https://sputnikportal.rs/20240221/kako-otkriti-laznu-cokoladu-i-crni-hleb-prevare-u-vezi-sa-hranom-postace-deo-zakona-1167921474.html
Како открити лажну чоколаду и црни хлеб: Преваре у вези са храном постаће део закона
Како открити лажну чоколаду и црни хлеб: Преваре у вези са храном постаће део закона
Sputnik Србија
Од болести које се преносе путем хране у свету на годишњем нивоу оболи око 600 милиона људи, а преваре у вези са храном у Србији нису у потпуности законски... 21.02.2024, Sputnik Србија
2024-02-21T22:34+0100
2024-02-21T22:34+0100
2024-02-21T22:34+0100
економија
економија
србија – економија
туризам и трговина
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/02/15/1167921708_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_5b08aa4696234f4e58248fbbd2c81df1.jpg
Ревизијом је утврђено и да не постоји обавеза обавештавања јавности о утврђеним преварама у вези са храном, мада би ово ускоро могло да се промени.У чему је заправо проблем?Највеће обмане потрошача су код производа као што су чоколаде, сокови, кафа, мед, сир, црни хлеб и ракија, показује ревизија Државне ревизорске институције.Детекција фалсификованих прехрамбених производа захтева коришћење одговарајућих метода. Класичне методе, као што је одређивање тачке смрзавања млека, користе се за откривање разређености млека водом или тест скроба, како би се проверило да ли је у кафу додат недекларисани сурогат, или ензимске, генетске или инструменталне технике, као и хроматографске, изотопске или спектрометријске технике.Један од проблема је и недостатак континуитета у мониторингу хране.Циљ ревизије био је да се утврди у којој мери су надлежне институције 2023. године ефикасно успоставиле систем провере безбедности хране у Србији и да ли постоји простор за унапређење, а извештај из овог сектора је направљен први пут.Јавност није обавештенаРевизијом је утврђено и да не постоји обавеза обавештавања јавности о утврђеним преварама у вези са храном, па је ДРИ дала препоруку Министарству пољопривреде да се у оквиру законске регулативе уведе термин „преваре у вези с храном“.Председник Државне ревизорске институције и главни државни ревизор Душко Пејовић изјавио је на представљању извештаја да је за заштиту живота и здравља становништва од примарног значаја коришћење хигијенски исправне хране.Први закључци указују на то да плански и законодавни оквири у сектору безбедности хране нису у потпуности успостављени, као и да преваре у вези са храном нису у потпуности законски регулисане и санкционисане, што доводи до негативне перцепције потрошача о систему безбедности хране, преноси „Дневник“.Како нас највише варају?Александар Глигоријевић , виши саветник у ревизији ДРИ, рекао је да су инспекцијске службе утврдиле преваре потрошача код производа као што су чоколада, кафа, мед, сир, црни хлеб и ракија.Други закључак указује на то да институционални оквир, предвиђен Законом о сигурности хране, није ефективно успостављен, а активности Стручног савета, основаног 2017. године, нису допринеле процени ризика у сектору безбедности хране на националном нивоу.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
економија, србија – економија, туризам и трговина
економија, србија – економија, туризам и трговина
Како открити лажну чоколаду и црни хлеб: Преваре у вези са храном постаће део закона
Од болести које се преносе путем хране у свету на годишњем нивоу оболи око 600 милиона људи, а преваре у вези са храном у Србији нису у потпуности законски регулисане и санкционисане, показује ревизија Државне ревизорске институције.
Ревизијом је утврђено и да не постоји обавеза обавештавања јавности о утврђеним преварама у вези са храном, мада би ово ускоро могло да се промени.
У чему је заправо проблем?
Највеће обмане потрошача су код производа као што су чоколаде, сокови, кафа, мед, сир, црни хлеб и ракија, показује ревизија Државне ревизорске институције.
Детекција фалсификованих прехрамбених производа захтева коришћење одговарајућих метода. Класичне методе, као што је одређивање тачке смрзавања млека, користе се за откривање разређености млека водом или тест скроба, како би се проверило да ли је у кафу додат недекларисани сурогат, или ензимске, генетске или инструменталне технике, као и хроматографске, изотопске или спектрометријске технике.
Један од проблема је и недостатак континуитета у мониторингу хране.
Циљ ревизије био је да се утврди у којој мери су надлежне институције 2023. године ефикасно успоставиле систем провере безбедности хране у Србији и да ли постоји простор за унапређење, а извештај из овог сектора је направљен први пут.
Ревизијом је утврђено и да не постоји обавеза обавештавања јавности о утврђеним преварама у вези са храном, па је ДРИ дала препоруку Министарству пољопривреде да се у оквиру законске регулативе уведе термин „преваре у вези с храном“.
Председник Државне ревизорске институције и главни државни ревизор Душко Пејовић изјавио је на представљању извештаја да је за заштиту живота и здравља становништва од примарног значаја коришћење хигијенски исправне хране.
„Да би се то осигурало, потребно је уредити систем производње, промета, контроле и потрошње хране, било да се ради о храни домаћег порекла или храни која потиче из увоза“, рекао је Пејовић.
Први закључци указују на то да плански и законодавни оквири у сектору безбедности хране нису у потпуности успостављени, као и да преваре у вези са храном нису у потпуности законски регулисане и санкционисане, што доводи до негативне перцепције потрошача о систему безбедности хране,
преноси „Дневник“.
Александар Глигоријевић , виши саветник у ревизији ДРИ, рекао је да су инспекцијске службе утврдиле преваре потрошача код производа као што су чоколада, кафа, мед, сир, црни хлеб и ракија.
„Обмане су најчешће код чоколаде, која се заправо представља као чоколада, а најчешће је то шећерна табла. Сокови који не садрже одређени проценат воћа, као што је наведено у декларацији производа, кафа која садржи сурогате, као и мед коме се додаје глукозно-фруктозни сируп“, наводи Глигоријевић.
Други закључак указује на то да институционални оквир, предвиђен Законом о сигурности хране, није ефективно успостављен, а активности Стручног савета, основаног 2017. године, нису допринеле процени ризика у сектору безбедности хране на националном нивоу.
