ИСТРАЖУЈЕМО Како спречити да се малолетници у клубовима – трују од алкохола
CC0 / freeimage4life /
Пратите нас
Опијање омладине испред трафика, иза клубова и испод будног ока родитеља није новост, па чак ни када у томе претерају и заврше на испирању желуца. Ипак, недавни пример алкохолног тровања у београдском клубу „Синер“ не би привукло пажњу јавности да у организму више од двадесет особа нису пронађени трагови медицинског алкохола.
Београдски клуб „Синер“ ушао је у жижу јавности када је 28 гостију из ноћног провода отишло право на ВМА због тровања етанолом. Међу отрованима било је двоје одраслих, док су већину осталих чинили малолетници. Појединцима који имају мање од 15 година пронађено је 2,8 промила алкохола у крви.
„Синер“ се огласио рекавши укратко да је у вечери инцидента био изнајмљен за приватну прославу, те да управа клуба нема везе са немилим догађајима, али да изражавају жаљење и бригу због свега што се догодило.
Марко Драгић, правни саветник Националне организације потрошача у Србији, објашњава да не постоји конкретан закон који забрањује малолетницима улазак у клуб, будући да је то дефинисано општим условима које власник прописује. Са друге стране, када је реч о продаји алкохола малолетним лицима, то свакако јесте забрањено законом који прописује казне како онима што продају, тако и оним што купују алкохол.
Драгић објашњава да одговорност клуба не постоји уколико је склопљен званичан уговор о изнајмљивању локала у којем је дефинисано да не постоји одговорност власника, те да све потенцијалне проблеме преузима треће лице. У том случају, за тровање је одговорна особа која је журку организовала. Ипак, овакви уговори се врло често не склапају, већ се власник и корисник усмено договоре око изнајмљивања на једно вече.
Питање је шта је уговором, ако постоји, дефинисано. Да ли је то само закуп просторија, столова, столица, изнајмљивање радне снаге у смислу конобара, пића... то све зависи од типа договора. Када постоји само усмени договор где је дат новац за краткорочно изнајмљивање без уговора, у том случају одговорност опет спада на власника клуба и то је то, рекао је Драгић за Спутњик.
Новчана казна или затварање?
Казне за овакве и сличне случајеве јесу предвиђене, а уколико се утврди да је дошло до здравствених проблема и читава ситуација се подигне до ранга кривичног дела, тужилац може одредити и казну затвора за одговорно лице, објашњава Драгић.
Све те новчане казне крећу се „од-до“. Када је закон о трговини и продаја алкохола малолетним лицима у питању, по закону о трговини, ту се минимална новчана казна креће од 30.000 динара па навише. То су неке казне које се одређују сразмерно учињеном прекршају и не постоји фиксни износ колико би то било.
Наш саговорник подсећа да постоји могућност да је алкохол подметнут власницима, односно да нису знали од кога су га купили, као и да је потребно разрешити низ других фактора и питања одговорности у читавом ланцу, али да је то на суду и тужилаштву да процени.
Драгић говори да постоји могућност привременог затварања локала до утврђивања чињеничног стања и пропуста у раду и да је то обично мера којој се прибегава у сличним случајевима. Он додаје и то да би, по његовом мишљењу, узевши у обзир све околности, клуб требало да донесе интерну одлуку о привременом затварању, чак и ако то инспекција не учини.
Поглед изнутра
Нина Цветковић, хостеса у једном београдском ресторану и једном клубу, објашњава да постоји велика разлика у уобичајеном раду неког клуба и у организовању приватне журке. Постоје правила која се поштују у обе ситуације, али је правна одговорност на ономе чије име је на папиру.
Нисам правница али сам хостеса и радим резервације у ресторанима и клубовима тако да сам ја једна од првих особа која се уопште сусреће са гостима. Правило за ноћне клубове, када је реч о минималној старосној граници гостију, јесте 21 година, док неки иду чак до 23 или 24 године. Постоји нешто што се зове дискреционо право које у ноћним клубовима обично имају чувари, обезбеђење, или хостесе када је реч о ресторанима. Ми можемо да тражимо неки идентификациони документ како бисмо били сигурни да је гост пунолетан, јер у случају да дође инспекција или полиција, власник угоститељског објекта је у проблему, изјавила је Цветковић за Спутњик.
Чак и када има резервацију, то није довољно пунолетној или малолетној особи да уђе у неки локал, каже она. У зависности од политике локала, прати се колико година има особа која жели да уђе у клуб, у каквом стању је дошла, односно, да ли се налази у алкохолисаном стању или не и да ли је обучена у складу са прописаним дрес кодом. То су све дискрециона права клуба или ресторана, наглашава она, док је њихова обавеза да не пусте малолетно лице у објекат где се служи алкохол.
Она објашњава да, уколико се ради о обичном вечерњем изласку, постоји „сива зона“, односно, да свако ко успе на неки начин да уђе у клуб где постоји старосна граница, може наручити и алкохол, јер конобари и шанкери не легитимишу госте, већ је то посао обезбеђења и хостеса.
Ви кад пустите било коју особу унутра, подразумева се да та особа има право да пије алкохол. Конобари очекују да су обезбеђење или хостесе већ утврдили ко сме да уђе, а ко не, тако да ако неко затражи алкохол у објекту где се служи алкохолно пиће, он ће то пиће добити. Кад особа уђе, то је готово. Зато једноставно не пуштате малолетна лица и тиме завршите сваку могућност проблема.
Она каже да се свакако сусретала са тиме да се малолетници или једва пунолетне особе отрују алкохолом, али искључиво због унете количине и њиховог неискуства у пићу, а не због сумњивог квалитета алкохола. Да би алкохол уопште био унет у угоститељски објекат, власник, менаџер или неко треће лице које је за то задужено, мора имати све потврде. Дакле, нико ко послује легално не може купити алкохол на улици или га правити код куће па продавати. Потребни су сертификати и провере квалитета, подсећа Цветковић.
Златна деца?
Мало који озбиљан власник би компромитовао не само рад свог клуба, већ и своју позицију пред законом ради минималног профита који би се могао зарадити на продаји алкохола сумњивог квалитета малолетним лицима, сматра Цветковић. Дешава се често, каже она, да млађи гости, или они који немају пара, наруче једно пиће у току читаве вечери, а да кришом пију илегално унета пића. То се власницима никако не исплати, па с разлогом постоји претрес на уласку у локал, где је забрањено уносити не само пиће, већ храну, дрогу, оружје...
Млади са лименкама пива
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Ако се то заиста десило, то вам говори колико је обезбеђење заказало, јер, ако се не варам, било је више од двадесет махом малолетних особа које су биле отроване. У апсолутно најбољем случају, ако бисмо узели број отрованих људи у обзир, минимум једна флаша је морала да уђе у клуб, што значи да је то велики пропуст обезбеђења. Кад сте у угоститељском објекту не можете донети своје пиће унутра, то је забрањено. Уколико вам дође инспекција, а имате некакво „незванично“ пиће, у проблему сте. Онда испада да ви продајете нешто што вама није у ценовнику, односно да не плаћате порез, а то је врло забрањено, закључила је Нина Цветковић.
Нови тренд
Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије, сматра да је појава малолетника и њихово „провлачење“ испод „радара“ у клубове одавно узело маха и да ту не постоји малтене никаква контрола. Било да је у питању приватна или обична прослава, односно обичан излазак четвртком увече, њима ту и у то доба ноћи није било место. Он такође поставља питање одговорности државних органа, министарства здравља, санитарне, тржишне и пореске инспекције, као и читавог тржишног надзора који је одговоран за сузбијање оваквих ситуација.
