https://sputnikportal.rs/20240131/izvestaj-mkg-zbog-stalnog-pritiska-pristine-srbi-odlaze-sa-kim-tenzije-vece-od-dolaska-kurtija-1167081366.html
Извештај МКГ: Због сталног притиска Приштине Срби одлазе са КиМ, тензије веће од доласка Куртија
Извештај МКГ: Због сталног притиска Приштине Срби одлазе са КиМ, тензије веће од доласка Куртија
Sputnik Србија
Више од 10 одсто Срба напустило је КиМ прошле године због сталног притиска Приштине, наведено је у извештају Међународне кризне групе „Ка нормалним односима... 31.01.2024, Sputnik Србија
2024-01-31T10:09+0100
2024-01-31T10:09+0100
2024-01-31T10:09+0100
србија
србија
србија – политика
србија – друштво
косово и метохија (ким)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/0e/1162405281_0:463:1200:1138_1920x0_80_0_0_9af118f55585a9c7e20c51ec2d729657.jpg
Међународна кризна група указује да одласци убрзавају већ постојећи тренд и процењује да је до једне трећине Срба отишло у последњих осам година.Како се наводи, у 2015. години број Срба на КиМ био је процењен на 145.000, а до 2023. године пао је на мање од 100.000.Додаје се да, иако су тачни бројеви непознати због бојкота Срба на последњем попису 2011. године, српске власти кажу да је још 13 одсто Срба напустило КиМ током прошле године.У извештају се истиче да Куртијева влада од ступања на дужност подиже тензије у четири општине на северу КиМ где су Срби већина.Међународна кризна група оцењује да је одбијање Приштине да додели већу аутономију Србима један од два главна разлога за тензије са Београдом, а да је други одбијање Београда да призна независност тзв. Косова.Према извештају, Београд и Приштина су остварили „облик преклапања суверенитета на северу КиМ“ и Београд је обезбеђивао образовање и здравствену заштиту, а Приштина провођење закона и судство, али је Курти, како се наглашава, на север КиМ послао тешко наоружану полицију, увео ембарго на српску робу, потиснуо српске институције и забранио употребу српске валуте.Приштина је 2021. године почела да спроводи своју власт на северу КиМ тако што је распоредила велике, милитаризоване специјалне полицијске снаге, што је довело до бојкота и масовних оставки Срба на функцијама у приштинским институцијама, указује Међународна кризна група.Међународна кризна група сматра да ће број Срба на КиМ вероватно опадати и у апсолутном и у релативном смислу, без обзира на то шта се дешава у дијалогу Београда и Приштине, али да ће стопа промена скоро сигурно зависити од нивоа тензија, од перцепције безбедности и од политике.Додаје се да би Приштина можда поздравила ову демографску промену, али да је у најбољем интересу Приштине да Срби остану и да имају прилику за самоуправу,Међународна кризна група сматра да би ЕУ требало да охрабри Приштину да преусмери рад полиције у северним општинама на задовољавање потреба заједнице и да специјалне јединице не би требала да користи у свакодневном раду полиције, као и да би на север КиМ требало да пошаље више полицајаца који говоре српски језик.Међународна кризна група такође сматра да Приштина треба да ради на томе да се задовоље потребе српске мањине на северу КиМ, посебно у запошљавању, здравственој заштити и школовању и да би, ако то не може да се уради у оквиру делимичне аутономије о којој се расправљало за општине са српском већином, ЕУ и државе чланице требало да „притисну стране да развију алтернативне начине за постизање истог циља“.Такође се оцењује да ЕУ треба да охрабри Приштину да ублажи своје оштре безбедносне мере на северу, укључујући повлачење специјалне полиције, а на Србију да, како је наведено, „изврши притисак“ да у потпуности сарађује у напорима, укључујући оне од стране КФОР-а, да затвори административну линију за, како је наведено, „кријумчарење оружја“.Погледајте и:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
србија, србија – политика, србија – друштво, косово и метохија (ким)
србија, србија – политика, србија – друштво, косово и метохија (ким)
Извештај МКГ: Због сталног притиска Приштине Срби одлазе са КиМ, тензије веће од доласка Куртија
Више од 10 одсто Срба напустило је КиМ прошле године због сталног притиска Приштине, наведено је у извештају Међународне кризне групе „Ка нормалним односима између Косова и Србије“, уз оцену да су тензије на КиМ порасле од доласка на власт премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија.
Међународна кризна група указује да одласци убрзавају већ постојећи тренд и процењује да је до једне трећине Срба отишло у последњих осам година.
Како се наводи, у 2015. години број Срба на КиМ био је процењен на 145.000, а до 2023. године
пао је на мање од 100.000.
Додаје се да, иако су тачни бројеви непознати због бојкота Срба на последњем попису 2011. године, српске власти кажу да је још 13 одсто Срба напустило КиМ током прошле године.
У извештају се истиче да Куртијева влада од ступања на дужност подиже тензије у четири општине на северу КиМ где су Срби већина.
Међународна кризна група оцењује да је одбијање Приштине да додели већу аутономију Србима један од два главна разлога за тензије са Београдом, а да је други одбијање Београда да призна независност тзв. Косова.
Према извештају, Београд и Приштина су остварили „облик преклапања суверенитета на северу КиМ“ и Београд је обезбеђивао образовање и здравствену заштиту, а Приштина провођење закона и судство, али је
Курти, како се наглашава, на север КиМ
послао тешко наоружану полицију, увео ембарго на српску робу, потиснуо српске институције и
забранио употребу српске валуте.
Приштина је 2021. године почела да спроводи своју власт на северу КиМ тако што је распоредила велике, милитаризоване специјалне полицијске снаге, што је довело до бојкота и масовних оставки Срба на функцијама у приштинским институцијама, указује Међународна кризна група.
Међународна кризна група сматра да ће број Срба на КиМ вероватно опадати и у апсолутном и у релативном смислу, без обзира на то шта се дешава у дијалогу Београда и Приштине, али да ће стопа промена скоро сигурно зависити од нивоа тензија, од перцепције безбедности и од политике.
Кризна група наводи да је тврдила да је најбољи пут ка добрим односима Београда и Приштине компромис којим, како је наведено, „Србија прихвата независност Косова у замену да Косово српској мањини да значајну самоуправу“, али указује да демографске промене изазване политичким тензијама ризикују да се становништво Срба на КиМ „смањује до тачке у којој аутономија може постати непрактична“.
Додаје се да би Приштина можда поздравила ову демографску промену, али да је у најбољем интересу Приштине да Срби остану и да имају прилику за самоуправу,
Међународна кризна група сматра да би ЕУ требало да охрабри Приштину да преусмери рад полиције у северним општинама на задовољавање потреба заједнице и да специјалне јединице не би требала да користи у свакодневном раду полиције, као и да би на север КиМ требало да пошаље више полицајаца који говоре српски језик.
Међународна кризна група такође сматра да Приштина треба да ради на томе да се задовоље потребе српске мањине на северу КиМ, посебно у запошљавању, здравственој заштити и школовању и да би, ако то не може да се уради у оквиру делимичне аутономије о којој се расправљало за општине са српском већином, ЕУ и државе чланице требало да „притисну стране да развију алтернативне начине за постизање истог циља“.
Такође се оцењује да ЕУ треба да охрабри Приштину да ублажи своје оштре безбедносне мере на северу, укључујући повлачење специјалне полиције, а на Србију да, како је наведено, „изврши притисак“ да у потпуности сарађује у напорима, укључујући оне од стране КФОР-а, да затвори административну линију за, како је наведено, „кријумчарење оружја“.
