ЕКСКЛУЗИВНО Будућност спорта креће из Русије, а Србија је важан део мозаика: „Пројекат је савршен!“
19:01 28.02.2024 (Освежено: 19:05 28.02.2024)
© AP Photo / Ng Han Guan
Пратите нас
„Игре будућности“ чији је домаћин био руски град Казањ, имале су за циљ да споје традиционалан спорт са технологијом, а на том догађају представнике је имала и Србија. О путу до Игара, резултатима које су постигли српски тимови и даљим плановима за Спутњик је говорио Далибор Мариновић, председник Фиџитал и е-спорт савеза Србије.
Говор Владимира Путина, председника Русије, припреме, организација, готово сваки сегмент „Игара будућности“ указивао је на то да је свет добио несвакидашњи, иновативни догађај какав ће сигурно тек заживети у свету.
Фиџитал, односно спорт у којем се резултати остварују путем игрице, а онда и путем такмичења у традиционалном спорту све више добија на популарности, а Игре будућности су најбољи пример за то.
Србија не заостаје за светом па је тако у Казању имала своје представнике. У кошарци је Србију представљао тим Партизана који је стигао до четвртфинала, док се у фудбалу такмичила Црвена звезда која је имала ту несрећу да се нађе у изузетно тешкој групи па тако није прошла групну фазу.
„Отварање је било спектакуларно, град Казањ је представљен на футуристички начин. Ово такмичење је имало велику припрему да бисмо ми уживали десет дана у томе. Наша организација била је у контакту са организаторима од јула 2022. године када смо први пут добили позив да се прикључимо. Пројекат је савршен, знао сам да ће успех бити загарантован“, рекао је у Далибор Мариновић, први човек Фиџитал и е-спорт савеза Србије у емисији Спутњик спорт.
Управо је Далибор био најзаслужнији за то што је Србија имала представнике у Казању.
„Направљено је неколико тест турнира, заједнички назив за те турнире био је „Фиџитал игре“ и тада је све почело. Кренуло се са фудбалом, разматрало се на којој подлози да се игра, кошаркаш се играла 3x3 да би коначна одлука била да се игра два на два. Екипе које су освајале те турнире добиле су награду да се такмиче на Играма будућности. У свакој дисциплини има шест или осам тимова. Први корак смо направили у фебруару прошле године када сам отишао да видим како то све изгледа и да се договорим за сарадњу. Ни мени до краја није било јасно да ли да стављамо акценат на традиционални спорт или на дигитални аспект. Испоставило се да треба наћи средину. Наша прва екипа отишла је да се такмичи у фубдалу, тада смо осетили да смо део нечег великог. У јуну смо ишли са два тима, ишао је и хокејашки тим“, објаснио је Мариновић.
Игре будућности имају своја правила.
„Суштина новог спорта је да се резултати сабирају. Дигитални део и физички део се споје. У фудбалу ако се први део заврши 2:0, а други 2:2, коначни резултат је 4:2. Исто важи и за кошарку, игра се до 19 или 21 ако неко да тројку, а онда се иде на паркет седам минута“, објашњава први човек Фиџитал савеза.
Није било лако да се одабере ко ће ићи на Игре, али је идеја од старта била да то буду спортисти вечитих ривала у чему је Мариновић и успео.
„Четврти наш пробни одлазак био је у октобру, тада се Партизан наметнуо у кошарци јер је имао добру секцију, имали су екипу 3x3, а основана је и е-спорт секција. Они су били логичан избор да оду на тај тест турнир и одлично су се показали, били су други од осам тимова и аутоматси су добили позив за учешће. Оправдали су име, после тога је остало да се види који тим склопити у фудбалу. Црвена звезда је одмах показала интересовање, морали смо да чекамо јануар и прелазни рок. Концепт Игара није да оду старији или деца, него је потребно наћи баланс“, препричава Мариновић процес.
Црвена звезда имала је тежак задатак, нашла се у такозваној „групи смрти“ и елиминисана је од чилеанског тима резултатом 6:1, али иако нису успели да прођу групну фазустекли су искуство и показали да могу да се боре раме уз раме и са успешнијим екипама.
Када је реч о Партизану они су у тесној борби изгубили од Урала у четвртфиналу резултатом 36:30.
Оно што је важније од резултате, најпре јсте искуство, а затим и пријатељство. Вечити ривали навијали су једни за друге, међусобно се бодрили и представили Србију у најбољем светлу.
„Морам да признам да је то један од највећих успеха то да су заједно, да се грле и фотографишу. Дуго сам у спорту и стварно ми је драго, могу само да им се захвалим“, рекао је Мариновић.
1/8
© Фото : ПР служба Игара будућности
„Игре будућности“
2/8
© Фото : ПР служба Игара будућности
„Игре будућности“
3/8
© Фото : ПР служба Игара будућности
„Игре будућности“
4/8
© Фото : ПР служба Игара будућности
„Игре будућности“
5/8
© Фото : ПР служба Игара будућности
„Игре будућности“
6/8
© Фото : ПР служба Игара будућности
„Игре будућности“
7/8
© Фото : ПР служба Игара будућности
„Игре будућности“
8/8
© Фото : ПР служба Игара будућности
„Игре будућности“
1/8
© Фото : ПР служба Игара будућности
„Игре будућности“
2/8
© Фото : ПР служба Игара будућности
„Игре будућности“
3/8
© Фото : ПР служба Игара будућности
„Игре будућности“
4/8
© Фото : ПР служба Игара будућности
„Игре будућности“
5/8
© Фото : ПР служба Игара будућности
„Игре будућности“
6/8
© Фото : ПР служба Игара будућности
„Игре будућности“
7/8
© Фото : ПР служба Игара будућности
„Игре будућности“
8/8
© Фото : ПР служба Игара будућности
„Игре будућности“
Организација Игара била је на завидном нивоу.
„Види се да је Русија озбиљна што се тиче организације, људи који су раније организовали велике спортске догађаје сада су учествовали у овом пројекту. Није лако назвати нешто „Игре будућности“ па то спровести у дело. Свуда мора да има технолошких ствари. Кошаркашка се игра на екранима, међутим сваки играч испод дреса има мали појас који му мери рад срца. Испод њих је плава магла која постаје све црвенија што се више умарају, противник то исто може да види. Фудбал са друге стране има своје пратеће елементе“, објаснио је Мариновић.
Србија је била једна од најбронијих делегација и због тога први човек е-спорта верује да би требало порадити на популаризацији фиџитала који би могао да буде део Експа 2027.
„Наша делегација на отварању била једна од најборнијих. Један такав догађај могао би да буде део Експа 2027. јер су неке од тема спорт, спорт и техногогија, преклапање спорта и нових спортова. Волео бих да неко препозна и испалнира како то може да се организује у Србији“, истакао је Мариновић.
Србија се добро показала на Играма будућности па је тако добила позив и за Брикс игре које ће се такође одржати у Казању.
„Добили смо позив за Брикс игре, то може да буде наредна фаза јер ће фудбал и фиџитал кошарка бити на тим Играма. Биће мало другачија организација, фудбалски и кошаркашки Савез Русије упутили су позив Србији. Надам се да ћемо ускоро наћи модел како да Србија има минимум два представника на Брикс Играма“, рекао је Далибор Мариновић у емисији Спутњик спорт.
