https://sputnikportal.rs/20240225/ima-li-uslova-za-zivot-na-titanu---najvecem-saturnovom-mesecu-1168067558.html
Има ли услова за живот на Титану - највећем Сатурновом месецу
Има ли услова за живот на Титану - највећем Сатурновом месецу
Sputnik Србија
Проналажење живота у спољашњем Сунчевом систему је значајно подручје интересовања за бројне научнике и свемирске агенције јер се верује да многи ледени... 25.02.2024, Sputnik Србија
2024-02-25T23:00+0100
2024-02-25T23:00+0100
2024-02-25T23:00+0100
наука и технологија
наука и технологија
свемир
сатурн
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/02/06/1124557177_35:0:2346:1300_1920x0_80_0_0_577b9f504c5de849ea6cf967446aa05e.jpg
Управо зато научна заједница деценијама верује да је због састава атмосфере и постојања течности живот на Титану, највећем сателиту Сатурна могућ, али нова истраживања доводе ову теорију у сумњу.Истраживање предвођено астробиологом Кетрин Неиш указује на то да глобални подповршински океан Титана ипак нема услове за развој живота познатог људима. Ово такође значи да се увелико смањују шансе за откриће живота на другим планетама спољашњег Сунчевог система- Јупитеру,Урану и Нептуну.„Након недавних истраживања са мање оптимизма ћемо тражити трагове живота унутар нашег Сунчевог система, а научна заједница, која је са толико ентузијазма тражила знаке живота на леденим световима, мораће да прихвати да су шансе за то мање него што смо мислили“, изјавила је Неиш, наводи Физ.орг.Она истиче да је животу каквог ми познајемо неопходна вода као растварач, тако да су планете са великом количином течности потенцијални кандидати за развој ванземаљског живота.У студији објављеној у магазину Астробајолоџи, Нешова и њени сарадници су покушали да квантификују количину органских молекула присутних на површини Титана који се могу пренети у његов подземни океан употребом података из удара метеора и комета.Комете које би се судариле са Титаном током његове историје истопиле би ледену површину, стварајући језерца течне воде и органских материја. Оваква мешавина је гушћа од ледене коре, тако да би цурила кроз лед у океан.Употребом претпостављене учесталости (која је, како показује рељеф Титана, веома мала) удара комета током сваке године постојања Титана, истраживачи су прорачунали уплив органских супстанци у подземни океан.Прорачуната количина је веома мала, око 7500 килограма глицина, најједноставније есенцијалне аминокиселине, на годишњем нивоу. То је само мало већа количина од тежине одраслог мужјака афричког слона.Други ледени светови попут Сатурновог Енцеладуса, или Јупитерове Европе и Ганимеда готово да уопште немају угљеник на површини, а за сада се не зна колико би могло бити доступно из унутрашњости. Титанова атмосфера и површина су најбогатије угљоводоницима, а ако је његов океан ненастањив, шта треба рећи за ове друге ледене светове.„Овај рад нам показује да је веома тешко пренети угљеник са површине Титана у подземни океан, односно да је тешко остварити истовремено присуство угљеника и воде на истом месту у довољној количини“, навела је Неишова.Лет вилиног коњицаУпркос овако антиклимактичном открићу, још много тога је остало да се открије о Титану, а за Неиш главно питање је од чега је он сачињен?Она је такође сарадник на новом НАСА програму под називом Драгонфлај (вилин коњиц) који треба да се отисне у свемир 2028. године и да пошаље на Титан роботску беспилотну летелицу са циљем да се истражи пребиотска хемија, односно, како су се органске компоненте формирале и организовале како би се продубило наше знање о настанку живота на Земљи.Неиш каже да је готово немогуће помоћу телескопа открити састав Титанове површине богате органским једињењима, нарочито зато што је он обмотан густом, такође органским једињењима богатом атмосфером, те да се зато морамо спустити на површину, узорковати је и оценити састав.До данас само је мисија Касини – Хојгенс успешно приземљила роботску сонду на површину, што је уједно и најудаљеније место на које су људи приземљили свемирску летилицу.Када је отпочињала своје истраживање, Неиш се плашила да ће оно негативно утицати на развој и планирање мисије Дрегонфлај. Међутим, оно је само довело до тога да поставимо више питања, нарочито она везана за најранији развој живота на Земљи, за која се надамо да ће нам дати одговор најновији путник ка Титану.Погледајте и:
сатурн
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/02/06/1124557177_324:0:2057:1300_1920x0_80_0_0_c132f862fb7eef0a0bb0152210bcec8b.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, свемир, сатурн, друштво
наука и технологија, свемир, сатурн, друштво
Има ли услова за живот на Титану - највећем Сатурновом месецу
Проналажење живота у спољашњем Сунчевом систему је значајно подручје интересовања за бројне научнике и свемирске агенције јер се верује да многи ледени сателити џиновских планета имају велике подземне океане течне воде. Сматра се да Титан, на пример, има океан испод своје ледене површине који је више од 12 пута већи од запремине океана Земље.
Управо зато научна заједница деценијама верује да је због састава атмосфере и постојања течности живот на Титану, највећем сателиту Сатурна могућ, али нова истраживања доводе ову теорију у сумњу.
Истраживање предвођено астробиологом Кетрин Неиш указује на то да глобални подповршински океан Титана ипак нема услове за развој живота познатог људима. Ово такође значи да се увелико смањују шансе за откриће живота на другим планетама спољашњег Сунчевог система- Јупитеру,Урану и Нептуну.
„Након недавних истраживања са мање оптимизма ћемо тражити трагове живота унутар нашег Сунчевог система, а научна заједница, која је са толико ентузијазма тражила знаке живота на леденим световима, мораће да прихвати да су шансе за то мање него што смо мислили“, изјавила је Неиш,
наводи Физ.орг.
Она истиче да је животу каквог ми познајемо неопходна вода као растварач, тако да су планете са великом количином течности потенцијални кандидати за развој ванземаљског живота.
У студији објављеној у магазину Астробајолоџи, Нешова и њени сарадници су покушали да квантификују количину органских молекула присутних на површини Титана који се могу пренети у његов подземни океан употребом података из удара метеора и комета.
Комете које би се судариле са Титаном током његове историје истопиле би ледену површину, стварајући језерца течне воде и органских материја. Оваква мешавина је гушћа од ледене коре, тако да би цурила кроз лед у океан.
Употребом претпостављене учесталости (која је, како показује рељеф Титана, веома мала) удара комета током сваке године постојања Титана, истраживачи су прорачунали уплив органских супстанци у подземни океан.
Прорачуната количина је веома мала, око 7500 килограма глицина, најједноставније есенцијалне аминокиселине, на годишњем нивоу. То је само мало већа количина од тежине одраслог мужјака афричког слона.
„Један слон глицина годишње на запремину океана 12 пута већу од укупног океана Земље је недовољно да се формира и одржи живот. Поред тога, сматрало се да присуство воде значи присуство живота, а занемаривало се да су животу неопходни и други елементи, нарочуто угљеник”, наводи Кетрин Неиш.
Други ледени светови попут Сатурновог Енцеладуса, или Јупитерове Европе и Ганимеда готово да уопште немају угљеник на површини, а за сада се не зна колико би могло бити доступно из унутрашњости. Титанова атмосфера и површина су најбогатије угљоводоницима, а ако је његов океан ненастањив, шта треба рећи за ове друге ледене светове.
„Овај рад нам показује да је веома тешко пренети угљеник са површине Титана у подземни океан, односно да је тешко остварити истовремено присуство угљеника и воде на истом месту у довољној количини“, навела је Неишова.
Упркос овако антиклимактичном открићу, још много тога је остало да се открије о Титану, а за Неиш главно питање је од чега је он сачињен?
Она је такође сарадник на новом НАСА програму под називом Драгонфлај (вилин коњиц) који треба да се отисне у свемир 2028. године и да пошаље на Титан роботску беспилотну летелицу са циљем да се истражи пребиотска хемија, односно, како су се органске компоненте формирале и организовале како би се продубило наше знање о настанку живота на Земљи.
Неиш каже да је готово немогуће помоћу телескопа открити састав Титанове површине богате органским једињењима, нарочито зато што је он обмотан густом, такође органским једињењима богатом атмосфером, те да се зато морамо спустити на површину, узорковати је и оценити састав.
До данас само је мисија Касини – Хојгенс успешно приземљила роботску сонду на површину, што је уједно и најудаљеније место на које су људи приземљили свемирску летилицу.
Када је отпочињала своје истраживање, Неиш се плашила да ће оно негативно утицати на развој и планирање мисије Дрегонфлај. Међутим, оно је само довело до тога да поставимо више питања, нарочито она везана за најранији развој живота на Земљи, за која се надамо да ће нам дати одговор најновији путник ка Титану.