https://sputnikportal.rs/20240225/cene-nekretnina-padaju-sirom-sveta-da-li-se-i-srbija-uklapa-u-tu-sliku-1168069448.html
Цене некретнина падају широм света, да ли се и Србија уклапа у ту слику
Цене некретнина падају широм света, да ли се и Србија уклапа у ту слику
Sputnik Србија
Глобалне цене некретнина пале су у трећем кварталу 2023. године за 2,1 одсто међугодишње, на агрегатном и реалном нивоу. Занимљиво је да су реалне цене кућа и... 25.02.2024, Sputnik Србија
2024-02-25T19:45+0100
2024-02-25T19:45+0100
2024-02-25T19:45+0100
економија
економија
свет – економија
тржиште некретнина
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/02/19/1168069642_0:256:2730:1792_1920x0_80_0_0_1a38a426b581930048163fe083122c01.jpg
Међутим, и даље постоје значајне разлике међу појединим државама истог економског статуса, пише Бизнис.рс.Међу развијеним земљама индикативно је да су цене биле релативно стабилне у Сједињеним Америчким Државама и Јапану, док су оштро пале у еврозони, Уједињеном Краљевству и Јужној Кореји, показују најновији подаци које је објавила Банка за међународна поравнања (БИС).У поређењу с ценама непосредно након Велике финансијске кризе 2008. године, дакле за протеклих 15 година, глобалне цене некретнина порасле су у просеку 23 одсто – и то 33 процента у развијеним земљама, а 16 одсто у економијама у развоју, с тим да, као што је поменуто, ове друге сада надокнађују ту разлику.Глобалну слику донекле поправља ситуација у централној и источној Европи, као и у региону Блиског Истока (пре нових сукоба у појасу Газе) и делова Африке.Цене некретнина су највећи пад забележиле у Луксембургу (чак 17 одсто), у Немачкој (-15 одсто), као и у Финској, Мађарској и Словачкој (са по -12 одсто).Насупрот томе, вредности кућа и станова најбрже су расле у Турској (+21 одсто), где је висока инфлација погурала и реалне цене навише, Уједињеним Арапским Емиратима (+17 одсто), Грчкој (+9,0 одсто, последица опоравка туризма у овој земљи послепандемије), Филипинима (+7,0 одсто) и Мексику (+6,0 одсто).И Србија се уклапа у светски трендМеђу земље од којих БИС редовно узима званичне статистичке податке спада и Србија. Републички завод за статистику (РЗС) последње је приказао податке за прво полугодиште 2023. године, и они у суштини потврђују трендове које је објавила Банка за међународна поравнања.РЗС је саопштио да је просечна цена станова новоградње у Републици Србији у првом полугодишту 2023. године износила 214.017 динара, што представља смањење од 1,8 одсто у односу на другу половину 2022. године.Цене станова у посматраном периоду кретале су се у интервалу од 52.481 динар по квадратном метру у Бујановцу до 489.634 динара у београдској општини Савски венац.Наравно, и даље је квадрат новоградње најскупљи у српској престоници, али по високим ценама издвајале су се и новосадске општине, Чајетина, нишка Медијана, Врњачка Бања и Сокобања.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
економија, свет – економија, тржиште некретнина
економија, свет – економија, тржиште некретнина
Цене некретнина падају широм света, да ли се и Србија уклапа у ту слику
Глобалне цене некретнина пале су у трећем кварталу 2023. године за 2,1 одсто међугодишње, на агрегатном и реалном нивоу. Занимљиво је да су реалне цене кућа и станова наставиле да падају у развијеним економијама (-2,7 одсто у просеку) брже него у земљама у развоју (-1,6 одсто).
Међутим, и даље постоје значајне разлике међу појединим државама истог економског статуса,
пише Бизнис.рс.
Међу развијеним земљама индикативно је да су цене биле релативно стабилне у Сједињеним Америчким Државама и Јапану, док су оштро пале у еврозони, Уједињеном Краљевству и Јужној Кореји, показују најновији подаци које је објавила Банка за међународна поравнања (БИС).
У поређењу с ценама непосредно након Велике финансијске кризе 2008. године, дакле за протеклих 15 година, глобалне цене некретнина порасле су у просеку 23 одсто – и то 33 процента у развијеним земљама, а 16 одсто у економијама у развоју, с тим да, као што је поменуто, ове друге сада надокнађују ту разлику.
Глобалну слику донекле поправља ситуација у централној и источној Европи, као и у региону Блиског Истока (пре нових сукоба у појасу Газе) и делова Африке.
Цене некретнина су највећи пад забележиле у Луксембургу (чак 17 одсто), у Немачкој (-15 одсто), као и у Финској, Мађарској и Словачкој (са по -12 одсто).
Насупрот томе, вредности кућа и станова најбрже су расле у Турској (+21 одсто), где је висока инфлација погурала и реалне цене навише, Уједињеним Арапским Емиратима (+17 одсто), Грчкој (+9,0 одсто, последица опоравка туризма у овој земљи послепандемије), Филипинима (+7,0 одсто) и Мексику (+6,0 одсто).
И Србија се уклапа у светски тренд
Међу земље од којих БИС редовно узима званичне статистичке податке спада и Србија. Републички завод за статистику (РЗС) последње је приказао податке за прво полугодиште 2023. године, и они у суштини потврђују трендове које је објавила Банка за међународна поравнања.
РЗС је саопштио да је просечна цена станова новоградње у Републици Србији у првом полугодишту 2023. године износила 214.017 динара, што представља смањење од 1,8 одсто у односу на другу половину 2022. године.
Цене станова у посматраном периоду кретале су се у интервалу од 52.481 динар по квадратном метру у Бујановцу до 489.634 динара у београдској општини Савски венац.
Наравно, и даље је квадрат новоградње најскупљи у српској престоници, али по високим ценама издвајале су се и новосадске општине, Чајетина, нишка Медијана, Врњачка Бања и Сокобања.
