https://sputnikportal.rs/20240204/vise-desetina-povredjenih-na-protestima-protiv-reformi-u-buenos-ajresu-1167270590.html
Више десетина повређених на протестима против реформи у Буенос Ајресу /видео/
Више десетина повређених на протестима против реформи у Буенос Ајресу /видео/
Sputnik Србија
Више десетина људи повређено је у Буенос Ајресу у сукобима полиције са учесницима протеста против економских реформи новоизабраног председника Хавијера Милеја... 04.02.2024, Sputnik Србија
2024-02-04T08:25+0100
2024-02-04T08:25+0100
2024-02-04T08:45+0100
свет
свет
друштво
аргентина
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/02/04/1167270732_0:161:3071:1888_1920x0_80_0_0_707f7f4a638d12a53d3eaf95a5566b49.jpg
Федерална полиција је употребила гумене метке, сузавац и физичку силу, јавља аргентинска агенција "Пагина 12"Повређено је најмање 60 демонстранара, а један од њих, адвокат за људска права, могао би да изгуби око, наводи агенција.Доњи дом аргентинског парламента у петак је, након вишедневне дебате, усвојио предлог реформи председника Хавијера Милеја.За усвајање реформског пакета мера гласала су 144 посланика, а њих 109 је било против.Потребно је да пакет реформи буде ратификован и у Сенату Аргентине, где ће се о свакој од тачака пакета гласати појединачно.Ако буду ратификоване у Сенату, реформе ће омогућити отказе без образложења и драстично мање отпремнине, укидање обавезне накнаде за прековремени рад и казне за компаније које не уплаћују доприносе, наводи Ројтерс.Милеј тежи да буду ограничена права на штрајк и породиљско одсуство, па би према новим правилима труднице могле да одсуствују са посла само 10 дана пред порођај, уместо 45, колико предвиђа тренутни закон.Реформама би био ограничен рад синдиката, а обустава рада у такозваним кључним делатностима, као што су здравство, енергетика и телекомуникације, била би незаконита ако се не обезбеди минимум 75 одсто производње или услуга.Мање неопходне делатности су, између осталих, радио, телевизија, банкарство и финансије, где се мора испунити 50 одсто обима посла како би се обустава рада сматрала легалном.Милеј тврди да кључне реформе имају за циљ смањење потрошње и повећање државних прихода како би се помогло испуњење главног овогодишњег циља - нултог дефицита, јер је намера владе да смањи високе дугове и инфлацију која прелази 200 одсто.Погледајте и:
аргентина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет, друштво, аргентина
Више десетина повређених на протестима против реформи у Буенос Ајресу /видео/
08:25 04.02.2024 (Освежено: 08:45 04.02.2024) Више десетина људи повређено је у Буенос Ајресу у сукобима полиције са учесницима протеста против економских реформи новоизабраног председника Хавијера Милеја, јављају аргентински медији.
Федерална полиција је употребила гумене метке, сузавац и физичку силу, јавља аргентинска агенција "Пагина 12"
Повређено је најмање 60 демонстранара, а један од њих, адвокат за људска права, могао би да изгуби око, наводи агенција.
Доњи дом аргентинског парламента у петак је, након вишедневне дебате, усвојио предлог реформи председника Хавијера Милеја.
За усвајање реформског пакета мера гласала су 144 посланика, а њих 109 је било против.
Потребно је да пакет реформи буде ратификован и у Сенату Аргентине, где ће се о свакој од тачака пакета гласати појединачно.
Ако буду ратификоване у Сенату, реформе ће омогућити отказе без образложења и драстично мање отпремнине, укидање обавезне накнаде за прековремени рад и казне за компаније које не уплаћују доприносе, наводи Ројтерс.
Милеј тежи да буду ограничена права на штрајк и породиљско одсуство, па би према новим правилима труднице могле да одсуствују са посла само 10 дана пред порођај, уместо 45, колико предвиђа тренутни закон.
Реформама би био ограничен рад синдиката, а обустава рада у такозваним кључним делатностима, као што су здравство, енергетика и телекомуникације, била би незаконита ако се не обезбеди минимум 75 одсто производње или услуга.
Мање неопходне делатности су, између осталих, радио, телевизија, банкарство и финансије, где се мора испунити 50 одсто обима посла како би се обустава рада сматрала легалном.
Милеј тврди да кључне реформе имају за циљ смањење потрошње и повећање државних прихода како би се помогло испуњење главног овогодишњег циља - нултог дефицита, јер је намера владе да смањи високе дугове и инфлацију која прелази 200 одсто.
