00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
16:00
60 мин
ЕНЕРГИЈА СПУТЊИКА
Уместо буџета привремено финансирање државе, на шта новац неће моћи да буде трошен
17:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Инфлација успорава, цене попуштају – неки производи ипак скупљи у Србији него у иностранству

CC0 / Pixnio/Drazen Nesic / Динари – илустрација
Динари – илустрација - Sputnik Србија, 1920, 15.02.2024
Пратите нас
Раст цена је успорен и инфлација ће се у другој половини године вратити у границе циља – на око три одсто, кажу у Народној банци Србије (НБС). Истичу да би инфлација већ у фебруару требало да се спусти на пет и по процената, а очекују и бржи раст бруто домаћег производа, до краја године три до четири одсто.
Инфлација краткорочно може некоме да користи, али дугорочно свима штети. После неизвесности коју је донела у протекле две године, сада успорава, а економска очекивања расту.
"У границе циља од три плус минус један и по одсто, инфлација ће се највероватније вратити средином ове године. Крајем године ће се, затим, приближити централној вредности циља – што је ниво око кога ће се кретати у средњем року", истиче Јоргованка Табаковић, гувернерка НБС.

Пад цене хране

Томе су, каже, највише допринеле мере Народне банке, али и успоравање инфлације у свету и пад тражње. Пресудно је, ипак, утицала пољопривреда, односно храна.
"Цене поврћа су од јула до децембра кумулативно смањене за 16,1 одсто. Такође, цене у оквиру базне инфлације су у првој половини 2023. расле за 4,2 одсто, а у другој половини за 2,4", објашњава Саво Јаковљевић, директор сектора Истраживања у НБС, пренео је РТС.
Он истиче да у другој половини године у свим компонентама и структури постоји пад доприноса и раста, што су фактори који су утицали на смањење инфлације.

Монополи, марже и уговори

На старо питање како то да су неки производи у другим земљама јефтинији, гувернерка кривца адресира на монополе, марже и ексклузивне добављачке уговоре.
"Неко ко је склопио ексклузивни уговор, тешко да ће се повући с тржишта где је монополиста, не дозвољавајући конкуренцију. Знате ли колика је маржа на шећер, што то уопште није оправдано. А ко се прозива – произвођач шећера", наводи Табаковићева.
Униформне цене је каже нерално очекивати, али би реално било да њих одређује конкуренција.
Реална је, каже, и прогноза да ће се уз приземљену инфлацију потрошња опоравити и уз инвестиције, приватне и државне, до краја године погурати укупан раст привреде на 3,5 процента.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала