https://sputnikportal.rs/20240208/pad-bajdena-bi-odskrinuo-vrata-i-za-povratak-kosovskog-pitanja-u-okrilje-ujedinjenih-nacija-1167443710.html
Пад Бајдена би одшкринуо врата и за повратак косовског питања у окриље Уједињених нација
Пад Бајдена би одшкринуо врата и за повратак косовског питања у окриље Уједињених нација
Sputnik Србија
Питање Косова и Метохије могло би процедурално да се врати у Уједињене нације, али за то још не постоји политичка воља западних чланица СБ УН. Али, и то би... 08.02.2024, Sputnik Србија
2024-02-08T19:19+0100
2024-02-08T19:19+0100
2024-02-08T19:18+0100
србија
србија
ун
савет безбедности ун
косово и метохија (ким)
седница
резолуција 1244
дијалог београда и приштине
европска унија (еу)
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/01/1d/1150117027_0:19:1764:1011_1920x0_80_0_0_b87fc2305dec220d933ff3e0e45d14c7.jpg
Повратак преговора о Косову и Метохију под окриље Уједињених нација и Резолуције 12 44 у пуном смислу теза је која има све више заговорника, с обзиром да се Европска унија показала као статусно неутралан преговарач.И амбасадор Русије у Београду Алекс Боцан-Харченко поручио је да је и седница СБ УН посвећена КиМ корак ка враћању косовског питања у окриље УН и Резолуције 12 44 али да за то тек предстоји дипломатска борба.Ствари лако могу да се променеС друге стране, чињеница је да је садашња ситуација у Уједињеним нацијама на страни Запада, односно, одлазеће америчке администрације која чврсто стоји уз Европску унију, што по речима дипломате и бившег амбасадора Бранка Бранковића, у политичком смислу кочи повратак косовског питања на сто СБ УН.По његовим речима, да би се то десило мора да постоји не само политичка воља, него и признање из ЕУ али и од Америке која тај процес подржава, да нису успели са бриселским дијалогом.„Однос снага у СБ је такав да све главне државе са правом вета су из Европе - Немачка и Фрацуска, плус Америка и Велика Британије које дијалог који води ЕУ подржавају. Поставља се питање, под којим оправданим и добро поткрепљеним условима би СБ могао да преговоре поново преузме и извуче из руку ЕУ. За то би била потребна једна Резолуција, али се опет поставља питање да ли би ове наведене земље на то ставиле вето или не,“ каже Бранковић.Америчка администрација на измакуДр Александра Лукић, из Института за политичке студије, сагласан је да је кључна политичка воља која има моћ у УН али сматра да би и на том пољу ствари лако могле да се промене.По његовим речима, Европска унија ту не би имала шта много да се пита јер, како каже, она ни до сада није водила преговоре.„Они су водили некакав дијалог, разговор али нису преговарали, односно две стране нису биле и две преговарачке стране. У суштини се све сводило на то да се подилази Приштини а да Србија буде оштећена у сваком смислу. Уосталом, управо такво понашање је и довело Србију у позицију да тражи хитну седницу СБ УН о КиМ,“ оцена је Лукића.По његовом мишљењу, ако би се питање КиМ вратило у УН дошло би до суштинских преговора у оквиру Резолуције 12 44.Може доћи до нових повлачења признањаБранковић сматра да је ова седница изузетно важна јер ће све што буде на њој изречено стићи до влада свих држава које буду присутне, што би могло да утиче на даљи ток преговора као и на форму.„На седници ћемо имати прилику да се каже све што је са наше стране уочено, а сама чињеница да смо добили седницу по мени значи да су земље Квинте биле озбиљне када су Приштину опоменуле због укидања динара. Самим тим, то наговештава могућност да се та одлука заиста или укине или суспендује,“ мишљења је Бранковић.За нас је пре свега важно да све то оде у земље које су признале Косово из Азије и Африке, које би после овога могле да повуку признање Косова, што би за нас било веома значајно.Дешавања на КиМ угрожавају међународни мирКако објашњава наш саговорник, ово је од изузетне важности јер се де факто косовско питање разматра под тачкама које указују на могуће угрожавање мира и међународне безбедности на Балкану.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20240207/zakulisna-igra-zapada-niko-ne-sme-da-vidi-i-cuje-jedinu-istinu-o-kosovu--1167402887.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Бранкица Ристић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Бранкица Ристић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Бранкица Ристић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
пад бајдена би отшкринуо врата и за повратак косовског питања у окриље уједињених нација
пад бајдена би отшкринуо врата и за повратак косовског питања у окриље уједињених нација
Пад Бајдена би одшкринуо врата и за повратак косовског питања у окриље Уједињених нација
Питање Косова и Метохије могло би процедурално да се врати у Уједињене нације, али за то још не постоји политичка воља западних чланица СБ УН. Али, и то би могло да се промени уколико би се променила америчка администрација на предстојећим изборима, сматрају саговорници Спутњика.
Повратак преговора о Косову и Метохију под окриље Уједињених нација и Резолуције 12 44 у пуном смислу теза је која има све више заговорника, с обзиром да се Европска унија показала као статусно неутралан преговарач.
И амбасадор Русије у Београду Алекс Боцан-Харченко поручио је да је и седница СБ УН посвећена КиМ корак ка враћању косовског питања у окриље УН и Резолуције 12 44 али да за то тек предстоји дипломатска борба.
Ствари лако могу да се промене
С друге стране, чињеница је да је садашња ситуација у Уједињеним нацијама на страни Запада, односно, одлазеће америчке администрације која чврсто стоји уз Европску унију, што по речима дипломате и бившег амбасадора Бранка Бранковића, у политичком смислу кочи повратак косовског питања на сто СБ УН.
„Седница СБ УН о Косову и Метохији која ће се на захтев Србије одржати вечерас, могла би да буде прекретница у многим дешавањима по овом питању. Генерални секретар УН требало би да направи извештај после ове седнице свакако и то о примени Резолуције 1244. Тек онда би се отворила расправа о томе да ли је потребно да се поништи Резолуција по којој су преговори прешли у руке ЕУ и да се врати у седиште УН,“ објашњава Бранковић.
По његовим речима, да би се то десило мора да постоји не само политичка воља, него и признање из ЕУ али и од Америке која тај процес подржава, да нису успели са бриселским дијалогом.
„Однос снага у СБ је такав да све главне државе са правом вета су из Европе - Немачка и Фрацуска, плус Америка и Велика Британије које дијалог који води ЕУ подржавају. Поставља се питање, под којим оправданим и добро поткрепљеним условима би СБ могао да преговоре поново преузме и извуче из руку ЕУ. За то би била потребна једна Резолуција, али се опет поставља питање да ли би ове наведене земље на то ставиле вето или не,“ каже Бранковић.
Америчка администрација на измаку
Др Александра Лукић, из Института за политичке студије, сагласан је да је кључна политичка воља која има моћ у УН али сматра да би и на том пољу ствари лако могле да се промене.
„Заборављамо да у Америци имамо председничке изборе и да веома лако може да се деси да победи администрација Доналда Трампа. У том случају, могло би да се у УН потегне питање повратака преговора о КиМ, и то управо захваљујући Трамповој администрацији, ако ћемо судити по ономе што се до сада чуло од Ричарда Гренела који је његова десна рука,“ каже Лукић.
По његовим речима, Европска унија ту не би имала шта много да се пита јер, како каже, она ни до сада није водила преговоре.
„Они су водили некакав дијалог, разговор али нису преговарали, односно две стране нису биле и две преговарачке стране. У суштини се све сводило на то да се подилази Приштини а да Србија буде оштећена у сваком смислу. Уосталом, управо такво понашање је и довело Србију у позицију да тражи хитну седницу СБ УН о КиМ,“ оцена је Лукића.
По његовом мишљењу, ако би се питање КиМ вратило у УН дошло би до суштинских преговора у оквиру Резолуције 12 44.
„Уверен сам да би ти преговори били конструктивни и да би донели какво такво задовољење обе стране, односно, да би се дошло до компромиса али правог који не би нагињао ни на једну страну,“ сматра Лукић.
Може доћи до нових повлачења признања
Бранковић сматра да је ова седница изузетно важна јер ће све што буде на њој изречено стићи до влада свих држава које буду присутне, што би могло да утиче на даљи ток преговора као и на форму.
„На седници ћемо имати прилику да се каже све што је са наше стране уочено, а сама чињеница да смо добили седницу по мени значи да су земље Квинте биле озбиљне када су Приштину опоменуле због укидања динара. Самим тим, то наговештава могућност да се та одлука заиста или укине или суспендује,“ мишљења је Бранковић.
За нас је пре свега важно да све то оде у земље које су признале Косово из Азије и Африке, које би после овога могле да повуку признање Косова, што би за нас било веома значајно.
Дешавања на КиМ угрожавају међународни мир
„Друга ствар је важна са аспеката активирања целе ситуације која није само погубна по Србе на КиМ већ и по међународну безбедност. Ми смо покренули захтев на бази тачке 5. Повеље УН, али у вези са чланом 4. у коме се каже да СБ УН може да разматра сваки проблем, сукоб, неслагање и тако даље за који процени да може да угрози мир и међународну безбедност, па онда чланице по члану 35 Повеље УН захтевају седницу СБ УН,“ каже Бранковић.
Како објашњава наш саговорник, ово је од изузетне важности јер се де факто косовско питање разматра под тачкама које указују на могуће угрожавање мира и међународне безбедности на Балкану.
