https://sputnikportal.rs/20240305/prilika-za-zanatlije-i-kvalifikovane-radnike-startuje-identifikacioni-broj-otvorenog-balkana--1168422449.html
Прилика за занатлије и квалификоване раднике: Стартује идентификациони број Отвореног Балкана
Прилика за занатлије и квалификоване раднике: Стартује идентификациони број Отвореног Балкана
Sputnik Србија
Од 5. марта грађани Србије на порталу еУправе могу да креирају свој идентификациони број "Отвореног Балкана". То је први корак за укључење у отворено тржиште... 05.03.2024, Sputnik Србија
2024-03-05T08:18+0100
2024-03-05T08:18+0100
2024-03-05T08:18+0100
економија
економија
србија – економија
отворени балкан
северна македонија
албанија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/06/1c/1157783635_0:156:3265:1993_1920x0_80_0_0_438643f533dae72b203ca6aea757338a.jpg
Након тога приступа се порталу еУправе земље у којој се тражи посао или је већ успостављен контакт с послодавцем.Међу суседима који би могли да крену трбухом за крухом ка нашој земљи, више среће могли би да имају занатски, квалификовани радници и ИТ стручњаци. То су профили која недостају српском тржишту, док на пример економиста и правника имамо више него што нам треба, пише РТС.Као и цео Балкан, Албанија је суочена с одливом радне снаге, пре свега, у земље Западне Европе. Званичници те земље очекују да им отворено, веће тржиште донесе више талентованих професионалаца како би побољшали квалитет сопствених производа и услуга."У Албанији су ове несташице у грађевинском и туристичком сектору. Постоје и предузећа која желе да имају већи ниво креативности. Постоји изузетно велика потражња за програмерима и то је разлог зашто влада улаже велика средства у дигитално образовање у земљи, почевши од школа, до курсева за професионалце. Пре свега, потребни су нам квалификовани радници", каже Ендрит Изерај, заменик министра економије, културе и иновација Албаније.Мање административних баријера код сезонских пословаМање административних баријера осетиће се и код сезонских послова, оцењују упућени, а могло би да смањи и број дефицитарних занимања."Имајући у виду висину плата, степен развијености и висину БДП-а, ми нескромно очекујемо да ће највећи број људи управо своје решење и жељу да ради наћи у Србији", рекао је Синиша Мали, министар финансија у техничком мандату.Јавна улагања планирана за наредне године не би требало значајно да утичу на тржиште рада, сматрају у Светској банци."У случају Србије ово што Влада примењује то није фискални стимуланс у слабу економију већ редовни програми јавних улагања, како би се градила инфраструкутра, енергетски потенцијали, како би се повезала унутрашње трежиште и спољашна тржишта и то нема везе с тим да ли је незапосленост висока или ниска, стопа незапослености је око 9 одсто тако да још има људи који ће тражити посао", напомиње Иваило Изворски, главни економиста Светске банке за Европу и Централну Азију.Они који одлуче да посао потраже у Албанији или Северној Македонији имаће исте услове као држављани тих земаља. Дозволу коју иницијално добијају на две године могу да продуже а уз њу и одобрење за боравак.Погледајте и:
северна македонија
албанија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
економија, србија – економија, отворени балкан, северна македонија, албанија
економија, србија – економија, отворени балкан, северна македонија, албанија
Прилика за занатлије и квалификоване раднике: Стартује идентификациони број Отвореног Балкана
Од 5. марта грађани Србије на порталу еУправе могу да креирају свој идентификациони број "Отвореног Балкана". То је први корак за укључење у отворено тржиште рада на којем су уз Србију и Северна Македонија и Албанија, са укупно 11 милиона радника.
Након тога приступа се порталу еУправе земље у којој се тражи посао или је већ успостављен контакт с послодавцем.
Међу суседима који би могли да крену трбухом за крухом ка нашој земљи, више среће могли би да имају занатски, квалификовани радници и ИТ стручњаци. То су профили која недостају српском тржишту, док на пример економиста и правника имамо више него што нам треба,
пише РТС.
"Ситуација је таква да је цена минималца у Србији највећа, ми имамо око 400 евра, Македонци и Албанци око 350, сви ти људи ако имају мотивацију да се пребаце, потребне су им веће плате тако да треба видети какви ће им се услови понудити и како ће се кретати то становништво", каже Милош Турински из "Инфостуда".
Као и цео Балкан, Албанија је суочена с одливом радне снаге, пре свега, у земље Западне Европе. Званичници те земље очекују да им отворено, веће тржиште донесе више талентованих професионалаца како би побољшали квалитет сопствених производа и услуга.
"У Албанији су ове несташице у грађевинском и туристичком сектору. Постоје и предузећа која желе да имају већи ниво креативности. Постоји изузетно велика потражња за програмерима и то је разлог зашто влада улаже велика средства у дигитално образовање у земљи, почевши од школа, до курсева за професионалце. Пре свега, потребни су нам квалификовани радници", каже Ендрит Изерај, заменик министра економије, културе и иновација Албаније.
Мање административних баријера код сезонских послова
Мање административних баријера осетиће се и код сезонских послова, оцењују упућени, а могло би да смањи и број дефицитарних занимања.
"Имајући у виду висину плата, степен развијености и висину БДП-а, ми нескромно очекујемо да ће највећи број људи управо своје решење и жељу да ради наћи у Србији", рекао је Синиша Мали, министар финансија у техничком мандату.
Јавна улагања планирана за наредне године не би требало значајно да утичу на тржиште рада, сматрају у Светској банци.
"У случају Србије ово што Влада примењује то није фискални стимуланс у слабу економију већ редовни програми јавних улагања, како би се градила инфраструкутра, енергетски потенцијали, како би се повезала унутрашње трежиште и спољашна тржишта и то нема везе с тим да ли је незапосленост висока или ниска, стопа незапослености је око 9 одсто тако да још има људи који ће тражити посао", напомиње Иваило Изворски, главни економиста Светске банке за Европу и Централну Азију.
Они који одлуче да посао потраже у Албанији или Северној Македонији имаће исте услове као држављани тих земаља. Дозволу коју иницијално добијају на две године могу да продуже а уз њу и одобрење за боравак.
