https://sputnikportal.rs/20240217/tata-kupi-mi-karticu-kako-se-deca-sve-vise-uvlace-u-dzunglu-potrosackog-drustva-1167768044.html
,,Тата, купи ми картицу": Како се деца све више увлаче у џунглу потрошачког друштва
,,Тата, купи ми картицу": Како се деца све више увлаче у џунглу потрошачког друштва
Sputnik Србија
У времену када се деци допушта малтене све, од „завођења реда“ у учионицама, бирања пола и рода до пријаве родитеља за узнемиравање и када се лишавају сваке... 17.02.2024, Sputnik Србија
2024-02-17T17:30+0100
2024-02-17T17:30+0100
2024-02-17T17:30+0100
друштво
србија – друштво
анализе и мишљења
деца
кредитне картице
банке
потрошачи
куповина
кеш
шопинг
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112161/59/1121615959_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_8891ac22b10acfb6f6f42bd02183b54b.jpg
Под паролом финансијске писмености и развијање свести о новцу, све се чешће потура прича о давању деци кредитних картица са новцем њихових родитеља. Саветник за родитеље и дугогодишња уредница портала „Детињарије“ Јована Папан објашњава да је читава теза наопако постављена и да овакав потез никако не погодује деци, али ни родитељима.Она говори да деца показују природну радозналост у вези многих ствари, па и у вези са новцем и да им свакако треба изаћи у сусрет и одговорити на сва питања. Деца, каже Папан, имају разне жеље и захтеве, па самим тим уколико боље разумеју вредност новца и финансијске могућности породице, колико њихови родитељи зарађују, какви су им трошкови... њихове жеље и прохтеви ће бити мање ирационални. У овом смислу не треба крити од деце ствари везане за новац, нити је добро штитити их од истине, као што се у данашње време често чини, додаје Спутњикова саговорница.Манипулисање родитељским страховимаГрешка настаје када се кроз маркетинг и популарну културу одређене финансијске услуге, попут платних картица за децу, продају као „финансијско описмењавање“. То, каже Папан, нема никакве везе са развијањем свести о новцу, већ, између осталог, са манипулисањем родитељским страховима да се дете неће добро снаћи у савременом свету, уколико се не пожури са његовим увођењем у поједине сфере света „за одрасле“.На овај начин, сматра она, деца се суштински и не уводе у свет новца, будући да то подразумева развијање вештина савесног и рационалног управљања новцем, самоконтроле, штедње, планирања...Лишени одговорностиПоука коју би деца извукла из читавог искуства са платним картицама чисто је хедонистичка и говори деци да треба уживати у трошењу, док неко други треба да брине о зарађивању. Деца, наставља Папан, и не треба да буду оптерећена тиме како ће зарадити новац, али не могу живети ни у некаквом свету бајки „у којима новац пада са неба“. Само постојање платне картице, каже она, шаље поруку да дете треба да троши доста новца.Сам лимит који постоји на платним картицама на известан начин нормализује да се свакодневно троше хиљаде динара и већина родитеља не може ни да сања о томе, говори Јована Папан и додаје да се овим добио још један начин на који ће се многи родитељи осећати недовољно адекватним при васпитавању своје деце.Засигурно постоји одређена класа родитеља која ће „оберучке прихватити“ овај тренд и дочекати платну картицу за децу као статусни симбол, али исто тако ће сви остали родитељи чути од своје деце питање „а зашто ја немам кредитну картицу“, објашњава уредница „Детињарија“ и аутор књиге за родитеље „Политика за децу: Све што нисте ни знали да желите да знате о родитељству данас“.Сазревање и притисак вршњакаУчење о правој финансијској одговорности иде руку под руку са учењем и о свим другим одговорностима. Наравно да није лоше дати детету више контроле над новцем и потрошњом, каже Јована Папан, али уз јасно постављена правила и ограничења. Уколико дете има џепарац који пребрзо потроши, требало би да осети последице и кроз то ће научити да разумно трошли, каже она и додаје да постоје различити начини да своје дете научите финансијској одговорности, без „падања“ на овај тренд који увлачи и децу и родитеље у канџе потрошачке грознице.Још један велики проблем, сматра Јована Папан, биће и то што ће многа деца чији родитељи немају пара такође имати платне картице, будући да ће бити под притиском да се не издвајају од својих вршњака. Страх да ће њихова деца бити изопштена и ниподаштавана јер немају новца, натераће један део родитеља да својој деци набаве картице, иако то превазилази њихове могућности.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
србија – друштво, анализе и мишљења, деца, кредитне картице, банке, потрошачи, куповина, кеш, шопинг, капитализам
србија – друштво, анализе и мишљења, деца, кредитне картице, банке, потрошачи, куповина, кеш, шопинг, капитализам
,,Тата, купи ми картицу": Како се деца све више увлаче у џунглу потрошачког друштва
У времену када се деци допушта малтене све, од „завођења реда“ у учионицама, бирања пола и рода до пријаве родитеља за узнемиравање и када се лишавају сваке врсте одговорности за учињено, нова мода давања кредитних картица млађим и старијим малолетницима имала би више штете него било какве користи.
Под паролом финансијске писмености и развијање свести о новцу, све се чешће потура прича о давању деци кредитних картица са новцем њихових родитеља. Саветник за родитеље и дугогодишња уредница портала „Детињарије“ Јована Папан објашњава да је читава теза наопако постављена и да овакав потез никако не погодује деци, али ни родитељима.
Она говори да деца показују природну радозналост у вези многих ствари, па и у вези са новцем и да им свакако треба изаћи у сусрет и одговорити на сва питања. Деца, каже Папан, имају разне жеље и захтеве, па самим тим уколико боље разумеју вредност новца и финансијске могућности породице, колико њихови родитељи зарађују, какви су им трошкови... њихове жеље и прохтеви ће бити мање ирационални. У овом смислу не треба крити од деце ствари везане за новац, нити је добро штитити их од истине, као што се у данашње време често чини, додаје Спутњикова саговорница.
Манипулисање родитељским страховима
Грешка настаје када се кроз маркетинг и популарну културу одређене финансијске услуге, попут платних картица за децу, продају као „финансијско описмењавање“. То, каже Папан, нема никакве везе са развијањем свести о новцу, већ, између осталог, са манипулисањем родитељским страховима да се дете неће добро снаћи у савременом свету, уколико се не пожури са његовим увођењем у поједине сфере света „за одрасле“.
На овај начин, сматра она, деца се суштински и не уводе у свет новца, будући да то подразумева развијање вештина савесног и рационалног управљања новцем, самоконтроле, штедње, планирања...
Овиме се напросто стимулише потрошња тако што се максимално олакшава трошење и новац за децу чини још апстрактнијим, будући да не пролази кроз руке. Такође, платна картица за децу може имати и неки свој шарм „играчке“. Она претвара плаћање у „кул“ ритуал, опет стимулишући потрошњу, изјавила је Јована Папан за Спутњик.
Поука коју би деца извукла из читавог искуства са платним картицама чисто је хедонистичка и говори деци да треба уживати у трошењу, док неко други треба да брине о зарађивању. Деца, наставља Папан, и не треба да буду оптерећена тиме како ће зарадити новац, али не могу живети ни у некаквом свету бајки „у којима новац пада са неба“. Само постојање платне картице, каже она, шаље поруку да дете треба да троши доста новца.
Шта ће картица неком ко троши можда 100 динара дневно? Просечно дете од 11 година нема баш неке реалне потребе да сваки дан троши новац. Понекад купи ужину а понекад је понесе од куће, а свеску, лењир, блок за цртање купује само с времена на време, док ви родитељима продајете причу о картици са дневним лимитом од 3000 динара!
Сам лимит који постоји на платним картицама на известан начин нормализује да се свакодневно троше хиљаде динара и већина родитеља не може ни да сања о томе, говори Јована Папан и додаје да се овим добио још један начин на који ће се многи родитељи осећати недовољно адекватним при васпитавању своје деце.
Засигурно постоји одређена класа родитеља која ће „оберучке прихватити“ овај тренд и дочекати платну картицу за децу као статусни симбол, али исто тако ће сви остали родитељи чути од своје деце питање „а зашто ја немам кредитну картицу“, објашњава уредница „Детињарија“ и аутор књиге за родитеље „Политика за децу: Све што нисте ни знали да желите да знате о родитељству данас“.
Сазревање и притисак вршњака
Учење о правој финансијској одговорности иде руку под руку са учењем и о свим другим одговорностима. Наравно да није лоше дати детету више контроле над новцем и потрошњом, каже Јована Папан, али уз јасно постављена правила и ограничења. Уколико дете има џепарац који пребрзо потроши, требало би да осети последице и кроз то ће научити да разумно трошли, каже она и додаје да постоје различити начини да своје дете научите финансијској одговорности, без „падања“ на овај тренд који увлачи и децу и родитеље у канџе потрошачке грознице.
Можете заједнички штедети за нешто вредно и укључити дете у планирање трошкова. Нека оно води „благајну“ и рачуна колико вам још новца фали до циља, а заједно доносите одлуке попут тога да ли ћете данас купити сладолед, или уместо тога те паре додати уштеђевини и тако бити корак ближе куповини жељене ствари.
Још један велики проблем, сматра Јована Папан, биће и то што ће многа деца чији родитељи немају пара такође имати платне картице, будући да ће бити под притиском да се не издвајају од својих вршњака. Страх да ће њихова деца бити изопштена и ниподаштавана јер немају новца, натераће један део родитеља да својој деци набаве картице, иако то превазилази њихове могућности.
На жалост, друштвени систем вредности је такав да ни деца ни родитељи немају за бог зна шта друго да се ухвате осим новца као мерила вредности, закључује Јована Папан за Спутњик.
