https://sputnikportal.rs/20240130/potpuno-nova-klasa-zivota-pronadjena-u-ljudskom-sistemu-za-varenje-1167067883.html
Потпуно нова класа живота пронађена у људском систему за варење
Потпуно нова класа живота пронађена у људском систему за варење
Sputnik Србија
Откривајући ново подручје унутар микрокосмоса наших тела, научници су наишли на нешто што се чини као потпуно нова категорија ентитета, налик вирусима. 30.01.2024, Sputnik Србија
2024-01-30T23:00+0100
2024-01-30T23:00+0100
2024-01-30T23:00+0100
наука и технологија
наука и технологија
живи свет и генетика
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/01/1e/1167068130_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_6aa89773ca34db6f0002698a495e0495.jpg
Марк Пајфер, ћелијски биолог са Универзитета Северне Каролине у САД, остао је затечен открићем.Тим загонетним генетским фрагментима, који су названи „обелисци“, недостају препознатљиве секвенце или структурне сличности с познатим биолошким агенсима.Иван Желудев и његов тим са Универзитета Стенфорд предлажу да би ти необични ентитети могли да чине посебну групу, која би могла да послужи као веза између рудиментарних генетских молекула и сложенијих вируса.Откривено готово 30.000 различитих обелискаОписани као разнолика класа РНК, обелисци су се инфилтрирали у људске и глобалне микробиоме, истиче се у истраживању које је објављено на репозиторијуму bioRxiv.Названи по својим штапићастим РНК структурама, обелисци поседују невероватно сажете генетске секвенце, дуге око 1.000 нуклеотида.Желудев и његове колеге, у студији која тек треба да буде стручно оцењена, претражили су милионе генетских скупова података и идентификовали готово 30.000 различитих обелиска, присутних у приближно 10 посто анализираних људских микробиома.Посматрање је показало да се обелисци појављују у 50 одсто оралних узорака пацијената, што сугерише да њихова преваленција варира међу деловима тела.Научници су изоловали једну врсту ћелије домаћина, Streptococcus sanguinis, из микробиома, која садржи обелиск с петљом од 1137 нуклеотида.Док домаћини других обелиска остају непознати, истраживачи нагађају да би неки могли да живе и унутар бактерија.Јединствена улога у биологији ћелијаЗначајна карактеристика обелиска јесте њихова способност кодирања нове класе протеина названих облини, који заузимају знатан део њихове генетске структуре. Иако се разликују од вироида, обелисцима недостаје генетски материјал за стварање протеинских љуски, попут РНК вируса.Штавише, премашују величину типичних генетских молекула који се налазе у ћелијама, као што су плазмиди, што указује на њихову јединствену улогу у биологији ћелија.Упркос њиховом обиљу, Желудев и његов тим нису пронашли никакав уочљив утицај обелиска на бактеријске домаћине или механизме међућелијског преноса. Научници предлажу да ти ентитети можда не одговарају традиционалној дефиницији вируса и да можда више наликују РНК плазмидима, пренео је „Сајенс алерт“.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
наука и технологија, живи свет и генетика, друштво
наука и технологија, живи свет и генетика, друштво
Потпуно нова класа живота пронађена у људском систему за варење
Откривајући ново подручје унутар микрокосмоса наших тела, научници су наишли на нешто што се чини као потпуно нова категорија ентитета, налик вирусима.
Марк Пајфер, ћелијски биолог са Универзитета Северне Каролине у САД, остао је затечен открићем.
„То је сулудо. Што више гледамо, видимо све луђе ствари“, рекао је он.
Тим загонетним генетским фрагментима, који су названи „обелисци“, недостају препознатљиве секвенце или структурне сличности с познатим биолошким агенсима.
Иван Желудев и његов тим са Универзитета Стенфорд предлажу да би ти необични ентитети могли да чине посебну групу, која би могла да послужи као веза између рудиментарних генетских молекула и сложенијих вируса.
Откривено готово 30.000 различитих обелиска
Описани као разнолика класа РНК, обелисци су се инфилтрирали у људске и глобалне микробиоме, истиче се у истраживању које је
објављено на репозиторијуму bioRxiv.
Названи по својим штапићастим РНК структурама, обелисци поседују невероватно сажете генетске секвенце, дуге око 1.000 нуклеотида.
Желудев и његове колеге, у студији која тек треба да буде стручно оцењена, претражили су милионе генетских скупова података и идентификовали готово 30.000 различитих обелиска, присутних у приближно 10 посто анализираних људских микробиома.
Посматрање је показало да се обелисци појављују у 50 одсто оралних узорака пацијената, што сугерише да њихова преваленција варира међу деловима тела.
Научници су изоловали једну врсту ћелије домаћина, Streptococcus sanguinis, из микробиома, која садржи обелиск с петљом од 1137 нуклеотида.
Док домаћини других обелиска остају непознати, истраживачи нагађају да би неки могли да живе и унутар бактерија.
Јединствена улога у биологији ћелија
Значајна карактеристика обелиска јесте њихова способност кодирања нове класе протеина названих облини, који заузимају знатан део њихове генетске структуре. Иако се разликују од вироида, обелисцима недостаје генетски материјал за стварање протеинских љуски, попут РНК вируса.
Штавише, премашују величину типичних генетских молекула који се налазе у ћелијама, као што су плазмиди, што указује на њихову јединствену улогу у биологији ћелија.
Упркос њиховом обиљу, Желудев и његов тим нису пронашли никакав уочљив утицај обелиска на бактеријске домаћине или механизме међућелијског преноса. Научници предлажу да ти ентитети можда не одговарају традиционалној дефиницији вируса и да можда више наликују РНК плазмидима,
пренео је „Сајенс алерт“.
