https://sputnikportal.rs/20240206/sputnjik-otkriva-u-toku-velika-arheolosko-hirurska-operacija-u-centru-beograda-foto-1167365071.html
Спутњик открива: У току велика археолошко-хируршка операција у центру Београда /фото/
Спутњик открива: У току велика археолошко-хируршка операција у центру Београда /фото/
Sputnik Србија
Део античког Сингидунума први пут ће бити сачуван и видљив за грађане. Почело је сечење и измештање римског аквадукта у Влајковићевој улици. Биће конзервиран... 06.02.2024, Sputnik Србија
2024-02-06T19:13+0100
2024-02-06T19:13+0100
2024-02-06T19:13+0100
србија
србија
србија – друштво
археологија
сингидунум
аквадукт
подземна гаража
јелена медаковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/02/06/1167361913_0:205:3072:1933_1920x0_80_0_0_ce459c10ee38210c07628376564c64f9.jpg
„Ово је раритет. Много смо срећни што у својој каријери имамо прилику да прођемо кроз овакве конзерваторске радове“, каже за Спутњик директорка Музеја града Београда Јелена Медаковић.Раритет је у томе што ће аквадукт дугачак 60 метара бити исечен и измештен са градилишта, а део "цеви" после конзервације и враћен.Ова археолошко-хируршка операција већ је почела. Одвија се под будним оком пролазника, Београђана који су показали велико интересовање за ово налазиште, али и жељу да се сачува, да буде видљиво.Медаковићева каже да је у току израда пројекта партерног уређења и других делова презентације археолошког налазишта, а највише ће зависити од лабораторијских анализа које јавности нису у првом плану, али су најважније. Од њих ће зависити шта ће од вредних налаза остати у археолошком парку.„Морамо да подсетим да наше зимске температуре иду и до минус 18, да сви примери које видимо у медитеранским градовима, нису примењиви у Београду и Србији. Након прецизне хемијске анализе тачно ћемо знати под којим условима артефакти могу да буду напољу. Ја се искрено надам да ће се аквадукт вратити у једном делу. Између осталог, он нема визуелну атрактивност у свих 60 метара дужине“.Слагалица стара два миленијумаМедаковићева напомиње да разуме жељу да цео аквадукт остане видљив, али додаје да треба имати у виду да је потпуна заштита предмета скоро два миленијума старог, од материјала од кога је аквадукт, потпуна само у музејској поставци. У затвореном простору, у згради која има контролисане услове.Док пројектанти археолошког парка код Скупштине Србије раде свој посао, археолози су на терену. Раде пипав посао који је за све један од највећих изазова у каријери. Морају да расклопе и поново склопе аквадукт. Наша саговорница каже да га је лакше склопити, него расклопити.Напомиње да је аквадукт сличан оном из Виминацијума пронађеном пре две деценије, али Виминацијум није у срцу Београда, пројектанти парка морају да размишљају о његовој, али и о безбедности пролазника.Гробнице античких БеограђанаНа локалитету није пронађен само аквадукт, ту су и гробнице, саркофази. И њихова анализа је у току, ако буде могуће, можда ће се и део ових атрактивних налаза наћи у археолошком парку.„Пронађене су зидане гробнице, и њихов процес разградње, па поновне „изградње“ је врло интересантан, али то су већ рутинске музејске ствари којима се архелолози баве. Ми смо сведоци проналаска великог броја некропола. Овакве саркофаге смо већ видели. Током ископавања због изградње подземне гараже у улици Драгослава Јовановића откривено је знатно више саркофага“, каже Медаковићева.Додаје да су, нажалост, гробнице празне, више пута су отваране, вероватно и опљачкане:Све пронађено, сви резултати истраживања, наћи ће се у студијској збирци, послужиће даљем истраживању историје Београда, а то је и главни циљ Музеја града.„Наша тема од самог почетка је истраживање римске некрополе, до ње смо и дошли. Није се десило ништа неочекивано, осим аквадукта. Музеј града Београда је касних осамдесетих већ радио у Косовској улици, сви гробови и сви налази из гробница су у музејској збирци, ово је био наставак радова после неколико деценија“.Међутим, сада је ископана велика површина, није рађено само сондирање, већ је све урађено темељно, истражено је цело подручје како не би дошло до неочекиваних ситуација кад крену грађевински радови на гаражи.Подземна гаража у Влајковићевој имаће 284 места, а изнад ће бити први археолошки парк у Београду. Медаковићева каже да велико интересовање и нестрпљење грађана да ће тај посао бити урађен на најбољи начин не престаје.„У Музеју града ради велика група археолога чији је превасходни посао заштита археолошке грађе на територији свих 17 општина Београда. Гаранција да ће све бити урађено како треба су њихове специјалности и исукство у раду. Они који брину, треба да се релаксирају“, закључује директорка Музеја.Погледајте и:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
србија, србија – друштво, археологија, сингидунум, аквадукт, подземна гаража, јелена медаковић
србија, србија – друштво, археологија, сингидунум, аквадукт, подземна гаража, јелена медаковић
Спутњик открива: У току велика археолошко-хируршка операција у центру Београда /фото/
Део античког Сингидунума први пут ће бити сачуван и видљив за грађане. Почело је сечење и измештање римског аквадукта у Влајковићевој улици. Биће конзервиран, а део и враћен на место на коме је скоро два миленијума. Цеви аквадукта су пронађене током припреме за изградњу подземне гараже. Београд ће добити паркинг, али и археолошки парк.
„Ово је раритет. Много смо срећни што у својој каријери имамо прилику да прођемо кроз овакве конзерваторске радове“, каже за Спутњик директорка Музеја града Београда Јелена Медаковић.
Раритет је у томе што ће аквадукт дугачак 60 метара бити исечен и измештен са градилишта, а део "цеви" после конзервације и враћен.
Ова археолошко-хируршка операција већ је почела. Одвија се под будним оком пролазника, Београђана који су показали велико интересовање за ово налазиште, али и жељу да се сачува, да буде видљиво.
Медаковићева каже да је у току израда пројекта партерног уређења и других делова презентације археолошког налазишта, а највише ће зависити од лабораторијских анализа које јавности нису у првом плану, али су најважније. Од њих ће зависити шта ће од вредних налаза остати у археолошком парку.
„Морамо да подсетим да наше зимске температуре иду и до минус 18, да сви примери које видимо у медитеранским градовима, нису примењиви у Београду и Србији. Након прецизне хемијске анализе тачно ћемо знати под којим условима артефакти могу да буду напољу. Ја се искрено надам да ће се аквадукт вратити у једном делу. Између осталог, он нема визуелну атрактивност у свих 60 метара дужине“.
Слагалица стара два миленијума
Медаковићева напомиње да разуме жељу да цео аквадукт остане видљив, али додаје да треба имати у виду да је потпуна заштита предмета скоро два миленијума старог, од материјала од кога је аквадукт, потпуна само у музејској поставци. У затвореном простору, у згради која има контролисане услове.
Док пројектанти археолошког парка код Скупштине Србије раде свој посао, археолози су на терену. Раде пипав посао који је за све један од највећих изазова у каријери. Морају да расклопе и поново склопе аквадукт. Наша саговорница каже да га је лакше склопити, него расклопити.
„Никакав проблем није да се склопи, јер су цртежи прецизни. Сваки комад има своје пасере, место где се шта наставља. Реч је о микро-резу на средини, он се касније рестаурира и ретушира, тако да није ни видљив голом оку. Погото не неком ко се не бави конзерваторским и рестаураторским послом. Састављање је заправо уметнички посао“, каже директорка Музеја града.
Напомиње да је аквадукт сличан оном из Виминацијума пронађеном пре две деценије, али Виминацијум није у срцу Београда, пројектанти парка морају да размишљају о његовој, али и о безбедности пролазника.
Гробнице античких Београђана
На локалитету није пронађен само аквадукт, ту су и гробнице, саркофази. И њихова анализа је у току, ако буде могуће, можда ће се и део ових атрактивних налаза наћи у археолошком парку.
„Пронађене су зидане гробнице, и њихов процес разградње, па поновне „изградње“ је врло интересантан, али то су већ рутинске музејске ствари којима се архелолози баве. Ми смо сведоци проналаска великог броја некропола. Овакве саркофаге смо већ видели. Током ископавања због изградње подземне гараже у улици Драгослава Јовановића откривено је знатно више саркофага“, каже Медаковићева.
Додаје да су, нажалост, гробнице празне, више пута су отваране, вероватно и опљачкане:
„Једна изгледа као да је подигнута на месту старије гробнице. Изгледа необично, али то нису неочекивани налази. Постоје и у слојевима, где можемо да пратимо налазе из периода пре Другог светског рата“.
Све пронађено, сви резултати истраживања, наћи ће се у студијској збирци, послужиће даљем истраживању историје Београда, а то је и главни циљ Музеја града.
„Наша тема од самог почетка је истраживање римске некрополе, до ње смо и дошли. Није се десило ништа неочекивано, осим аквадукта. Музеј града Београда је касних осамдесетих већ радио у Косовској улици, сви гробови и сви налази из гробница су у музејској збирци, ово је био наставак радова после неколико деценија“.
Међутим, сада је ископана велика површина, није рађено само сондирање, већ је све урађено темељно, истражено је цело подручје како не би дошло до неочекиваних ситуација кад крену грађевински радови на гаражи.
Подземна гаража у Влајковићевој имаће 284 места, а изнад ће бити први археолошки парк у Београду. Медаковићева каже да велико интересовање и нестрпљење грађана да ће тај посао бити урађен на најбољи начин не престаје.
„У Музеју града ради велика група археолога чији је превасходни посао заштита археолошке грађе на територији свих 17 општина Београда. Гаранција да ће све бити урађено како треба су њихове специјалности и исукство у раду. Они који брину, треба да се релаксирају“, закључује директорка Музеја.
