https://sputnikportal.rs/20240229/sta-pise-u-finalnom-izvestaju-odihr-o-izborima-u-srbiji-1168233348.html
Шта пише у финалном извештају ОДИХР о изборима у Србији
Шта пише у финалном извештају ОДИХР о изборима у Србији
Sputnik Србија
Канцеларија ОЕБС за демократске институције и људска права (ОДИХР) објавила је званично финални извештај о изборима у Србији од 17. децембра, у коме је... 29.02.2024, Sputnik Србија
2024-02-29T07:31+0100
2024-02-29T07:31+0100
2024-02-29T07:31+0100
србија
србија
србија – политика
избори у србији 2023.
оебс
извештај
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0c/12/1165231330_0:257:2729:1792_1920x0_80_0_0_c54f8d74739d2daef4cabcf08d7c5864.jpg
У циљу унапређења изборног процеса дато је 25 препорука за одређене законске и процедуралне измене пре следећих избора.ОДИХР наводи и да је пре избора, РИК изменио 10 постојећих упутстава и усвојио два нова, као и да су се те измене делимично односиле на претходне препоруке ОДИХР-а, укључујући и оне које су усмерене на побољшање приступа особама са инвалидитетом, решавање гужви и обезбеђења тајности гласања.У извештају се истиче да је Републичка изборна комисија радила транспарентно, да је водила и емитовала онлајн редовне седнице које су биле отворене за медије и посматраче и објављивала све своје одлуке у року од 24 сата на својој веб страници, у складу са законом.У извештају се оцењује да је уочи избора РИК у великој мери уживао поверење већине заинтересованих страна у његове техничке капацитете, при чему су многи приметили побољшану комуникацију и транспарентност.ОДИХР оцењује да је РИК ефикасно спровео изборне припреме, али да ограничени људски и финансијски ресурси ометају његову способност да одрживо унапреди свој рад између изборних периода и да је зато потребно да побољша административне и техничке капацитете.РИК је обучавао комисије нижег нивоа онлајн и лично од средине новембра до три дана пре дана избора, користећи побољшане приручнике за обуку о процедурама на дан избора, али су пријавили ниску посећеност, недостатак могућности за објашњења, а да упркос претходним препорукама ОДИХР-а, учешће у обуци није било обавезно.У извештају се наводи и да РИК, у циљу ефикаснијег остваривања бирачког права, треба да изради и спроведе благовремен, свеобухватан и циљан програм едукације бирача који би се односио на права бирача, спречавање групног гласања и значај тајног гласања.ОДИХР наводи да су се у кампањи углавном поштовале основне слободе, али да је кампања била поремећена оштром реториком, пристрасношћу у медијима, притисцима на јавни сектор запослених и злоупотребе јавних ресурса, а примећена је и недовољна заступљеност жена у кампањи.Наводи се и да је изборни дан протекао глатко, али су га обележили бројни процедурални недостаци, укључујући недоследну примену заштитних мера током гласања и пребројавања, чести случајеви гужви, кршење тајности гласања и бројни случајеви групног гласања.ОДИХР је у извештају дао 25 препорука Србији, са циљем да се унапреди изборни процес и да се усклади са обавезама у оквиру ОЕБС и другим међународним обавезама.У препорукама се наводи да неопходне законодавне измене треба да се иницирају много пре наредних избора кроз инклузивни консултативни процес изграђен на широком политичком консензусу, а да се ради доследне примене процедура на дан избора спроведе обука за све чланове локалне изборне комисије и бирачких одбора и будуће чланове, укључујући проширени састав ових тела.Међу препорукама је и да би РИК требало да изради и спроведе благовремен, свеобухватан и циљан програм едукације бирача, укључујући едукацију о правима бирача, спречавању групног гласања и значају тајног гласања, као и да би поново требало размотрити ревизију Јединственог бирачког списка уз учешће релевантних актера.Препоруке предвиђају и јасно раздвајање између званичних функција и активности кампање носилаца функције, спречавање застрашивања и притиска на бираче, укључујући запослене у јавним и државним институцијама и предузећима, као и независност Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ).Друге препоруке су и да изборна администрација треба да прикупља и објављује рашчлањене податке о заступљености полова у својим органима на свеобухватан начин, да РИК-у треба дати довољан административни и технички капацитет, укључујући сопствени стални секретаријат. Када се ради о регистрацији бирача препорука ОДИХР-а је да законодавство треба даље ускладити са циљевима Конвенције УН о правима особа са инвалидитетом уклањањем свих преосталих ограничења гласачких права на основу интелектуалног или психосоцијалног инвалидитета. Треба и да се размотри уклањање ограничења за потписивање подршке за више од једне листе, преиспита закон како би се кандидатима омогућило да отклоне све уочене недостатке у документима, да власти треба да спроводе мере које у потпуности примењују право свих актера на изборима да приступе и користе јавне просторије за кампању под једнаким условима.Такође, потребно је успоставити додатне механизме и подстицаје за подстицање политичких партија да промовишу учешће жена у политичком животу. Препоручено је и да се промовишу једнаке могућности за кампању, односно да се размотри укидање обавезе депозита за политичке странке и групе грађана које нису заступљене у парламенту и локалним скупштинама.Међу предлозима је и да би законодавство требало даље ревидирати како би се отклонили недостаци и претходне препоруке ОДИХР-а, да закон треба изменити тако да се од Агенције за спречавање корупције захтева да своје одлуке о кршењу Закона о спречавању корупције без одлагања објављује приликом избора.ОДИХР препоручује и да надлежни органи треба да испуне своју дужност заштите безбедности представника медија кроз ефикасне и благовремене мере, укључујући хитну истрагу и привођење правди умешаних у нападе и малтретирање новинара и других медијских актера. Међу препорукама су и да медији треба да искористе право на уређивачку независност и да избегавају коришћење материјала које производе странке у вестима и информативним програмима, посебно током изборних кампања, као и да би требало размотрити даље прецизирање законских критеријума за одређивање статуса националне мањине и процедуре за регистрацију ових листа.Када се ради о решавању изборних спорова ОДИХР наводи да Управни суд треба да користи сва расположива средства да подржи право на делотворан правни лек у изборним споровима. Наводи се и да власти треба да гарантују адекватне услове како грађанима тако и међународним посматрачима да обављају своје активности уз несметан приступ свим информацијама.Препоручено је и да се уложе додатни напори да се доделе адекватне просторије за бирачка места како би се спречиле гужве, осигурала тајност гласања и омогућио лакши приступ гласачима са физичким инвалидитетом.Такође у извештају се препоручује да закон треба да обезбеди разумно кратак рок за Уставни суд за решавање изборних представки, а требало би и размотрити и израду додатних упутстава за локалне изборне комисије о суштинском разматрању захтева за поништење резултата гласања и правила РИК-а о поступању по жалбама на њихове одлуке.ОДИХР је оценио и да је Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) задржало пасиван приступ регулисању понашања медија током кампање.Наводе да је било изолованих случајева физичких напада и застрашивања посматрача грађана изборног дана, али је Међуанародна посматрачка мисија (ИЕОМ) генерално позитивно оценила процедуре гласања, уз понеке случајеве групног гласања, неке случајеве непримереног утицаја и неовлашћено праћење бирача, као и фотографисање гласачких листића.Бројање гласова на бирачким местима и табеларни приказ резултата на ЛЕД екранима генерално био ефикасан, али сматрају да су процедуралне заштитне мере биле недоследно имплементиране.У извештају се наводи да су протести након избора углавном били мирни, али да су се 24. децембра догодили насилни инциденти који су довели до хапшења.ИЕОМ је у периоду од 21. новембра до 14. децембра пратила ударне емисије Јавне Радио телевизије Србије РТС1 и Радио телевизије Војводине РТВ1, као и приватних националних телевизија ТВ Б92, Хепи ТВ, ТВ Пинк и ТВ Прва и том приликом је утврђено да је извештавање о председнику, упркос томе што није био кандидат, доминирало у ударним вестима тих емитера.Дан избора је углавном био регуларан, али су се десили изоловани инциденти који су укључивали физичке нападе и застрашивање чланова бирачких одбора и посматрача грађана.Поред тога, широко распрострањене тврдње током које су се током дана појављивале о потенцијално великом броју бирача који живе у иностранству, који су организовани и аутобусом довођени у престоницу да гласају за владајућу странку су, како се наводи, подрили поверење јавности у интегритет локалних избора и утицали на прихватање резултата парламентарних.ОДИХР је изборе посматрао на позив Србије и заједно са делегацијом Парламентарне скупштине ОЕБС-а, Парламентарном скупштином Савета Европе и Европским парламентом формирао Међународну изборну посматрачку мисију (ИЕОМ), која је у својим закључцима 18. децембра навела да су избори били технички добро вођени и да су бирачима понудили избор политичких алтернативе, али да је учесталост ванредних избора нарушила поверење јавности у функционисање демократских институција.Мисију за посматрање избора (ЕОМ) је предводио Алберт Џонсон, а састојала се од 12-чланог основног тима са седиштем у Београду и 30 дугорочних посматрача распоређених на 14 локација широм земље. Чланови ОДИХР ЕОМ остали су у земљи до 27. децембра како би пратили дешавања након изборног дана.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20240228/ana-brnabic-izvestaj-odihr-konacno-stavlja-tacku-video-1168201212.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
србија, србија – политика, избори у србији 2023., оебс, извештај
србија, србија – политика, избори у србији 2023., оебс, извештај
Шта пише у финалном извештају ОДИХР о изборима у Србији
Канцеларија ОЕБС за демократске институције и људска права (ОДИХР) објавила је званично финални извештај о изборима у Србији од 17. децембра, у коме је позитивно оцењен процес гласања на 93 процента бирачких места од 1.208 посматраних, као и транспарентан рад Републичке изборне комисије (РИК).
У циљу унапређења изборног процеса дато је 25 препорука за одређене законске и процедуралне измене пре следећих избора.
ОДИХР наводи и да је пре избора, РИК изменио 10 постојећих упутстава и усвојио два нова, као и да су се те измене делимично односиле на претходне препоруке ОДИХР-а, укључујући и оне које су усмерене на побољшање приступа особама са инвалидитетом, решавање гужви и обезбеђења тајности гласања.
У извештају се истиче да је Републичка изборна комисија радила транспарентно, да је водила и емитовала онлајн редовне седнице које су биле отворене за медије и посматраче и објављивала све своје одлуке у року од 24 сата на својој веб страници, у складу са законом.
У извештају се оцењује да је уочи избора РИК у великој мери уживао поверење већине заинтересованих страна у његове техничке капацитете, при чему су многи приметили побољшану комуникацију и транспарентност.
ОДИХР оцењује да је РИК ефикасно спровео изборне припреме, али да ограничени људски и финансијски ресурси ометају његову способност да одрживо унапреди свој рад између изборних периода и да је зато потребно да побољша административне и техничке капацитете.
РИК је обучавао комисије нижег нивоа онлајн и лично од средине новембра до три дана пре дана избора, користећи побољшане приручнике за обуку о процедурама на дан избора, али су пријавили ниску посећеност, недостатак могућности за објашњења, а да упркос претходним препорукама ОДИХР-а, учешће у обуци није било обавезно.
У извештају се наводи и да РИК, у циљу ефикаснијег остваривања бирачког права, треба да изради и спроведе благовремен, свеобухватан и циљан програм едукације бирача који би се односио на права бирача, спречавање групног гласања и значај тајног гласања.
ОДИХР наводи да су се у кампањи углавном поштовале основне слободе, али да је кампања била поремећена оштром реториком, пристрасношћу у медијима, притисцима на јавни сектор запослених и злоупотребе јавних ресурса, а примећена је и недовољна заступљеност жена у кампањи.
Наводи се и да је изборни дан протекао глатко, али су га обележили бројни процедурални недостаци, укључујући недоследну примену заштитних мера током гласања и пребројавања, чести случајеви гужви, кршење тајности гласања и бројни случајеви групног гласања.
ОДИХР је у извештају дао 25 препорука Србији, са циљем да се унапреди изборни процес и да се усклади са обавезама у оквиру ОЕБС и другим међународним обавезама.
У препорукама се наводи да неопходне законодавне измене треба да се иницирају много пре наредних избора кроз инклузивни консултативни процес изграђен на широком политичком консензусу, а да се ради доследне примене процедура на дан избора спроведе обука за све чланове локалне изборне комисије и бирачких одбора и будуће чланове, укључујући проширени састав ових тела.
Међу препорукама је и да би РИК требало да изради и спроведе благовремен, свеобухватан и циљан програм едукације бирача, укључујући едукацију о правима бирача, спречавању групног гласања и значају тајног гласања, као и да би поново требало размотрити ревизију Јединственог бирачког списка уз учешће релевантних актера.
Препоруке предвиђају и јасно раздвајање између званичних функција и активности кампање носилаца функције, спречавање застрашивања и притиска на бираче, укључујући запослене у јавним и државним институцијама и предузећима, као и независност Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ).
Друге препоруке су и да изборна администрација треба да прикупља и објављује рашчлањене податке о заступљености полова у својим органима на свеобухватан начин, да РИК-у треба дати довољан административни и технички капацитет, укључујући сопствени стални секретаријат. Када се ради о регистрацији бирача препорука ОДИХР-а је да законодавство треба даље ускладити са циљевима Конвенције УН о правима особа са инвалидитетом уклањањем свих преосталих ограничења гласачких права на основу интелектуалног или психосоцијалног инвалидитета. Треба и да се размотри уклањање ограничења за потписивање подршке за више од једне листе, преиспита закон како би се кандидатима омогућило да отклоне све уочене недостатке у документима, да власти треба да спроводе мере које у потпуности примењују право свих актера на изборима да приступе и користе јавне просторије за кампању под једнаким условима.
Такође, потребно је успоставити додатне механизме и подстицаје за подстицање политичких партија да промовишу учешће жена у политичком животу. Препоручено је и да се промовишу једнаке могућности за кампању, односно да се размотри укидање обавезе депозита за политичке странке и групе грађана које нису заступљене у парламенту и локалним скупштинама.
Међу предлозима је и да би законодавство требало даље ревидирати како би се отклонили недостаци и претходне препоруке ОДИХР-а, да закон треба изменити тако да се од Агенције за спречавање корупције захтева да своје одлуке о кршењу Закона о спречавању корупције без одлагања објављује приликом избора.
ОДИХР препоручује и да надлежни органи треба да испуне своју дужност заштите безбедности представника медија кроз ефикасне и благовремене мере, укључујући хитну истрагу и привођење правди умешаних у нападе и малтретирање новинара и других медијских актера. Међу препорукама су и да медији треба да искористе право на уређивачку независност и да избегавају коришћење материјала које производе странке у вестима и информативним програмима, посебно током изборних кампања, као и да би требало размотрити даље прецизирање законских критеријума за одређивање статуса националне мањине и процедуре за регистрацију ових листа.
Када се ради о решавању изборних спорова ОДИХР наводи да Управни суд треба да користи сва расположива средства да подржи право на делотворан правни лек у изборним споровима. Наводи се и да власти треба да гарантују адекватне услове како грађанима тако и међународним посматрачима да обављају своје активности уз несметан приступ свим информацијама.
Препоручено је и да се уложе додатни напори да се доделе адекватне просторије за бирачка места како би се спречиле гужве, осигурала тајност гласања и омогућио лакши приступ гласачима са физичким инвалидитетом.
Такође у извештају се препоручује да закон треба да обезбеди разумно кратак рок за Уставни суд за решавање изборних представки, а требало би и размотрити и израду додатних упутстава за локалне изборне комисије о суштинском разматрању захтева за поништење резултата гласања и правила РИК-а о поступању по жалбама на њихове одлуке.
ОДИХР је оценио и да је Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) задржало пасиван приступ регулисању понашања медија током кампање.
Наводе да је било изолованих случајева физичких напада и застрашивања посматрача грађана изборног дана, али је Међуанародна посматрачка мисија (ИЕОМ) генерално позитивно оценила процедуре гласања, уз понеке случајеве групног гласања, неке случајеве непримереног утицаја и неовлашћено праћење бирача, као и фотографисање гласачких листића.
Бројање гласова на бирачким местима и табеларни приказ резултата на ЛЕД екранима генерално био ефикасан, али сматрају да су процедуралне заштитне мере биле недоследно имплементиране.
У извештају се наводи да су протести након избора углавном били мирни, али да су се 24. децембра догодили насилни инциденти који су довели до хапшења.
ИЕОМ је у периоду од 21. новембра до 14. децембра пратила ударне емисије Јавне Радио телевизије Србије РТС1 и Радио телевизије Војводине РТВ1, као и приватних националних телевизија ТВ Б92, Хепи ТВ, ТВ Пинк и ТВ Прва и том приликом је утврђено да је извештавање о председнику, упркос томе што није био кандидат, доминирало у ударним вестима тих емитера.
Дан избора је углавном био регуларан, али су се десили изоловани инциденти који су укључивали физичке нападе и застрашивање чланова бирачких одбора и посматрача грађана.
Поред тога, широко распрострањене тврдње током које су се током дана појављивале о потенцијално великом броју бирача који живе у иностранству, који су организовани и аутобусом довођени у престоницу да гласају за владајућу странку су, како се наводи, подрили поверење јавности у интегритет локалних избора и утицали на прихватање резултата парламентарних.
ОДИХР је изборе посматрао на позив Србије и заједно са делегацијом Парламентарне скупштине ОЕБС-а, Парламентарном скупштином Савета Европе и Европским парламентом формирао Међународну изборну посматрачку мисију (ИЕОМ), која је у својим закључцима 18. децембра навела да су избори били технички добро вођени и да су бирачима понудили избор политичких алтернативе, али да је учесталост ванредних избора нарушила поверење јавности у функционисање демократских институција.
Мисију за посматрање избора (ЕОМ) је предводио Алберт Џонсон, а састојала се од 12-чланог основног тима са седиштем у Београду и 30 дугорочних посматрача распоређених на 14 локација широм земље. Чланови ОДИХР ЕОМ остали су у земљи до 27. децембра како би пратили дешавања након изборног дана.
