https://sputnikportal.rs/20240227/zagonetka-drevnog-blaga-spanije-kako-je-cudesni-nakit-napravljen-od-metala-koji-nije-sa-zemlje-foto-1168182046.html
Загонетка древног блага Шпаније: Како је чудесни накит направљен од метала који није са Земље /фото/
Загонетка древног блага Шпаније: Како је чудесни накит направљен од метала који није са Земље /фото/
Sputnik Србија
Научници су у древном благу пронашли чудне украсе направљене од метала који није са Земље. Наруквица и шупља полукугла украшена златом, по свему судећи... 27.02.2024, Sputnik Србија
2024-02-27T23:00+0100
2024-02-27T23:00+0100
2024-02-27T23:00+0100
наука и технологија
наука и технологија
археологија
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/02/1b/1168182573_0:1411:2048:2563_1920x0_80_0_0_dbd06a36b4ed6ee5db76f7b99cdb715e.jpg
Откриће, које је предводио Салвадор Ровира-Љоренс, сада пензионисани шеф конзервације Националног археолошког музеја Шпаније, наводи на закључак да су технологија и технике обраде метала пре више од три миленијума на Пиринејском полуострву биле далеко напредније него што се мислило.Благо из Вилене, које се састоји од 66 углавном златних предмета, откривено је 1963. године у Аликантеу у Шпанији и од тада се сматра једним од најважнијих примера златарства бронзаног доба у том делу света.Загонетка за научникеАли, стручњацима је због два предмета било помало тешко да одреде старост збирке. Мала, шупља хемисфера, која је вероватно красила део жезла или мача, и једна наруквица су изгледале као да су направљене од гвожђа, односно да не припадају бронзаном добу, пише „Сајенс алерт“.Гвозденодоба је на Пиринејском полуострву почело око 850. године пре нове ере, а златни комади у благу потичу између 1500. и 1200. године пре нове ере. Зато су ови предмети од гвожђа представљали својеврсну загонетку.Гвожђе на Земљи не потиче само од руде, већ може да стигне и из свемира. Постоји низ древних гвоздених артефаката који датирају пре гвозденогдоба. Најпознатији међу њима је вероватно бодеж фараона Тутанкамона који је искован од гвожђа из метеорита.Шта потиче из свемира?Научници могу да разазнају које гвожђе потиче са Земље, а које из далеког свемира. Гвожђе из метеорита садржи пуно више никла од гвожђа са Земље. Зато су стручњаци затражили дозволу од Градског археолошког музеја Вилена, у којем се налази збирка, да тестирају ова два необична предмета.Помоћу масене спектрометрије (техника којом се анализирају молекули на основуњихове масе) одредили су њихов састав и упркос високом степену корозије установили да су полукугла и наруквица врло вероватно израђене од метеоритског гвожђа.Будући да су предмети поприлично кородирали, резултати нису коначни. Али, постоје новије, неинвазивне технике које би у будућности могле да потврде резултате анализе. Тако би била решена мистеријастарости збирке – сви предмети су направљени отприлике у истом раздобљу, око 1400. до 1200. године пре нове ере с тим да неки у себи скривају материјал који није стигао са Земље.Истраживање под именом „Hierro meteorítico en el Tesoro de Villena?“ објављено је у часопису „Trabajos de Prehistoria“.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/02/1b/1168182573_0:1219:2048:2755_1920x0_80_0_0_45beb73a3b0c8dba0fdc5871fe5526df.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, археологија, друштво
наука и технологија, археологија, друштво
Загонетка древног блага Шпаније: Како је чудесни накит направљен од метала који није са Земље /фото/
Научници су у древном благу пронашли чудне украсе направљене од метала који није са Земље. Наруквица и шупља полукугла украшена златом, по свему судећи исковане су од гвожђа с метеорита.
Откриће, које је предводио Салвадор Ровира-Љоренс, сада пензионисани шеф конзервације Националног археолошког музеја Шпаније, наводи на закључак да су технологија и технике обраде метала пре више од три миленијума на Пиринејском полуострву биле далеко напредније него што се мислило.
Благо из Вилене, које се састоји од 66 углавном златних предмета, откривено је 1963. године у Аликантеу у Шпанији и од тада се сматра једним од најважнијих примера златарства бронзаног доба у том делу света.
Али, стручњацима је због два предмета било помало тешко да одреде старост збирке. Мала, шупља хемисфера, која је вероватно красила део жезла или мача, и једна наруквица су изгледале као да су направљене од гвожђа, односно да не припадају бронзаном добу,
пише „Сајенс алерт“.
Гвозденодоба је на Пиринејском полуострву почело око 850. године пре нове ере, а златни комади у благу потичу између 1500. и 1200. године пре нове ере. Зато су ови предмети од гвожђа представљали својеврсну загонетку.
Гвожђе на Земљи не потиче само од руде, већ може да стигне и из свемира. Постоји низ древних гвоздених артефаката који датирају пре гвозденогдоба. Најпознатији међу њима је вероватно бодеж фараона Тутанкамона који је искован од гвожђа из метеорита.
Научници могу да разазнају које гвожђе потиче са Земље, а које из далеког свемира. Гвожђе из метеорита садржи пуно више никла од гвожђа са Земље. Зато су стручњаци затражили дозволу од Градског археолошког музеја Вилена, у којем се налази збирка, да тестирају ова два необична предмета.
Помоћу масене спектрометрије (техника којом се анализирају молекули на основуњихове масе) одредили су њихов састав и упркос високом степену корозије установили да су полукугла и наруквица врло вероватно израђене од метеоритског гвожђа.
Будући да су предмети поприлично кородирали, резултати нису коначни. Али, постоје новије, неинвазивне технике које би у будућности могле да потврде резултате анализе. Тако би била решена мистеријастарости збирке – сви предмети су направљени отприлике у истом раздобљу, око 1400. до 1200. године пре нове ере с тим да неки у себи скривају материјал који није стигао са Земље.
Истраживање под именом „Hierro meteorítico en el Tesoro de Villena?“ објављено је у часопису „Trabajos de Prehistoria“.