Српски отпор против увођења санкција Русији расте из дана у дан; НАТО омражен, БРИКС све популарнији
21:27 07.03.2024 (Освежено: 21:30 07.03.2024)
© AFP 2023
Пратите нас
У Србији постоји чврст национални консензус у вези са питањима које се тичу притисака да се уведу санкције Русији, односа према БРИКС-у, према НАТО-у, ЕУ и позиције Србије око косовскометохијског питања.
Истраживање Нове српске политичке мисли урађено за потребе РТ Балкан у периоду од 17. до 26. фебруара на узорку од 1.000 становника показала је да се санкцијама Русији противи 83,2 одсто испитаних грађана Србије.
„То је питање које постављамо периодично у последње две године и сада смо добили помало изненађујући резултат – не у смислу налаза, него у смислу највећег процента људи који се томе противе. Иако противљење санкционисању Русије никад није ни ишло испод 79 одсто, сада добијени податак је посебно фрапантан у светлу дуготрајних и растућих притисака на Србију“, указао је Ђорђе Вукадиновић, координатор истраживања.
Срби против НАТО-а
Да ли је то српски инат – о томе се, како он каже, може нагађати, иако верује да је у питању „микс“ и емоционалних и рационалних елемената – односно увиђања Срба да би таква опција била лоша не само по интересе српско-руских односа него и по интересе Србије.
„Притисак да се санкције уведу је некад бруталнији, некад блажи, али очигледно не даје никакве резултате. Промовисање антируског наратива у јавности Србије једноставно има слабу или никакву прођу упркос свом притиску и лобирању и различитим политичким, медијским и пропагандним деловањима“, сматра Вукадиновић.
У готово истој мери у којој се противе антируским санкцијама Срби се противе и уласку Србије у НАТО. Чак четири петине грађана, односно 84,6 одсто испитаника не жели да Србија уђе у Алијансу, док је проценат оних који би се прикључили том савезу 7,6 одсто.
„То су резултати који се појављују и у другим истраживањима, и зато бих рекао да се ово питање и не поставља тако често у нашој јавности, баш зато што је више-мање познато какав је одговор. Зато се и избегава јер је то прилично погубан налаз за присталице евроатланских интеграција“, појашњава Вукадиновић.
Срби воле БРИКС
Срби, дакле, никако не воле НАТО, али зато воле БРИКС. На питање да ли подржавају успостављање најчвршћих веза са Русијом, Кином и другим чланицама те организације, 68,8 одсто изјаснило се позитивно. Тој сарадњи се противи 12,8 одсто испитаника док двадесетак процената анкетираних нема став – што Вукадиновић објашњава чињеницом да је БРИКС релативно нова тема о којој се не прича пуно у јавности.
„БРИКС није исти тип организације као НАТО или ЕУ, није им ни сличан, али га јавност доживљава као економско-културолошку алтернативу евроатлантским интеграцијама. Тако је то питање, чим се појавило, стекло већинску наклоност већине грађана Србије“, каже Вукадиновић.
Резултати анкете, показали су и да, иако кад је реч о НАТО чланству међу Србима нема ни трага позитивног односа, према ЕУ постоји начелно позитиван став – али само под условом да се од Србије заузврат не тражи независност Косова и Метохије.
Шта Срби мисле о Европској унији
Тако да, када се питање о уласку у ЕУ конкретизује, односно повеже са дефакто и дејуре прихватањем независности такозваног Косова проценат оних који подржавају чланство пада са 42 на свега 12 одсто. Противљење Европској унији расте на чак 76 одсто. У принципу, Срби немају ништа против ЕУ, али цену, која се од њих тражи за „улазницу“ у то друштво – неће да плате.
„Нажалост, та трампа и непристојна понуда јесте на столу и није то више никаква спекулација, већ је сада и званично представљено од стране и органа и лидера ЕУ. То је реалан услов, ако француско-немачки план постане део преговарачког процеса, а кажу да јесте или да ће постати. Дакле, то није хипотетичко ни спекулативно питање, већ се тиче онога што је реално на дневном реду“, истиче Вукадиновић.
Али, проценат оних који су спремни да дају Косово и Метохију како би се прикључили ЕУ једва да је мало мањи од оних који подржавају улазак Србије у НАТО. Срби на то једноставно не пристају.
Колико је релативан проценат начелне подршке ЕУ, види се и из питања које се односи на то колике су шансе да земља у тај блок уђе у наредних 10 година.
Свега 6,4 одсто мисли да су шансе велике, док готово 80 одсто људи верује да су шансе да се прикључи тој заједници мале или никакве.
„То показује објективни пораст скептицизма, или можда пре треба рећи реализма у погледу евроинтеграција. ЕУ има још увек условно речено позитиван имиџ али је он итекако окрњен маћехинским односом ЕУ према Србији и Србима, тако да када се питање о чланству у тој организацији стави у реал-политички контекст, проценат подршке опада“, истакао је Вукадиновић.
Чврст национални консензус око кључних питања
На питање о позицији Србије на Косову и Метохији 59,8 одсто испитаника одговорило је да верује да је позиција слабија него пре десет година, 5,8 одсто мисли да је јача док је 16,6 одсто види као исту као пре једне деценије.
„Интересантно је да се у томе да је позиција слабија слажу мање-више симпатизери и власти и опозиције, као што између њих постоји и консензус у отпору санкцијама, одбијању независности Космета и чланства у НАТО-у као и у подршци БРИКС-у. Тако апсолутно убедљиве бројке показују чврст национални консензус око ових питања“, закључује Вукадиновић.
На дневнополитичком нивоу, подељеност јавности је много већа, што се види у одговорима на питања о ставовима у питању регуларности избора и око тога треба ли да буду поновљени. Да су избори били регуларни верује 31,8 одсто, а око 35,8 мисли да је гласање покрадено. Да је било мањих пропуста који нису утицали на исход избора сматра 18,2 одсто, пише „РТ Балкан“.
Када је реч о понављању избора, са „да“ је одговорило 29,6 одсто грађана, а са „не“ 53 одсто.
Погледајте и:
