https://sputnikportal.rs/20240204/huti-napadaju-americke-brodove-a-na-gubitku-je-uvek---evropa-video-1167226578.html
Хути нападају америчке бродове, а на губитку је увек - Европа /видео/
Хути нападају америчке бродове, а на губитку је увек - Европа /видео/
Sputnik Србија
Блокада транспорта кроз Црвено море јесте делимична, али драстично отежава морски саобраћај, па поједини бродови опловљавају Африку и Рт добре наде како би... 04.02.2024, Sputnik Србија
2024-02-04T17:03+0100
2024-02-04T17:03+0100
2024-02-04T17:03+0100
економија
свет – економија
анализе и мишљења
енергија спутњика с јелицом путниковић
бојан станић
хути
црвено море
израелско-палестински сукоб
газа
транспорт
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/01/0c/1166274810_0:161:3071:1888_1920x0_80_0_0_4401315a5333290ff3f33f5dcc909afd.jpg
О кризи у Црвеном мору проузрокованом хутским нападима на бродове земаља које у палестинско-израелском сукобу подржавају Израел и геноцид над Палестинцима и утицају читаве ситуације на економију и трговину између азијског и европског континента, за Енергију Спутњика говорио је Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе у Привредној комори Србије.Он одбацује тврдњу да се ситуација у Црвеном мору може поредити са недавном кризом која се јавила за време пандемије корона вируса, када се говорило о прекидима у ланцима снабдевања на глобалном нивоу. Ово данас је, каже Станић, значајно другачија ситуација, будући да се говори само о успоравању, а не о прекидању у снабдевању и то не у читавом свету, већ само у његовом одређеном делу.Разлог за то што се ова криза може сматрати првенствено европском, а не светском, јесте та што је путни правац кроз Црвено море спона која повезује Далеки исток са Европом и који је за европско тржиште најзначајнији правац кретања. Стари континент тргује више са Азијом него са Северном Америком, а Америка такође тргује са Азијом у већој мери него што то чини са Европом, рекао је Станић, истакавши да је европска трговина ипак највише зависна од ове трасе.Оно што овде додатно отежава ситуацију јесте блокада још једног, такође врло значајног, путног правца. Траса преко Руске федерације значајно је лимитирана када говоримо о сарадњи са Европом, рекао је Станић и додао да око 80 одсто светске трговине иде преко морских праваца, али да друмски и железнички правац преко Руске федерације такође игра битну улогу када је реч о сарадњи са Европом.Путни трошковиТранспорт морским путем преко Црвеног мора још није потпуно обустављен и велики број бродова и даље туда плови, а осигуравајућа друштва, предвиђајући неповољан развој ситуације, значајно подижу цене осигурања, што наравно поскупљује и сам транспорт. Са друге стране, наставља Станић, компаније које се одлуче да уз мању цену осигурања иду дужим путем, дакле око Африке и Рта добре наде, морају бити спремни на путовање које траје петнаест до двадесет дана дуже. Дужина путовања зависи од типа брода, временских услова, врсте терета... што опет у дугорочном смислу повећава трошкове транспорта.Несигурност, тензије и сама ратна дејства у овом али и другим деловима света довели су то тога да компаније припремају и привикавају своје европске добављаче и купце на дуже рокове доставе и трајно вишу цену транспорта. Ипак, оно што Станић истиче као најбитније за сада јесте то да, када је реч о привреди, још није дошло до преливања ових ефеката на друге привредне делатности.Свако гледа своје двориштеСтанић истиче тезу око које су уједињени руски, немачки и многи други аналитичари, а то је да нове смернице у развоју сваке привреде, па и у Европи, подразумевају приоритетно издвајање додатних средстава за наоружање. Самим тим су мања издвајања за развој микро, малих и средњих привредних друштава, еколошких друштава итд.Друга ствар коју Станић истиче јесте фрагментација, односно нека врста распарчавања која је већ започета и због које било који путни правци неће више бити од суштинског значаја.Бојан Станић не очекује привредно лошију годину од прошле када говори у глобалу, али када је реч о Европи, дефинитивно предвиђа другачију судбину. За европски континент се очекује лошија година из разлога што се раде ревизије пре свега у САД и Кини. Ово су, каже он, главне привреде које највише доприносе светском расту, а ревизије се бележе зато што они издвајају значајна средства за стимулисање сопствене производње.
црвено море
газа
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
свет – економија, анализе и мишљења, енергија спутњика с јелицом путниковић, бојан станић, хути, црвено море, израелско-палестински сукоб, газа, транспорт, северни морски пут
свет – економија, анализе и мишљења, енергија спутњика с јелицом путниковић, бојан станић, хути, црвено море, израелско-палестински сукоб, газа, транспорт, северни морски пут
Хути нападају америчке бродове, а на губитку је увек - Европа /видео/
Блокада транспорта кроз Црвено море јесте делимична, али драстично отежава морски саобраћај, па поједини бродови опловљавају Африку и Рт добре наде како би превезли товар. Због овога расту цене транспорта, а ово највише погађа европско тржиште. Док Америка и Кина улажу у развој своје привреде, европска ће бити на губитку.
О
кризи у Црвеном мору проузрокованом хутским нападима на бродове земаља које у палестинско-израелском сукобу подржавају Израел и
геноцид над Палестинцима и утицају читаве ситуације на економију и трговину између азијског и европског континента, за
Енергију Спутњика говорио је
Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе у Привредној комори Србије.
Он одбацује тврдњу да се ситуација у Црвеном мору може поредити са недавном кризом која се јавила за време пандемије корона вируса, када се говорило о прекидима у ланцима снабдевања на глобалном нивоу. Ово данас је, каже Станић, значајно другачија ситуација, будући да се говори само о успоравању, а не о прекидању у снабдевању и то не у читавом свету, већ само у његовом одређеном делу.
Разлог за то што се ова криза може сматрати првенствено европском, а не светском, јесте та што је путни правац кроз Црвено море спона која повезује Далеки исток са Европом и који је за европско тржиште најзначајнији правац кретања. Стари континент тргује више са Азијом него са Северном Америком, а Америка такође тргује са Азијом у већој мери него што то чини са Европом, рекао је Станић, истакавши да је европска трговина ипак највише зависна од ове трасе.
Ово је пре свега опет, на нашу жалост, још једна у низу европских криза из простог разлога што се осећа неизвесност у европској привреди када је реч о будућој сарадњи са Азијом, која није ограничена само политиком, изјавио је Станић у разговору са Јелицом Путњиковић.
Оно што овде додатно отежава ситуацију јесте блокада још једног, такође врло значајног, путног правца. Траса преко Руске федерације значајно је лимитирана када говоримо о сарадњи са Европом, рекао је Станић и додао да око 80 одсто светске трговине иде преко морских праваца, али да друмски и железнички правац преко Руске федерације такође игра битну улогу када је реч о сарадњи са Европом.
Транспорт морским путем преко Црвеног мора још није потпуно обустављен и велики број бродова и даље туда плови, а осигуравајућа друштва, предвиђајући неповољан развој ситуације, значајно подижу цене осигурања, што наравно поскупљује и сам транспорт. Са друге стране, наставља Станић, компаније које се одлуче да уз мању цену осигурања иду дужим путем, дакле око Африке и Рта добре наде, морају бити спремни на путовање које траје петнаест до двадесет дана дуже. Дужина путовања зависи од типа брода, временских услова, врсте терета... што опет у дугорочном смислу повећава трошкове транспорта.
Несигурност, тензије и сама ратна дејства у овом али и другим деловима света довели су то тога да компаније припремају и привикавају своје европске добављаче и купце на дуже рокове доставе и трајно вишу цену транспорта. Ипак, оно што Станић истиче као најбитније за сада јесте то да, када је реч о привреди, још није дошло до преливања ових ефеката на друге привредне делатности.
Свако гледа своје двориште
Станић истиче тезу око које су уједињени руски, немачки и многи други аналитичари, а то је да нове смернице у развоју сваке привреде, па и у Европи, подразумевају приоритетно издвајање додатних средстава за наоружање. Самим тим су мања издвајања за развој микро, малих и средњих привредних друштава, еколошких друштава итд.
Друга ствар коју Станић истиче јесте фрагментација, односно нека врста распарчавања која је већ започета и због које било који путни правци неће више бити од суштинског значаја.
Доста трговине данас базира се на економским блоковима који су физички блиски једни другима. Азија ће се базирати на Асеан, Америка на северноамеричко тржиште, Европа ће покушати да се базира све више на своје унутрашње тржиште... Овим изостаје тај глобални потенцијал раста који је врло значајан за земље у развоју па и транзиционе земље попут Србије.
Бојан Станић не очекује привредно лошију годину од прошле када говори у глобалу, али када је реч о Европи, дефинитивно предвиђа другачију судбину. За европски континент се очекује лошија година из разлога што се раде ревизије пре свега у САД и Кини. Ово су, каже он, главне привреде које највише доприносе светском расту, а ревизије се бележе зато што они издвајају значајна средства за стимулисање сопствене производње.
Процена за Русију за 2024. годину је раст од 2,5 процената, док је за Европску унију и у оквиру ње водеће привреде попут немачке, италијанске и француске урађена ревизија наниже, где се за Немачку оцењује годишњи раст од 0,3 одсто што је врло анемично и на граници стагнације. Многи су забринути тиме шта се дешава у Немачкој, а са друге стране немачка држава и њихови аналитичари покушавају да оправдају тамошње побуне пољопривредника дешавањима у Црвеном мору, закључио је Станић.
