Окршај запада и Београда: Хоће ли бити седнице СБ УН на захтев Србије
20:55 02.02.2024 (Освежено: 20:59 02.02.2024)
© AFP 2023 / Johannes Eisele
Пратите нас
Западни центри моћи можда ће одустати од очекиване опструкције ванредне седнице Савета безбедности о Косову и Метохији коју захтева Србија, оцена је искусног дипломате Владислава Јовановића.
Председник Александар Вучић рекао је да су нападнуте све српске енклаве у Метохији најавивши да ће Србија тим поводом у понедељак поднети захтев за хитну седницу Савета безбедности УН у складу са Повељом УН и Пословником.
Шансе за седницу пола-пола
Вучић је рекао и да се нада да ће већина гласати за то и да ће се седница одржати, а да ми нећемо одустати од међународно правних норми.
Дипломата и бивши амбасадор при УН Владислав Јовановић за Спутњик процењује да су половичне шансе да седница буде одржана. Не искључује њено одржавање баш зато што су западне силе у овом тренутку ангажоване у дијалогу Београда и Приштине уз посредовање ЕУ.
„Западу је веома стало да дијалог добије превагу над тешкоћама које Приштина изазива. Могуће да због тога неће опструкцијом нашег обраћања СБ погоршати позицију ЕУ већ ће хтети да нама на неки начин поврате веру у тај дијалог. Тако да ће можда избећи директни окршај са Београдом“, оцењује Јовановић.
Међутим, да ли ће то тако и бити, како истиче наш саговорник, зависи од много фактора.
„Захтев за седницу пролази кроз процедуру изјашњавања свих сталних и несталних чланица СБ УН без права на вето ових пет сталних чланица. Три сталне чланице то неће моћи да спрече ветом, али могу да се потруде да изборе већину од девет гласова (три сталне плус шест несталних). Значи, суштина је да се свака страна избори за већи број гласова несталних чланица, односно, да постоји већина од могућих 15 сталних и несталних чланова СБ УН,“ објашњава Јовановић.
Запад можда и попусти
Јовановић је поновио речи српског председника да ћемо настојати да придобијемо остале несталне чланове СБ УН за наш предлог што би отворило сигуран пут за отворену седницу СБ.
„Видећемо како ће то ићи и да ли међу несталним чланицама има и колико оних који су наклоњени нама или су против нас. Јер, поред Русије и Кине мора још минимум пет чланица да буде на нашој страни и то из корпуса несталних, ако западне чланице одбију захтев,“ сматра Јовановић.
С друге стране, додаје наш саговорник, може да се деси и да Запад и њени сателити буду уздржани од гласања и да пусте целу ствар да прође, односно да се седница аминује у очекивању да ће то да „протутњи“ на неки начин без последица кроз СБ УН.
„Јер, они ће увек моћи да машу тиме да је дијалог у току и да је све у реду као и да све може да се реши кроз дијалог. Да покушају тиме да умире СБ УН. Међутим, ако им то буде тактика не мислим да ће баш тако једноставно са њом да прођу јер ако би дошло до нашег обраћања СБ УН ту бисмо могли да наведемо и низ других примера који би показали да се Резолуција 12 44 до сада практично уопште није озбиљно узимала у обзир. А нарочито у питањима која се односе на Србе на КиМ и Србију као земљу чији суверенитет и територијални интегритет наглашава Резолуција 1244“ истиче Јовановић.
Седница би, додаје он, била наша прилика да проширимо базу замерки укључујући и занемаривање других битних одредби Резолуције 12 44. То би била прилика и да актуелизујемо ову систематичну акцију притисака на Србе на КиМ од стране такозваних власти у Приштини.
Западне силе у дефанзиви
„То би онда могао да буде значајан састанак на ком би западане силе биле у дефанзиви, односно, не би могле много да се раскомоте у дискусији. Но, видећемо како ће то ићи и са чим ћемо ми да изађемо. Ако будемо изашли само са најновијом ситуацијом и систематским антисрпским мерама које режим у Приштини непрекидно спроводи и и изазива и Србе и Србију, онда ће то бити само један формат за дискусију, при чему би западне силе вероватно инсистирале на томе да се све то реши кроз дијалог који је у току,“ напомиње Јовановић.
У том случају би Запад, каже Јовановић, подсетио да су они Куртија позвали да одустане од једностраних потеза.
Вучић је иначе истакао да су припадници Куртијеве полиције упадали у привремене органе у Приштини, Пећи, Осојанима. Затворили су Дом здравља у Осојанима, малтретирају људе и претурају по стварима као и да су нападнуте све српске енклаве на Метохији после одлуке да се укине динар, и да се до сада најјачим ударцем запретило прогоном Срба.
Како је рекао, циљ ових акција је чишћење српског живља са КиМ и намерно подвргавање Срба условима неподношљивим за живот.
