Раскошна круна најмлађе српске краљице /фото/

Симонида (1294 -1345) била је ћерка византијског цара Андроника II Палеолога и пета супруга српског краља Стефана Уроша II Милутина. Андроник II је 1299 понудио српском краљу Милутину руку своје малолетне кћери, као гаранцију мира и пријатељства између Византије и Србије.

Реконструисана круна српске краљице Симониде, израђена у златарској радионици Марсела и Симона Чивљака, део је изложбе "Чекајући сталну поставку" у Историјском музеју Србије.

Круна краљице Симониде је, према речима Симона Чивљака, најзахтевнији предмет који су до сада урадили у својој радионици.

Више од осам месеци континуираног рада и дуга припрема са добрим познаваоцима средњег века било је потребно да би се израдила идеална реконструкција круне краљице Симониде.

Идеално реконструисана круна краљице Симониде, тежине 2.530 грама, рађена је у сребру са тврдом позлатом.

Круна је украшена са 512 слатководних бисера, сафира и рубина добијених синтетичким путем.

Током израде круне водило се рачуна о детаљима попут обима главе, јер је познато да су жене у средњем веку били ситније грађе.

По речима аутора, код ираде идеалних реконструкција, филигран је најзахтевнији део посла. Потребно је велико велико стрпљење и познавање историје која се не сме изневерити.

Тачна година смрти најмлађе српске краљице није позната, али се претпоставља да је умрла после 1345. године у манастиру Светог Јована Крститеља код Сера у коме је и сахрањена.

Симонида је имала само пет година када је њен отац, византијски цар Андроник Палеолог, послао на српски двор. По предању, осим од стране мужа, на краљевском двору мала принцеза није била вољена.

Стефан Урош II Милутин Немањић. Детаљ фреске из Краљеве цркве у Студеници.

У оквиру изложбе "Чекајући сталну поставку", изложена је и идеална реплика круне краља Милутина од позлаћеног сребра, рубина, сафира, аметиста, лапис лазулија и бисера, рађена на основу фреске из манастира Студеница.

Реплика круне Јелене Анђел, у народу познате као Анжујске, такође је израђена у златарској радионици Марсела и Симона Чивљака.

Поред круна српских краљица, посетиоци Историјског музеја имају прилику да виде реконструкције круна цара Душана и деспота Стефана Лазаревића.