00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
ОРБИТА КУЛТУРЕ
16:00
120 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Тајна чешља са апостолима из Хисара
06:56
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Какав је изазов откривати и бележити велике приче у малим причама
16:00
30 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Звездин Тома: Први интервју после победе над Фенером – сањамо Ф4
17:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Како Америка прави земљу инвалида: Уништавање Косова – велика лекција за Кијев

© AP Photo / Darko BandicАмерички војници пролазе испод застава Америке и Албаније на КиМ
Амерички војници пролазе испод застава Америке и Албаније на КиМ - Sputnik Србија, 1920, 26.02.2024
Пратите нас
Како су након једностраног проглашења независности Косова његови амерички хероји покушали да на уништеној, а ресурсима богатој земљи зараде и које лекције из тога може да извуче Украјина, анализирао је Метју Карничник, главни европски дописник политичког портала Политико.
Млађи брат Џорџа В. Буша био је изненађен када је сазнао да је његов брат на Косову сматран херојем, због тога што се залагао за његову независност као председник 2008. године, наводи Политико.
Није да је то заиста било важно. Попут низа других истакнутих Американаца који су прошли овуда у последњих четврт века, Буш није био ту да би учио о Косову.
Био је овде да заради новац као део групе коју је предводи пензионисани генерал Сједињених Држава Весли К. Кларк, који тежи да инвестира у енергетски сектор земље, наводи Политико.

„Косово и амерички ловци на срећу“

Током година Косово, како наводи овај амерички медиј „балканска земља величине поштанске марке“, коју су Вашингтон и његови савезници из НАТО-а отргли од Србије 1999. године добро је упознало "меричкех ловце на срећу".
Ауто-пут, који је Бушова пратња користила на путу за Приштину из Северне Македоније тог дана, на пример, изградио је конзорцијум који је предводио амерички грађевински гигант Бехтел по цени од више од 700 милиона евра. Али, као и други велики инфраструктурни пројекти које предводе Американци у земљама у које је Вашингтон ушао ватреним оружјем, дуж 65 километара било је много прекорачења трошкова и корупције, додаје Политико.
Прошлог месеца, косовски министар који је надгледао посао, осуђен је на три године затвора, јер је прекорачио цену пута за више од 50 милиона евра. Упркос скандалу, нема сумње да је Косово било исплатив улог за многе америчке компаније које су овде активне, тврди Политико.

„Америчка корпорација “

Да ли је само Косово заиста имало користи је компликованије питање, које би било добро да размотре и Вашингтон и Украјина док Кијев покушава да убеди Американце да остану ангажовани у тој земљи на обнови инфраструктуре.
Америчка помоћ се сматра кључном не само док бесне борбе, већ и након њих.
Ипак, Украјини би такође требало да буде јасно шта то подразумева, пише Политико.
У сваком сукобу у који су се САД укључивале последњих деценија, од Ирака преко Авганистана, до малог Косова, "екипу за чишћење"је предводила „Америчка корпорација“.
С временом, међутим, политичка воља у Вашингтону да остане ангажован у страним земљама обично бледи једном када велики бизнис истисне све што може.
Амерички Конгрес већ је подељен око тога да ли да пошаље још војне помоћи Украјини.
За Украјину, задатак поправљања њене уништене инфраструктуре представљаће генерацијски изазов. За корпоративну Америку, то ће бити само још једна пословна прилика. А ако је Косово било какав водич, Украјинци треба да пазе шта желе, додаје Политико.

Изгубљен случај

Наиме, према већини објективних мерила, америчко ангажовање на Косову није имало много успеха. Иако су САД потрошиле много новца на Косово, пажљивији поглед сугерише да су приоритети Вашингтона били више засновани на краткорочним америчким пословним интересима него на томе да се његовим становницима пружи заиста оно што је потребно за развој.
Најеклатантнији пример тог неуспеха је електроенергетска инфраструктура.
Деценијама након рата са Србијом снабдевање Косова електричном енергијом и даље зависи од две климаве електране на угаљ, од којих је старија пуштена у рад 1962. године са половним турбинама Вестингхауса и Џенерал електрика.
Фабрике, које се налазе недалеко од Приштине, сматрају се најпрљавијим у Европи, избацују сталан облак смеђег смога који је град учинио једним од најзагађенијих на континенту, наводи се у тексту.
Једноставно речено, чак и након деценија америчке помоћи и подршке, Косово остаје „економски и политички изгубљени случај“.
Стопа незапослености на Косову је међу најгорим у Европи, у просеку износи више од 27 процената у деценији до 2022, делом зато што многи људи раде на црно. Иако је стопа недавно опала, незапосленост је и даље велики проблем.
Лоши економски изгледи подстакли су младе људе да масовно одлазе, а око 800.000 њених грађана живи у иностранству, већина њих у другим деловима Европе. Иако многи шаљу новац кући, егзодус је учинио да косовска привреда зависи од дознака, непоузданог и неодрживог извора прихода који чини око 15 одсто БДП-а.
Проблеми са миграцијама на Косову ће се вероватно погоршати ове године након што је Европска унија одустала од визних захтева за грађане Косова који посећују блок.
Не само да Косово има један од најнижих БДП-а по глави становника у Европи и стопу сиромаштва од преко 20 процената, већ је оптерећено корупцијом и политичким превирањима.

Амерички протекторат

Следећег месеца обележава се 25 година од интервенције на Косову, предвођене Сједињеним Државама. Ипак, земља која је формално прогласила независност од Србије 2008. године, остаје под америчким протекторатом.
Највеће постројење америчке војске на Балкану налази се око сат јужно од Приштине, у бази смештеној на скоро 1.000 хектара познатој као Камп Бондстил. Иако има капацитет за око 7.000 војника, обично је тамо стационирано само око 1.000 америчких и савезничких војника.
Удаљена локација и скромна величина Бондстила донели су гарнизону надимак „Заборављени батаљон“ у америчкој војсци, али тамошње трупе су скоро једина ствар која стоји између Косова и Србије, наводи Политико.
Косово је још увек у процесу изградње сопствене војске, уз помоћ САД, наводи се у тексту и додаје да се очекује се да ће те снаге бројати око 5.000 активних војника и 3.000 резервиста.
Иако Косово има парламент, премијера и председника, већина грађана са којима је новинар Политика разговарао рекла је да је право седиште власти у земљи – Амбасада САД.

Енергетски изгледи

У тексту се наводи и да се Весли Кларк, бивши врховни командант НАТО-а, "не извињава" због својих напора да извуче финансијску корист од репутације једног од спаситеља Косова. То је можда зато што пензионисани генерал, који се кандидовао за демократског кандидата за председничке изборе 2003. године, тек треба да постигне свој циљ.
Током година, Кларк је био повезан са разним покушајима улагања у енергетски сектор Косова.
Почевши од 2012, покушавао је да обезбеди права на огромне резерве лигнита на Косову, пете по величини у свету, за канадску Енвидитy Енергy Инк, где је био председник.
Компанија је обећала улагање од осам милијарди долара, наводи се у тексту. Косовска влада је 2013. тихо променила своје законе о рударству (који су били осмишљени да спрече стране инвеститоре да експлоатишу рудна богатства земље на начин који није у интересу Косова), дозвољавајући јој да издаје дозволе за тражење угља без јавног тендера.
Убрзо након тога, Енвидитy је добио истраживачку лиценцу за тражење лигнита на једној трећини територије Косова.
Вести о Кларковом плану узнемириле су Програм Уједињених нација за развој, који је у „процени ризика од корупције“ о косовском рударском сектору из 2016. навео да би „пројекат Енвидити био противзаконит“ према претходном закону. Критичари су били забринути да ће Косову бити одузети ресурси, а профит отићи у џепове страних инвеститора.
УН је такође навела да се има утисак дежа вија:
„Подсећа на контроверзну изградњу два ауто-пута у вредности од две милијарде долара од стране америчке грађевинске компаније Бехтел, коју је представљао бивши амбасадор САД на Косову, Кристофер Дел.” То је био коначни ударац.
Косовски парламент је на крају одлучио да Енвидитију не да дозволу за експлоатацију угља, али то није спречило Кларка да јури свој косовски сан. Бивши генерал се сада концентрише на пројекте обновљиве енергије.
Он се састао са премијером Куртијем и другим највишим косовским званичницима како би разговарали о плану за поновно осмишљавање енергетске инфраструктуре земље.

Територијални спорови

Док због таквих епизода поједини амерички инвеститори оклевају да дођу на Косово, већа брига је нерешен спор са Србијом.
ЕУ и САД годинама покушавају да посредују у трајном миру између Косова и земље од које је прогласило независност, наводи се у тексту.
Брисел је покушао да искористи интеграцију у ЕУ као шаргарепу, али је постигао мали или никакав напредак. Србија наставља да инсистира да је Косово отцепљена покрајина и није ближа признавању његове независности него 2008. године.
Иако нема сумње да председник Србије Александар Вучић има своје разлоге да питање Косова држи под тензијом, истина је и да Вашингтон и Брисел нису у потпуности успели да реше сукоб, упркос вишегодишњем труду, наводи Политико и додаје да је главна препрека статус претежно српских заједница на северу Косова. У том региону живи око 50.000 људи, од којих су око 90 одсто Срби. Област која се директно граничи са Србијом била је поприште сталних сукоба између косовских Албанаца и Срба, од којих многи желе унију са „својим северним суседом“, како то описује Политицо.
У септембру је један косовски полицајац убијен из ватреног оружја након што се у близини границе сукобио са групом од око 30 Срба, од којих су тројица такође погинула у сукобу. Тензије су се од тада смириле, али мештани кажу да би сваког тренутка могле поново да се разбуктају, наводи се у тексту.
Ипак, север Косова тешко да је Газа. Оно што је упадљиво у овом сукобу јесте да упркос покушајима дугим четврт века САД, најмоћнија земља на свету, нису биле у стању да реше спор који укључује становништво величине малог америчког града.
„Ако Америка жели да реши питање на северу Косова, то је један од најбрже решивих проблема. Постоји недостатак пажње и недостатак амбиција… Америка може да уради много више него што ради. Наступила је дипломатска малаксалост“, рекао је за Политико неименовани косовски министар.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала