https://sputnikportal.rs/20240301/dorotej-za-sve-ne-kvari-omladinu-vrhunska-knjizevnost-vec-vrhunsko-neznanje-1168322868.html
Доротеј за све: Не квари омладину врхунска књижевност већ врхунско незнање
Доротеј за све: Не квари омладину врхунска књижевност већ врхунско незнање
Sputnik Србија
Мене збуњују Срби, иако сам толике деценије утрошио не бих ли бар делимично ухватио интонацију њиховог хора. Бадава. То је нека сасвим загонетна лествица. Мени... 01.03.2024, Sputnik Србија
2024-03-01T17:24+0100
2024-03-01T17:24+0100
2024-03-01T17:24+0100
култура
култура
култура – вести
адлигат
књижевност
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/03/01/1168322393_0:0:1600:900_1920x0_80_0_0_f071840d61872f5d822eb9e438d0c50a.jpg
Поводом појаве гимназија које заобилазе обавезну лектиру - роман „Доротеј“ Добрила Ненадића (1940-2019) због наводно непримерених сцена у врхунском књижевном делу у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“, у којем се налази легат славног писца и оригинални рукопис романа „Доротеј“ отворена је изложба предмета, књига и награда Добрила Ненадића под називом „Доротеј за све“ са поднасловом: „Не квари омладину врхунска књижевност већ врхунско незнање“.У сарадњи са Удружењем књижевника Србије изложени су, између осталог, награде Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу године за роман „Доротеј“ 1978. године и за роман „Деспот и жртва“ 1999. године, награде „Меша Селимовић“, „Златни бестселер“, „Рачанска повеља“, „Библиос“, „Светозар Ћоровић“, „Борисав Станковић“, Просветина награда и многе друге.Ништа није опасније од незнања„Славни Гете је говорио да ништа није опасније него делујуће незнање. Као што је непримерено да удружења која се баве књижевношћу и културом дају професионалне оцене о питањима из полицијске струке, сматрамо да није примерено ни обрнуто. Драго нам је да су полицајци из оглашеног удружења ово изузетно дело прочитали, али би његово тумачење ипак требало да препусте струци која се тиме бави, великом броју врхунских стручњака – писаца, професора и књижевних критичара који су без изузетка у периоду дугом неколико деценија утврдили да роман Доротеј представља књижевно дело високе вредности и да ће свако ко га прочита његовим садржајем, стилом, поруком, топлином и изузетним језиком бити обогаћен“, каже председник „Адлигата“ Виктор Лазић.Лазић је навео да је испрва помислио да се ради о несланој шали када је прочитао вест да су гимназије у Ћуприји и Димитровграду одлучиле самоиницијативно да искључе Ненадићев роман из обраде након што је нерепрезентативни Синдикат запослених полиције тражио од гимназија да се изјасне по ком основу се то дело обрађује у школама, да ли имају сагласност родитеља да деца читају по њима неприкладан садржај, као и шта о роману мисле запослениу школама.Ненадићево дело за будуће генерацијеПо роману „Доротеј“ Добрила Ненадића снимљен је и истоимени филм, а Лазић подсећа и да је Ненадић као врхунски агроном један од најзаслужнијих стручњака за процват малинарства у Србији.Легат књижевника Добрила Ненадића преузет је за Музеј српске књижевности 2021. године – целокупна његова архива, све награде, преписка са другим славним писцима, мноштво његових личних предмета и писаћи сто, и све се то може видети у Одељењу „Адлигата“ у центру Ариља, сачувано за векове.„Управо векови од нас очекују да се Добрила сећамо, да његовим делом оплемењујемо и обогаћујемо будуће генерације. Слава Добрилу! Али вечна слава и његовој неуморној супрузи Петкани, чији живот сведочи о великом човеку, великој љубави и великом разумевању, коју оваква бесмислена хајка нарочито погађа“.Добрило Ненадић о СрбимаА Срби су збуњивали Ненадића:„Мени се чини да је овај народ однекуд забасао на ову планету. Можда је то посебан одред са Марса, описан у Велсовом 'Рату светова' који је преживео оне опаке бактерије што су иначе уништиле остали део инвазионих снага. Посебан сој отпоран на бактерије задржао се на понајлепшем парчету земљишта, преживео је али се никада није сасвим прилагодио условима и законима планете Земље“.
https://sputnikportal.rs/20231228/muzej--u-beogradu-dobio-ruski-kutak---sa-pola-tona-knjiga-foto-1165724579.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
култура, култура – вести, адлигат, књижевност
култура, култура – вести, адлигат, књижевност
Доротеј за све: Не квари омладину врхунска књижевност већ врхунско незнање
Мене збуњују Срби, иако сам толике деценије утрошио не бих ли бар делимично ухватио интонацију њиховог хора. Бадава. То је нека сасвим загонетна лествица. Мени се чини да је овај народ однекуд забасао на ову планету, рекао је својевремено Добрило Ненадић, аутор романа „Доротеј“.
Поводом појаве гимназија које заобилазе обавезну лектиру - роман „Доротеј“ Добрила Ненадића (1940-2019) због наводно непримерених сцена у врхунском књижевном делу у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“, у којем се налази легат славног писца и оригинални рукопис романа „Доротеј“ отворена је изложба предмета, књига и награда Добрила Ненадића под називом „Доротеј за све“ са поднасловом: „Не квари омладину врхунска књижевност већ врхунско незнање“.
У сарадњи са Удружењем књижевника Србије изложени су, између осталог, награде Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу године за роман „Доротеј“ 1978. године и за роман „Деспот и жртва“ 1999. године, награде „Меша Селимовић“, „Златни бестселер“, „Рачанска повеља“, „Библиос“, „Светозар Ћоровић“, „Борисав Станковић“, Просветина награда и многе друге.
Ништа није опасније од незнања
„Славни Гете је говорио да ништа није опасније него делујуће незнање. Као што је непримерено да удружења која се баве књижевношћу и културом дају професионалне оцене о питањима из полицијске струке, сматрамо да није примерено ни обрнуто. Драго нам је да су полицајци из оглашеног удружења ово изузетно дело прочитали, али би његово тумачење ипак требало да препусте струци која се тиме бави, великом броју врхунских стручњака – писаца, професора и књижевних критичара који су без изузетка у периоду дугом неколико деценија утврдили да роман Доротеј представља књижевно дело високе вредности и да ће свако ко га прочита његовим садржајем, стилом, поруком, топлином и изузетним језиком бити обогаћен“, каже председник „Адлигата“ Виктор Лазић.
Лазић је навео да је испрва помислио да се ради о несланој шали када је прочитао вест да су гимназије у Ћуприји и Димитровграду одлучиле самоиницијативно да искључе Ненадићев роман из обраде након што је нерепрезентативни Синдикат запослених полиције тражио од гимназија да се изјасне по ком основу се то дело обрађује у школама, да ли имају сагласност родитеља да деца читају по њима неприкладан садржај, као и шта о роману мисле запослениу школама.
„Затим сам помислио да је у питању незнање на које не треба обраћати пажњу, али да је са појавом професора који самоиницијативу избацују ово дело из лектире постало јасно да се томе мора стати на пут. У потпуности подржавам став професора Филолошког факултета Александра Јеркова да би таквим професорима требало поништити диплому“, истиче Лазић и подсећа да су све школе по закону дужне да реализују обавезне садржаје програма наставе и да професори немају аутономно право да бирају обавезну лектиру.
Ненадићево дело за будуће генерације
По роману „Доротеј“ Добрила Ненадића снимљен је и истоимени филм, а Лазић подсећа и да је Ненадић као врхунски агроном један од најзаслужнијих стручњака за процват малинарства у Србији.
Легат књижевника Добрила Ненадића преузет је за Музеј српске књижевности 2021. године – целокупна његова архива, све награде, преписка са другим славним писцима, мноштво његових личних предмета и писаћи сто, и све се то може видети у Одељењу „Адлигата“ у центру Ариља, сачувано за векове.
„Управо векови од нас очекују да се Добрила сећамо, да његовим делом оплемењујемо и обогаћујемо будуће генерације. Слава Добрилу! Али вечна слава и његовој неуморној супрузи Петкани, чији живот сведочи о великом човеку, великој љубави и великом разумевању, коју оваква бесмислена хајка нарочито погађа“.
А Срби су збуњивали Ненадића:
„Мени се чини да је овај народ однекуд забасао на ову планету. Можда је то посебан одред са Марса, описан у Велсовом 'Рату светова' који је преживео оне опаке бактерије што су иначе уништиле остали део инвазионих снага. Посебан сој отпоран на бактерије задржао се на понајлепшем парчету земљишта, преживео је али се никада није сасвим прилагодио условима и законима планете Земље“.
