https://sputnikportal.rs/20240216/sta-ceka-srpsko-trziste-nekretnina-do-kraja-godine-i-da-li-ce-porasti-broj-stambenih-kredita-1167751930.html
Шта чека српско тржиште некретнина до краја године и да ли ће порасти број стамбених кредита
Шта чека српско тржиште некретнина до краја године и да ли ће порасти број стамбених кредита
Sputnik Србија
Стручњаци за промет некретнинама очекују да ће ове године цене кућа и станова у Србији стагнирати и предвиђају да ће у другој половини године доћи до повећања... 16.02.2024, Sputnik Србија
2024-02-16T21:25+0100
2024-02-16T21:25+0100
2024-02-16T21:25+0100
економија
србија – економија
економија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0b/12/1163929997_0:194:2951:1854_1920x0_80_0_0_956a32bd722714643211a9c614df1691.jpg
Ивана Штрбац из Републичког геодетског завода (РГЗ) истакла је да су претходних пар година кредитни услови били пооштрени и да је цена кредита повећана због монетарне политике Европске централне банке (ЕЦБ) и САД а председник Управног одбора Удружења Кластер некретнина Ненад Ђорђевић да ће ЕЦБ олабавити монетарну политику и да ће еурибор опасти, што ће поново довести до већег узимања стамбених кредита код банака.Највећа потражња за становима у Београду и Новом Саду"У нашим условима када се и даље највећи део купопродаја, више од 80 одсто, финансира готовином, то ће имати психолошки значај да наши људи имају сигнал да не очекују пад тржишта. Мислим да се тај сигнал на нашем тржишту већ сада прихвата и да ће оно, што се тиче промета, ићи правцем опоравка", навео је Ђорђевић за Танјуг.Истакао је да су грађани Србије у другом и трећем кварталу прошле године углавном очекивали пад цена некретнина и одлагали куповину, што је у четвртом кварталу резултирало падом промета.Тај пад се према његовим речима највише осетио у великим градовима, Београду и Новом Саду.Ђорђевић је нагласио да је највећа потражња за становима у Београду и Новом Саду и да се највише траже мањи станови, у центру града и другим бољим локацијама.Према његовим речима у четвртом кварталу прошле године само у Нишу није дошло до пада промета некретнина а на југу Србије тражња је била највећа у односу на остале делове Србије.Упоређујући цене некретнина у Србији и другим државама региона истакао је да су оне код нас ниже и навео да су се у неким земљама, као што је рецимо Немачка и друге велике земље, јаче осетиле последице раста еурибора.Тренд успоравања ценаИвана Штрбац из Републичког геодетског завода истакла је да индекс цена станова за 2023. годину који је објавио РГЗ, потврђује међугодишњи раст цена станова од 5,75 одсто и додала да раст успорава зато што се мења однос снага у понуди и потражњи.Нагласила је да је и поред тренутног пада промета у односу на рекордну 2022. годину, број купопродаја на нивоу препандемијске 2019. године и додала да висок ниво цена одржава дисбаланс између понуде и потражње."На нашем тржишту преовладава кеш куповина некретнина зато што грађани који имају вишак новца желе да инвестирају у непокретности, јер се оне сматрају сигурном инвестицијом. Дакле, станови се купују не само ради решавања стамбеног питања, већ ова врста куповине представља инвестирање и начин да се сачува новац", рекла је она.Навела је да се посматрајући индекс цена РГЗ-а и трендове може очекивати да ће се тренд успоравања цена наставити и у наредна два квартала ове године.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
економија, србија – економија
економија, србија – економија
Шта чека српско тржиште некретнина до краја године и да ли ће порасти број стамбених кредита
Стручњаци за промет некретнинама очекују да ће ове године цене кућа и станова у Србији стагнирати и предвиђају да ће у другој половини године доћи до повећања броја одобрених стамбених кредита.
Ивана Штрбац из Републичког геодетског завода (РГЗ) истакла је да су претходних пар година кредитни услови били пооштрени и да је цена кредита повећана због монетарне политике Европске централне банке (ЕЦБ) и САД а председник Управног одбора Удружења Кластер некретнина Ненад Ђорђевић да ће ЕЦБ олабавити монетарну политику и да ће еурибор опасти, што ће поново довести до већег узимања стамбених кредита код банака.
Највећа потражња за становима у Београду и Новом Саду
"У нашим условима када се и даље највећи део купопродаја, више од 80 одсто, финансира готовином, то ће имати психолошки значај да наши људи имају сигнал да не очекују пад тржишта. Мислим да се тај сигнал на нашем тржишту већ сада прихвата и да ће оно, што се тиче промета, ићи правцем опоравка", навео је Ђорђевић за Танјуг.
Истакао је да су грађани Србије у другом и трећем кварталу прошле године углавном очекивали пад цена некретнина и одлагали куповину, што је у четвртом кварталу резултирало падом промета.
Тај пад се према његовим речима највише осетио у великим градовима, Београду и Новом Саду.
"У последњем кварталу смо имали благи раст, за око 0,5 одсто, тражења и одобравања стамбених кредита, тако да је око 17 одсто куповине станова у четвртом кварталу финансирано из стамбених кредита. То је резултирало благим порастом цена од 5,8 одсто у односу на четврти квартал 2022. године или 0,8 одсто у односу на трећи квартал прошле године", истакао је он.
Ђорђевић је нагласио да је највећа потражња за становима у Београду и Новом Саду и да се највише траже мањи станови, у центру града и другим бољим локацијама.
Према његовим речима у четвртом кварталу прошле године само у Нишу није дошло до пада промета некретнина а на југу Србије тражња је била највећа у односу на остале делове Србије.
Упоређујући цене некретнина у Србији и другим државама региона истакао је да су оне код нас ниже и навео да су се у неким земљама, као што је рецимо Немачка и друге велике земље, јаче осетиле последице раста еурибора.
Ивана Штрбац из Републичког геодетског завода истакла је да индекс цена станова за 2023. годину који је објавио РГЗ, потврђује међугодишњи раст цена станова од 5,75 одсто и додала да раст успорава зато што се мења однос снага у понуди и потражњи.
"Када погледамо раст у односу на претходни квартал, видимо да он полако успорава и сада износи само 0,8 одсто, док смо у претходним кварталима имали међуквартални раст од два-три одсто", навела је она.
Нагласила је да је и поред тренутног пада промета у односу на рекордну 2022. годину, број купопродаја на нивоу препандемијске 2019. године и додала да висок ниво цена одржава дисбаланс између понуде и потражње.
"На нашем тржишту преовладава кеш куповина некретнина зато што грађани који имају вишак новца желе да инвестирају у непокретности, јер се оне сматрају сигурном инвестицијом. Дакле, станови се купују не само ради решавања стамбеног питања, већ ова врста куповине представља инвестирање и начин да се сачува новац", рекла је она.
Навела је да се посматрајући индекс цена РГЗ-а и трендове може очекивати да ће се тренд успоравања цена наставити и у наредна два квартала ове године.
