, земљу која према Евростату већ има највећи удео запослених са пола радног времена у ЕУ.Недостатак улагања у иновације и дигитализацију спречио је повећање продуктивности у Немачкој, а без побољшања у тим подручјима, мало је вероватно да ће се значајно повећати продуктивност једноставним смањењем броја радних сати, сматра економиста на Институту за истраживање тржишта рада у Нирнбергу Енцо Вебер.Мањак квалификованих радника у Немачкој, заједно с високом инфлацијом, охрабрио је раднике у свим индустријама да траже веће плате и смањење радног времена, пренео је Танјуг. Немачке машиновође су већ десетак дана у штрајку и траже скраћивање радног времена са 38 сати недељно на 35 сати без смањења плата. Синдикат запослених у грађевинском сектору тражи повишицу од 20 одсто за велики део својих радника, којих је укупно око 930.000.Погледајте и:
немачка
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
економија, свет – економија, немачка
економија, свет – економија, немачка
Велики немачки експеримент: Четири пута недељно у фирми – да ли ће радници бити срећнији и вреднији?
У Немачкој ће од 1. фебруара бити уведена експериментална четвородневна радна недеља за 45 фирми у трајању од шест месеци, а током тог периода мериће се продуктивност радника.
Запослени ће примати досадашње плате без обзира на смањено радно време, објавио је Блумберг.
Како се наводи, циљ експеримента је да се провери да ли су тачне тврдње синдиката да су људи који мање раде не само срећнији и здравији, него и продуктивнији у својим пословима.
Блумберг наводи да би, према прогнозама, до 2034. године немачко тржиште рада могло да се смањи за више од седам милиона људи због пада наталитета и старења популације.
Осим повећања продуктивности, очекује се да ће фирме имати користи од смањења скупих изостанака са посла због стреса, болести и исцрпљености.
Немци су у 2022. години у просеку изостајали с посла 21,3 дана што је резултирало губитком од чак 207 милијарди евра, показали су подаци Савезног института за здравље и безбедност на послу.
Заговорници експеримента истичу да би новина могла да привуче нове кадрове у Немачку, земљу која према Евростату већ има највећи удео запослених са пола радног времена у ЕУ.
Недостатак улагања у иновације и дигитализацију спречио је повећање продуктивности у Немачкој, а без побољшања у тим подручјима, мало је вероватно да ће се значајно повећати продуктивност једноставним смањењем броја радних сати, сматра економиста на Институту за истраживање тржишта рада у Нирнбергу Енцо Вебер.
Мањак квалификованих радника у Немачкој, заједно с високом инфлацијом, охрабрио је раднике у свим индустријама да траже веће плате и смањење радног времена, пренео је Танјуг. Немачке машиновође су већ десетак дана у штрајку и траже скраћивање радног времена са 38 сати недељно на 35 сати без смањења плата. Синдикат запослених у грађевинском сектору тражи повишицу од 20 одсто за велики део својих радника, којих је укупно око 930.000.
