Од Вавилона до Вождовца: Београд под притиском бетона – какав може да буде одговор
© Tanjug / MILOŠ MILIVOJEVIĆ
Пратите нас
Реагујући на све учесталије еколошке проблеме који захватају велике градове, Београд је кренуо стопама светског тренда озелењавања зграда. Акција „Зелени кров“, спроводи се већ неколико година у Београду, а поред тога што би зелене површине на крововима естетски разбиле сивило зграда, вишеструко би допринеле и екосистему.
Професорка Јасмина Маџгаљ, подсекретарка у Градском секретаријату за заштиту животне средине, говори у емисији „Енергија Спутњика” о самој идеји акције „Зелени кров“, о томе шта је до сада учињено по том питању и шта Град Београд планира за убудуће.
Маџгаљева прича о феномену бетона који све више „поробљава“ човека и истраживањима која показују да такав човек, становник урбане средине, постаје отуђен најпре од свог живота, а затим од околине и других људи. Ово је, објашњава она, такође условљено и темпом живота који је становницима великих градова наметнут и који се коси са природом човека.
Када је реч о Београду, гошћа „Енергије Спутњика“ каже да он трпи невероватан демографски притисак и техногену активност, а да читаву ситуацију отежавају и планска документа која нису испоштована.
Град Београд је, ослушкујући потребе својих становника, направио планска документа која регулишу ниво, односно зелену површину на урбаним просторима.
Од Висећих вртова Вавилона до Вождовца
Професорка Маџгаљ подсећа да се идеја зелених кровова провлачила кроз историју и да није никаква новотарија. Њихови почеци датирају још из времена пре нове ере, када је владар Набукодоносор створио Висеће вртове за своју вољену Семирамиду. Када је реч о скоријој историји и европском континенту, ту нам Маџгаљева описује идеју француског архитекте Ле Корбизјеа који је прекрио кровове Париза, претворивши их у зелене оазе и уметничка дела. Неговање зелених површина у Србији, рекла је Маџгаљева, започиње у Београду са краљицом Наталијом и првим парковима.
Ако говоримо о Србији, конкретно Београду, прве урбане дрвореде направила је краљица Наталија и први српски паркови направљени су не само ради естетског уживања већ и у циљу лечења, јер су прављени поред болница. Сматрало се, што је апсолутно исправно, да болесници који се дуго лече, осим лекова и неге које добијају у самом болничком објекту, и те како добијају онај други извор здравља и лечења, у парку.
Већина овдашњих болница, каже Маџгаљева, има предивне паркове и град Београд се труди да неке од болница из центра измести у природу, а да оне које је немогуће пребацити озелени.
Бетон све више „поробљава“ човека и истраживањима која показују да такав човек постаје отуђен најпре од свог живота, а затим од околине и других људи.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Колико дрва по човеку?
Зелена површина се одређује на основу планских докумената који прописују квадратуру и, зависно од парцеле или кварта где се налази, морало би да се обезбеди 125 квадратних метара зеленила по становнику, каже Јасмина Маџгаљ.
По проценама из 2021. године у Београду је било 1.440.000 становника. То је велики број. Међутим, проблем је тај што урбана језгра која праве та непопуларна топлотна острва, праве проблем напросто због недостатка простора на самом тлу, каже Маџгаљева.
Акциони план адаптације на климатске промене који је усвојен у Скупштини Града још 2016. године процењује климатску „рањивост“ Београда као велику. Истраживање којем је Нафтна индустрија Србије била покровитељ показало је да је Београд изузетно неотпоран на климатске осцилације, па је направљен читав низ мера у циљу помоћи граду како би се изазов климатских промена колико толико амортизовао. Једна од тих прописаних мера су и „Зелени кровови“, наводи наша саговорница.
Топоним Београда је доста промењен па и са Кошавом имамо у последње време проблем. Трпимо невероватан демографски притисак. Сваки становник који се досели има и свој аутомобил и врши све своје активности које утичу на то. Сваки човек емитује топлотну енергију једне сијалице. Замислите сад 1.440.000 људи од чега у централној општини живи можда и пола тог становништва, будући да ту раде, ту је администрација, компаније... Сви овде имамо неку активност преко дана.
Храм Светог Саве
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Уз то, додаје Маџгаљева, од 2009. године имамо све већи број тропских дана и ноћи. То у преводу значи да температура у току везаних 48 сати не пада испод 30 степени целзијуса, а да иде и до много већег броја.
На општини Вождовац смо направили Зелени кров из два дела који има 340 метара квадратних. Један део је екстензиван и расте сам за себе, а други део је полу интензиван, има зелене површине, мобилијаре и перголу на којој се инсистирало због општинских венчања.
„Зелени кров“ на Вождовцу има уграђене расвету и систем наводњавања и две године је извођач радова водио рачуна о њему, одржавајући га, док је од прошле године општина Вождовац, као корисник, преузела ту бригу на себе.
Ко може да сагради „Зелени кров“?
Маџгаљева каже да онај ко пожели да направи „Зелени кров“ мора имати озбиљан пројекат где је приказано нултно стање, односно стање у каквом је подлога. Осим идејног пројекта мора постојати техничка могућност изградње хидроизолације, затим одређивање најпогодније врсте биљака, рађење дренаже, постављање расвете... Осим крова на Општини Вождовац, саграђен је и зелени кров на згради Стамбеног предузећа.
И плато на стамбеном и кров на општини Вождовац апсолутно су приступачни грађанима, јер ми смо сви у служби грађана. Пре три године Београд је био један од потписника тзв. „споразума градоначелника“ у Истанбулу где је договорено активирање и подизање зелене инфраструктуре. Свака зграда, када говоримо о колективном становању, ако има потребу, има право и пожељно је да сви са таквим или сличним идејама упуте своју идеју и да попричају са нама. Скупштина станара која има жељу, вољу или потребу за Зеленим кровом, треба тај пројекат донесе код нас.
Уколико грађани однесу свој предлог за изградњу крова, Секретаријат за заштиту животне средине ће им дати корисне савете, упутиће их коме даље да се обрате и указаће им на све препреке које могу да се нађу на том путу, каже Маџгаљева и додаје да „није далеко“ ни идеја да се у наредној прилици донирају средства за изградњу крова, будући да то не представља јефтин подухват.
Досадашњи резултати
Екологија је, каже Јаснима Маџгаљ, мултидисциплинарна и залази у сваку пору људског живота. Из овог разлога се инсистира на озелењавању, садњи и неговању зеленила у врадовима где га нема.
Доста тога смо урадили и у сарадњи са Градским зеленилом. Имамо зелене зидове попут оних испред Правног факултета или Београђанке, а имамо и дуж Сајма банкину која је сва зелена. Ту се не ради само о зеленилу, јер те биљке упијају смог и ублажују буку. Зелени зидови нису само технички зелени већ су озелењени и иду од Бранковог моста па до Бежанијске косе дуж ауто-пута. Има доста присутног и бамбуса који такође упија смог, звук, али и прашину, изјавила је професорка Маџгаљ.
Човек је, каже она, пре свега исконски, биолошки и психолошки везан за природу и зеленило, а потреба човека са асфалта да буде у зеленом стварна. Пројекат „Зелених кровова“ не иде само ка томе да сачува животну средину, додаје Маџгаљева, већ и да човека поново приближи природи.
