Потврђена четири случаја малих богиња у Србији, 400 оболелих од великог кашља
© Sputnik / Aleksandr Kondratuk
Пратите нас
Закључно са јучерашњим даном, на територији Србије пријављена су четири потврђена случаја малих богиња, а број оболелих од великог кашља достигао је 400 од почетка ове године.
Када је реч о потврђеним случајевима малих богиња, епидемиолог Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут", доктор Марко Вељковић, изјавио је данас да су у питању два детета и две одрасле особе.
"Ради се о два детета узраста 8 и 15 година која су невакцинисана и две одрасле особе узраста 46 и 49 година, при чему је вакцинални статус код једне одрасле особе непознат, а једна особа је непотпуно вакцинисана једном дозом ММР вакцине", рекао је Вељковић за РТС.
Три особе су са територије града Београда, а једна оболела особа, која је и последња пријављена, је са територије града Новог Сада.
Вељковић је нагласио да је реч о респираторним болестима сезонског карактера.
"То значи да је највећа учесталост оболевања управо у периоду од касне јесени до раног пролећа с обзиром на то да се ове болести шире путем капљица које се ослобађају приликом кашљања, кијања, гласног говора, а боравком у затвореном простору се током хладних дана поспешује њихова трансмисија", рекао је Вељковић.
Он је истакао да је веома значајан фактор који доприноси појави појединачних случајева оболевања и епидемијског јављања малих богиња је пад обухвата имунизацијом, а самим тим долази до пада нивоа колективног имунитета.
Не мање значајно је одлагање прве дозе ММР вакцине која се према нашем календару примењује са навршених 12 месеци.
Епидемиолог је подсетио да се ревизија вакциналних картотека спроводи континуирано током читаве године у сарадњи надлежних института, завода за јавно здравље и домова здравља.
"Прегледа се вакцинална картотека, идентификују се сва невакцинисана и непотпуно вакцинисана деца, врши се њихово позивање на вакцинацију, при чему је у овом моменту веома битно да ове активности буду приоритет како бисмо предупредили потенцијалну епидемијску појаву малих богиња у нашој земљи", рекао је Вељковић.
Када је реч о великом кашљу, од почетка 2024. године пријављено је укупно 400 случајева оболевања.
Највећи број оболелих у овом моменту је у узрасним групама старијим од 20 година као и у узрасној групи деце од 10 до 14 година.
"Морам да истакнем да је највећи ризик од оболевања управо у најмлађој узрасној групи деце млађе од 12 месеци, које су невакцинисане и непотпуно вакцинисане, и код које заиста можемо очекивати тежу клиничку слику и компликације", казао је Вељковић.
Подсетио је да су од почетка 2024. године пријављена два смртна исхода узрокована великим кашљем код деце узраста 2,5 односно три месеца, која због узраста нису ни могла бити вакцинисана.
"Оно што је битно је да се дијагноза великог кашља првовремено постави. Код деце млађе од 12 месеци, уколико се јави кашаљ, који је праћен зацењивањем, повраћањем након кашља, прекидима у дисању код малих беба, без обзира на дужину трајања кашља, потребно је јавити се лекару и спровести лабораторијско тестирање на велики кашаљ", рекао је Вељковић.
Код особа које су старије од наведеног узраста, уколико кашаљ траје дуже од две недеље, потребно је јавити се лекару и извршити лабораторијско тестирање.
"Врло је битно правовремено започети терапију антибиотицима, како би се, с једне стране, применила терапија, а с друге стране смањила заразност с обзиром на то да, пет дана након почетка антибиотске терапије, особа заражена пертусисом више није заразна", указао је Вељковић.
Што се тиче акутних респираторних инфекција, према подацима Одељења за епидемиолошки надзор Института за јавно здравље Србије, у претходној недељи пријављено је укупно 24.720 случајева акутних респираторних инфекција и 15.920 случајева обољења сличних грипу.
Погледајте и:
