Русија ће опет бити Русија, а Косово српско: Мирослав Лекић о филму „Руски конзул“ /видео/
© Фото : Спутњику уступио ЦЕБЕФ/ФЕСТ промо
Пратите нас
Размишљајући како данас правити филм о Косову, одлучио сам да се држим романа и времена, јер су седамдесете године нуклеус почетка генезе проблема које данас живимо. Тада је засађена клица из које је израсло данашње дрво. Све је тада постављено. Нисам улепшавао ништа што се десило, каже Мирослав Лекић, редитељ филма „Руски конзул“.
Филм „Руски конзул”, који ће 3. марта затворити 52. ФЕСТ, драматична је прича о кључним тренуцима зачетка косовске кризе и доноси пред публику заплет који нас враћа у године које ће дефинисати будући суживот Срба и Албанаца на Косову и Метохији.
Четврт века од филма „Нож“, снимљеног по роману Вука Драшковића са Жарком Лаушевићем у главној улози, Лекић се подухватио наставка те приче из Драшковићеве трилогије – „Руски конзул“ у коме је Лаушевић снимио своју последњу филмску улогу.
„Почео сам да радим на том филму одмах након 'Ножа', али нисмо успели да га реализујемо углавном из финансијских разлога. И сада смо кренули од почетка. Радња 'Руског конзула' дешава се 10 година након 'Ножа', јунаци су ту већ постављени и они се срећу после деценије, али смо одлучили да филм 'Руски конзул' треба да буде аутономан филм и договорили смо се да кренемо од нуле, да наши јунаци немају никакве везе са јунацима из 'Ножа'. Имају нове биографије, нису исти људи. Тако да је филм више сниман по мотивима Вуковог романа него што је екранизација“, објашњава Лекић за Спутњик.
Филм не може да објасни српско-албанске односе
Док је у „Ножу“ Лекић одлучио да надогради Драшковићеву причу сегментом о рату у Босни који не постоји у књизи, овога пута је одлучио да се држи временског оквира из романа „Руски конзул“:
„Временски период у коме се Вук бави Косовом и проблемима Срба на Косову је лоциран између 1973. и 1983. Од 1983. до данас се десило свашта и даље се дешава. То је и даље отворено питање. Овога пута свесно смо решили да не улазимо у додатну реконструкцију показујући шта се десило од те 1983. Мислим да би то била врста плеоназма у односу на 'Нож', а с друге стране када сам покушао да рашчивијам српско- албанске односе, схватио сам да је то толико сложена ствар коју један филм нема начин да објасни, а нема ни потребе да то чини. Филм није историјски документ, већ треба да изазове емоцију и лоцира изврсну врсту проблематике. Одлучили смо да се бавимо седамдесетим годинама“.
Лекић истиче да су седамдесете године биле нови почетак развоја проблематике везане за однос Срба и Албанаца на Косову и Метохији:
„У тим седамдесетим годинама је садржано све, цела проблематима је инкорпорирана и ми се бавимо демонтирањем оптимизма зато што смо имали идеологију која је инсистирала на братству и јединству и није била лоша, али манипулацијом те идеје дошло се до њене супротности, до негације свега што је братство и јединство требало да подразумева. Тако да смо кренули од тога како једна идеологија у манипулативним односима бива искоришћена, с једне стране, да би остварила своје историјске циљеве и, с друге стране, да би људи унутар те идеологије сачували своје позиције. Њих није много интересовало шта је историја колико да одбране себе кроз идеологију“.
Зло које храни себе
Напомиње да су желели да се баве злом које само себе храни:
„За зло су вам потребно две стране. Оно може да крене од инидивидуалног, али ако се тај круг зла не прекине, он се затвара и онда зло репродукује зло. Ти кругови могу јако дуго да трају и једни друге хране. То је јако лоше и опасно. Бавили смо се идеолошким покрићем зла - оним што и данас живимо, а с друге стране смо покушали да објаснимо да тај затворени круг зла не води нигде, да ће се само даље репродуковати, да је он сам себи сврха“.
Протагониста овог остварења је српски доктор Илија Југовић, кога тумачи Небојша Дугалић, а који по казни добија премештај у болницу у Призрену. На новој дужности упознаје професора историје Љубу Божовића – „руског конзула”, наизглед психијатријског пацијента, кога игра Жарко Лаушевић.
Небојша Дугалић у филму "Руски конзул" Мирослава Лекића
© Фото : Спутњику уступио ЦЕБЕФ/ФЕСТ промо
Човек оболео од стварности
„Руски конзул” тврди да ће ускоро „Русија опет постати Русија, а Косово ће опет бити српско” што чини да се против Божовића окрену локални албански моћници, сепаратисти. Они покушавају да иселе Божовића али у његову заштиту стаје доктор Југовић.
„Љуба је веома сложен лик. У књизи га је лакше водити него у филму, јер морате да одредите ту танану нит између његовог лудила и његове објективности. И Жарко и ја смо покушавали да одгонетнемо за себе да ли је Љуба луд или не, да ли се у њега заиста уселио дух руског конзула или не. Љуба Божовић је жртва огромног притиска и губитка идентитета што је за нас било асоцијативно за стање које се Србима дешава у том тренутку и може се превести на мало универзалнији систем. Он је нормалан човек оболео од стварности“, каже Лекић.
Филм „Руски конзул“ бави се ситуацијом која је, наглашава наш саговорник, у овом тренутку веома актуелна и деликатна на сваки начин:
„Има своју предисторију и дугачак историјски континуитет, али мислим да филм не треба да буде пропагадно средство и да на нечији тас баца мање или више. Обично такви филмови не испадну добро, нити су вредни. Цела пропагадна машинерија која се годинама трудила да направи рај братства и јединства, земљу среће, на крају је пукла као балон сапунице и завршило се у насиљу. Нисам желео да направим филм који ће бити опрезан и стално се трудити да неког не увреди. То ми је опет нека врста лажне ситуације и гурање главе у песак. Увек постоји жртва и злочинац, али однос између њих је нешто друго и ту има простора за разна нијансирања унутар филма“.
