https://sputnikportal.rs/20240202/srpski-velikani-iz-dalmacije-u-ruskom-domu-svuda-docekani-sa-radoscu-samo-ne-tamo-odakle-poticu-marija-jakovljevic-1167221516.html
Српски великани из Далмације у Руском дому: Свуда дочекани са радошћу, само не тамо одакле потичу
Српски великани из Далмације у Руском дому: Свуда дочекани са радошћу, само не тамо одакле потичу
Sputnik Србија
Благо оном ко довека живи, имао се рашта и родити – Његошеви су стихови иза којих са много разлога могу стати и имена српских великана рођених у Далмацији ... 02.02.2024, Sputnik Србија
2024-02-02T15:01+0100
2024-02-02T15:01+0100
2024-02-03T12:37+0100
култура
култура
изложба
далмација
срби
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/02/02/1167220932_0:0:638:358_1920x0_80_0_0_d97e99240be41ee64ffc9087b0d08d99.jpg
Поставка чији је аутор Србин из Книна Милорад Кураица, после 17 градова, после Америке и Мађарске, стиже и у Београд.Више година је провео припремајући изложбу са 114 портрета великана рођених у Далмацији који су, како истиче, дали значајан допринос општем добру.Ту су се нашли академици, доктори наука, свештеници, уметници, књижевници, спортисти који су потекли из његове родне Далмације. Тешко је, напомиње Кураица, било кога издвојити:„Тешко је поредити Владимира Беару, Герасима Зелића, Симу Матавуља, Руђера Бошковића, Божу и Теодору или Милана Решетара, Герасима Петрановића, Илију Петковића, Владимира Вукчевића. Свако је у свом домену дао велики и значајан допринос и за сва времена, а наше је да не заборавимо да 'ко нема своје корење, не може ни да полети'", каже наш саговорник и додаје:Изложба је до сада обишла 11 градова по Србији, три у Републици Српској, гостовала је у Мађарској и два пута у Чикагу:„Изложба је свуда лепо примљена. Многи су изненађени како је географски тако мала Далмација изнедрила толико великана. Ова изложба је само покушај и подстицај мојој генерацији, али и млађим поколењима да чувају своје, а не дирају туђе. И да им ови великани буду пример“.Нажалост још увек није стигла до Далмације.„Најтеже је бити парох у својој парохији. Писао сам на неколико адреса, али нико није одговорио. Жао ми је, али ваљда ће доћи време када ће се неко запитати да ли је могуће да изложба иде по Европи и чак до Америке, а да није била у мојој родној Далмацији. Има интересовања да иде у Ријеку, Пулу, Умаг. Видећемо где ће следећа дестинација бити. Волео бих да буде Далмација. Прошле године је било разговора да гостује у Дубровнику. Контактирао сам професора Милорада Вукановића и били смо све договорили, али из политичких разлога, Вукановић ми је рекао – 'Имењаче, изгледа да сада није право време, хајде да сачекамо следећу годину'. Живи били па видели“, каже Милорад Кураица и напомиње да му је посебна част што ће бити у Руском дому и захваљује на томе директору Руског дома Јевгенију Александровичу Баранову и академику проф. др Радмили Тонковић.Посвећеност чувању од заборава значајних Срба Кураица је потврдио и 2019. када је у Плавну код Книна иницирао обнову куће у којој је Доситеј Обрадовић живео и радио.„Доситејева и наша братска кућа у мом родном Плавну, на тромеђи Босне, Лике и Далмације, била је готово пред рушењем. Знао сам да је 2019. јубиларна година, јер је Доситеј био у Плавну 1769. и 1770. и 16. марта 1770. датирана његова друга Буквица познатија као Ижица. Веровао сам да тај јубилеј неће нико обележити и био сам у праву. Онда сам направио изложбу фотографија везаних за Доситеја и његов боравак у Далмацији са посебним освртом на Плавно. Размишљао сам шта ће бити када изложба престане да путује, па сам мислио, што не бих ја то поклонио мом родном селу и поставио у тој кући. Али морала је прво та кућа да се среди, санира и да се доведе у функционално стање. После три године довели смо кућу у такво стање да не би било срамота да се налази и на Теразијама“.
https://sputnikportal.rs/20230917/cudo-kod-knina-srbi-rasuti-olujom-podigli-najskromniju-al-najvazniju-kucu-svog-velikog-ucitelja-1161300635.html
далмација
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
култура, изложба, далмација, срби
култура, изложба, далмација, срби
Српски великани из Далмације у Руском дому: Свуда дочекани са радошћу, само не тамо одакле потичу
15:01 02.02.2024 (Освежено: 12:37 03.02.2024) Благо оном ко довека живи, имао се рашта и родити – Његошеви су стихови иза којих са много разлога могу стати и имена српских великана рођених у Далмацији - Сима Матавуља, Руђера Бошковића, Ивана Гундулића, Герасима Зелића, Томе Росандића… Њима је посвећена изложба „Знаменити Срби Далмације" која се отвара у Руском дому.
Поставка чији је аутор Србин из Книна Милорад Кураица, после 17 градова, после Америке и Мађарске, стиже и у Београд.
„Као Србин нисам задовољан како се наш народ опходи према својој прошлости и наслеђу. Ми смо кратког памћења и лако заборављамо, али и праштамо онима који наше присвајају. То је био основни разлог да као човек скромних могућности пробам да урадим нешто на опште добро или - како рече бесмртни Доситеј Обрадовић - на ползу рода свога“, објашњава за Спутњик своје мотиве за изложбу Милорад Кураица.
Више година је провео припремајући изложбу са 114 портрета великана рођених у Далмацији који су, како истиче, дали значајан допринос општем добру.
Ту су се нашли академици, доктори наука, свештеници, уметници, књижевници, спортисти који су потекли из његове родне Далмације. Тешко је, напомиње Кураица, било кога издвојити:
„Тешко је поредити Владимира Беару, Герасима Зелића, Симу Матавуља, Руђера Бошковића, Божу и Теодору или Милана Решетара, Герасима Петрановића, Илију Петковића, Владимира Вукчевића. Свако је у свом домену дао велики и значајан допринос и за сва времена, а наше је да не заборавимо да 'ко нема своје корење, не може ни да полети'", каже наш саговорник и додаје:
„Након догађања крајем 20. века - а и ја сам један од унесрећених, јер сам морао 1995. да напустим вековно огњиште - на сваком кораку се удара на српски народ. Проба се одређена ревизија. У Дубровнику они неће да чују да је Руђер Бошковић Србин. Ми морамо ревносније и боље да чувамо своју историју и да не заборављамо оне људе који су себе уградили у бољитак државе Србије и српског рода“.
Изложба је до сада обишла 11 градова по Србији, три у Републици Српској, гостовала је у Мађарској и два пута у Чикагу:
„Изложба је свуда лепо примљена. Многи су изненађени како је географски тако мала Далмација изнедрила толико великана. Ова изложба је само покушај и подстицај мојој генерацији, али и млађим поколењима да чувају своје, а не дирају туђе. И да им ови великани буду пример“.
Нажалост још увек није стигла до Далмације.
„Најтеже је бити парох у својој парохији. Писао сам на неколико адреса, али нико није одговорио. Жао ми је, али ваљда ће доћи време када ће се неко запитати да ли је могуће да изложба иде по Европи и чак до Америке, а да није била у мојој родној Далмацији. Има интересовања да иде у Ријеку, Пулу, Умаг. Видећемо где ће следећа дестинација бити. Волео бих да буде Далмација. Прошле године је било разговора да гостује у Дубровнику. Контактирао сам професора Милорада Вукановића и били смо све договорили, али из политичких разлога, Вукановић ми је рекао – 'Имењаче, изгледа да сада није право време, хајде да сачекамо следећу годину'. Живи били па видели“, каже Милорад Кураица и напомиње да му је посебна част што ће бити у Руском дому и захваљује на томе директору Руског дома Јевгенију Александровичу Баранову и академику проф. др Радмили Тонковић.
Посвећеност чувању од заборава значајних Срба Кураица је потврдио и 2019. када је у Плавну код Книна иницирао обнову куће у којој је Доситеј Обрадовић живео и радио.
„Доситејева и наша братска кућа у мом родном Плавну, на тромеђи Босне, Лике и Далмације, била је готово пред рушењем. Знао сам да је 2019. јубиларна година, јер је Доситеј био у Плавну 1769. и 1770. и 16. марта 1770. датирана његова друга Буквица познатија као Ижица. Веровао сам да тај јубилеј неће нико обележити и био сам у праву. Онда сам направио изложбу фотографија везаних за Доситеја и његов боравак у Далмацији са посебним освртом на Плавно. Размишљао сам шта ће бити када изложба престане да путује, па сам мислио, што не бих ја то поклонио мом родном селу и поставио у тој кући. Али морала је прво та кућа да се среди, санира и да се доведе у функционално стање. После три године довели смо кућу у такво стање да не би било срамота да се налази и на Теразијама“.
