https://sputnikportal.rs/20240221/batut-deset-potvrdjenih-slucajeva-morbila-od-pocetka-godine-1167908526.html
Батут: Десет потврђених случајева морбила од почетка године
Батут: Десет потврђених случајева морбила од почетка године
Sputnik Србија
Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" саопштио је да је од почетка године закључно са 20. фебруаром укупно регистровано десет потврђених... 21.02.2024, Sputnik Србија
2024-02-21T16:34+0100
2024-02-21T16:34+0100
2024-02-21T16:34+0100
друштво
друштво
србија – друштво
србија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110290/96/1102909620_0:0:4929:2773_1920x0_80_0_0_73d6e230eed5683845cd34edd7e23685.jpg
Како је наведено у саопштењу, на територији града Београда регистровано је осам случајева морбила, који су потврђени у Референтној лабораторији Института за вирусологију, вакцине и серуме "Торлак".Пријављена је породична епидемија са две оболеле особе 8.2.2024. године, од којих је једна невакцинисана особа узраста 15 година а друга узраста 49 година, непознатог вакциналног статуса.Поред тога мале богиње су потврђене код још шест особа и то код невакцинисаних особа узраста 4, 5, 8 и 19 година и код две особе старе 47 година непознатог вакциналног статуса.Компликација у виду упале плућа била је присутна код троје оболелих.Дана 13. фебруара потврђене су мале богиње у Референтној лабораторији Института за вирусологију, вакцине и серуме "Торлак", код особе са територије Новог Сада узраста 46 година која је непотпуно вакцинисана једном дозом вакцине.Један случај малих богиња потврђен је 20. фебруара код детета са територије Сремског округа (Стара Пазова), које је у другој години живота и није вакцинисано.Из "Батута" наглашавају да су од 7. фебруара на снази пооштрене мере епидемиолошког надзора над малим богињама на територији Србије у складу са Планом активности за одстрањивање ове болести у земљи (пријава сумње, лабораторијска дијагностика, изолација и лечење оболелих, здравствени надзор, епидемиолошки надзор, вакцинација невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних лица, вакцинација осетљивих лица из контакта унутар 72 сата итд.)."Имајући у виду наведене околности, период заразности, сезоност, остварене контакте, мере пооштреног надзора треба спроводити до даљњег, односно најмање до истека периода двоструке максималне инкубације од последњег регистрованог случаја, а у складу са проценом епидемиолошке ситуације у жаришту епидемије, односно на територији Републике", наводи се у саопштењу "Батута".Из "Батута" додају да је пандемија KОВИД 19, односно примена медицинских и немедицинских мера превенције, несумњиво утицала и на кретање других заразних болести, укључујући и мале богиње, на територији Европе.Према подацима Светске здравствене организације бележи се пораст броја случајева морбила током 2023. године у односу на 2022. годину, чак 30 пута.Закључно са октобром 2023. године регистровано је преко 30.000 случајева у 40 од 53 земље Европског региона СЗО, са око 21.000 хоспитализованих и пет смртних исхода у две земље.Узрасна дистрибуција указује да су два случаја узраста 1-4 године живота, односно један међу одраслима старијим од 20 година.Од почетка године Европски центар за спречавање и контролу болести регистровао је око 1000 случајева малих богиња у земљама ЕУ са седам смртних исхода, шест у Румунији (четворо деце испод једне године живота и двоје одраслих) и један у Ирској. У периоду 2020–2022. године у Европском региону СЗО обухват првом дозом ММР вакцине је пао са 96 одсто на 93 одсто, а другом са 92 одсто на 91 одсто, па је тако 1,8 милиона деце остало невакцинисано.За време трајања пандемије у скоро четвртини земаља света је прекидана или одлагана имунизација ММР вакцином, а у великом броју земаља дошло је до значајног пада обухвата. Током 2020. и 2021. године у Србији су регистроване најниже вредности обухвата ММР вакцином у последњих 20 година.Обухват овом вакцином у другој години живота у 2020. години износио је 78,1 одсто, а у 2021. години свега 74,8 одсто.Обухват другом дозом, пре уписа у први разред основне школе, у 2021. години износио је 85,8 одсто.Обухват овом вакцином у другој години живота у 2022. години је био 81,3 одсто, а пре уписа у први разред основне школе 89,5 одсто.Прикупљање података о обухвату ММР вакцином у 2023. години је у току.Циљне вредности обухвата треба да износе 95 одсто, како би се спречила циркулација узрочника у популацији и оболевање.У последњој епидемији малих богиња у Србији, током 2017. и 2018. године регистровано је око 5800 оболелих, од којих је 93 одсто било невакцинисано, непотпуно вакцинисано или са непознатим вакциналним статусом.Једна трећина оболелих била је хоспитализована због тежине клиничке слике праћене компликацијама. У овој епидемији регистровано је 15 смртних исхода међу којима је било четворо деце млађе од пет година.Претходне 2023. године регистровано је 50 случајева морбила у нашој земљи, од којих је већина (94%) била невакцинисана.Погледајте и:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, србија – друштво, србија
друштво, србија – друштво, србија
Батут: Десет потврђених случајева морбила од почетка године
Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" саопштио је да је од почетка године закључно са 20. фебруаром укупно регистровано десет потврђених случајева морбила.
Како је наведено у саопштењу, на територији града Београда регистровано је осам случајева морбила, који су потврђени у Референтној лабораторији Института за вирусологију, вакцине и серуме "Торлак".
Пријављена је породична епидемија са две оболеле особе 8.2.2024. године, од којих је једна невакцинисана особа узраста 15 година а друга узраста 49 година, непознатог вакциналног статуса.
Поред тога мале богиње су потврђене код још шест особа и то код невакцинисаних особа узраста 4, 5, 8 и 19 година и код две особе старе 47 година непознатог вакциналног статуса.
Компликација у виду упале плућа била је присутна код троје оболелих.
Дана 13. фебруара потврђене су мале богиње у Референтној лабораторији Института за вирусологију, вакцине и серуме "Торлак", код особе са територије Новог Сада узраста 46 година која је непотпуно вакцинисана једном дозом вакцине.
Један случај малих богиња потврђен је 20. фебруара код детета са територије Сремског округа (Стара Пазова), које је у другој години живота и није вакцинисано.
Из "Батута" наглашавају да су од 7. фебруара на снази пооштрене мере епидемиолошког надзора над малим богињама на територији Србије у складу са Планом активности за одстрањивање ове болести у земљи (пријава сумње, лабораторијска дијагностика, изолација и лечење оболелих, здравствени надзор, епидемиолошки надзор, вакцинација невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних лица, вакцинација осетљивих лица из контакта унутар 72 сата итд.).
"Имајући у виду наведене околности, период заразности, сезоност, остварене контакте, мере пооштреног надзора треба спроводити до даљњег, односно најмање до истека периода двоструке максималне инкубације од последњег регистрованог случаја, а у складу са проценом епидемиолошке ситуације у жаришту епидемије, односно на територији Републике", наводи се у саопштењу "Батута".
Из "Батута" додају да је пандемија KОВИД 19, односно примена медицинских и немедицинских мера превенције, несумњиво утицала и на кретање других заразних болести, укључујући и мале богиње, на територији Европе.
Према подацима Светске здравствене организације бележи се пораст броја случајева морбила током 2023. године у односу на 2022. годину, чак 30 пута.
Закључно са октобром 2023. године регистровано је преко 30.000 случајева у 40 од 53 земље Европског региона СЗО, са око 21.000 хоспитализованих и пет смртних исхода у две земље.
Узрасна дистрибуција указује да су два случаја узраста 1-4 године живота, односно један међу одраслима старијим од 20 година.
Од почетка године Европски центар за спречавање и контролу болести регистровао је око 1000 случајева малих богиња у земљама ЕУ са седам смртних исхода, шест у Румунији (четворо деце испод једне године живота и двоје одраслих) и један у Ирској. У периоду 2020–2022. године у Европском региону СЗО обухват првом дозом ММР вакцине је пао са 96 одсто на 93 одсто, а другом са 92 одсто на 91 одсто, па је тако 1,8 милиона деце остало невакцинисано.
За време трајања пандемије у скоро четвртини земаља света је прекидана или одлагана имунизација ММР вакцином, а у великом броју земаља дошло је до значајног пада обухвата. Током 2020. и 2021. године у Србији су регистроване најниже вредности обухвата ММР вакцином у последњих 20 година.
Обухват овом вакцином у другој години живота у 2020. години износио је 78,1 одсто, а у 2021. години свега 74,8 одсто.
Обухват другом дозом, пре уписа у први разред основне школе, у 2021. години износио је 85,8 одсто.
Обухват овом вакцином у другој години живота у 2022. години је био 81,3 одсто, а пре уписа у први разред основне школе 89,5 одсто.
Прикупљање података о обухвату ММР вакцином у 2023. години је у току.
Циљне вредности обухвата треба да износе 95 одсто, како би се спречила циркулација узрочника у популацији и оболевање.
У последњој епидемији малих богиња у Србији, током 2017. и 2018. године регистровано је око 5800 оболелих, од којих је 93 одсто било невакцинисано, непотпуно вакцинисано или са непознатим вакциналним статусом.
Једна трећина оболелих била је хоспитализована због тежине клиничке слике праћене компликацијама. У овој епидемији регистровано је 15 смртних исхода међу којима је било четворо деце млађе од пет година.
Претходне 2023. године регистровано је 50 случајева морбила у нашој земљи, од којих је већина (94%) била невакцинисана.
