Мартовски фестивал: Филмови о логору Мамула, Николи Пилићу и Мирославу Чангаловићу
© Фото : Спутњику уступио Дом омладине
Пратите нас
Београдски фестивал документарног и краткометражног филма – Мартовски фестивал 26. марта отвориће светска премијера филма „Сањалице“ у режији Владимира Петровића, који је уз Матију Јовандића и потписник сценарија.
У Београду шездесетих година 20. века настао је један од првих женских рокенрол бендова у свету. У сложеним околностима и временима када је „електричарска“ музика била сметња „чуварима јавног морала“, јер је ширила дух побуне, тинејџерке Дода, две Љиље и Нена оснивају вокално-инструментални састав „Сањалице“ и освајају музичку сцену Југославије, раме уз раме са мушким бендовима.
Публика ће имати прилику да на Мартовском фестивалу ове године види и филм „Никола Пилић – Легенда“, причу о човеку који стоји иза модерног тениса и који је био актер великих промена у историји тениса током шест деценија.
Публика ће имати прилику да на Мартовском фестивалу ове године види и филм „Никола Пилић – Легенда“, причу о човеку који стоји иза модерног тениса и који је био актер великих промена у историји тениса током шест деценија.
Сценарио су написали Жељко Мирковић, који је и редитељ филма, и Владимир Гашић, а у филму се поред Николе Пилића који ће бити специјални гост 71. Мартовског фестивала, појављују и Мија Пилић, Новак Ђоковић, Горан Иванишевић, Мајкл Штих.
Ова филмска прича није само о достигнућима Никија Пилића као играча (УС Опен 1970) већ и о његовом наслеђу као тренера Борису Бекеру, Мајклу Штиху, Ивану Љубичићу, Горану Иванишевићу и наравно, његовом најистакнутијем наследнику, најбољем тенисеру свих времена, Новаку Ђоковићу. Пилић је једини капитен Дејвис купа који је освојио пет Дејвис купова са три различите репрезентације, Немачком, Хрватском и Србијом.
Филм „Чангаловић: прича о оперском певачу Мирославу Чангаловићу“ у режији Наде Савић
© Фото : Спутњику уступио Дом омладине
У такмичарској селекцији документараца у трајању преко 50 минута, на 71. Мартовском фестивалу биће још две светске премијере.
Филм „Чангаловић: прича о оперском певачу Мирославу Чангаловићу“ у режији Наде Савић, која је заједно са Григоријем Јакшићем и написала сценарио, говори о звезди златног доба југословенске опере.
Филм „Чангаловић: прича о оперском певачу Мирославу Чангаловићу“ у режији Наде Савић, која је заједно са Григоријем Јакшићем и написала сценарио, говори о звезди златног доба југословенске опере.
Током своје богате и активне каријере, Мирослав Чангаловић, гостовао је у око 140 иностраних градова света, остварио више од 90 улога у 68 опера и за 30 година активног рада одиграо је 754 представе.
Његови Борис Годунов, Дон Кихот, Кнез Игор и Мефисто, остаће запамћени до данашњих дана, како на нашим просторима тако и широм света.
Филм „Планета Шљивова“ по сценарију и у режији Владимира Перовића говори о људима из села Шљивова, који као да живе на некој другој планети- у истинској бајци, у рају који сами стварају. Чистота, поштење, вредноћа, сложност, побожност, традиције, веровања, неуморни рад. Ипак, чини се да ни они не могу да буду спокојни…
Филм „Планета Шљивова“ по сценарију и у режији Владимира Перовића говори о људима из села Шљивова, који као да живе на некој другој планети- у истинској бајци, у рају који сами стварају. Чистота, поштење, вредноћа, сложност, побожност, традиције, веровања, неуморни рад. Ипак, чини се да ни они не могу да буду спокојни…
Филм Слободана Симојловића „Сав тај панк“
© Фото : Спутњику уступио Дом омладине
Филм Слободана Симојловића, „Сав тај панк“ снимљен у продукцији Радио-телевизије Србије, имаће своју фестивалску премијеру у Дому омладине. Говори о периоду с краја седамдесетих година 20. века, када се на улицама великих градова Југославије појављују прве групе панкера што је проузроковало реакцију полиције и партијских структура.
Редитељ Лука Попадић, у аутобиографском документарцу „Моја швајцарска војска“ на духовит и искрен начин, приказује тројицу швајцарских официра пореклом из Србије, Шри Ланке и Туниса, преиспитујући предрасуде о домовини, интеграцији и различитости.
Флашароши и Мамула
За најбољи дугометражни документарац на 71. Мартовском фестивалу такмичиће се и остварења која су већ приказивана у протеклих годину дана.
Филм „Флашароши“ Немање Војиновића је документарна вестерн драма о фасцинантном свету сакупљача пластичних флаша у Винчи и донкихотовској борби Јанике, бившег боксера, да одржи своју групу флашароша на једној од највећих несанитарних депонија на свету.
Филм „Флашароши“ Немање Војиновића је документарна вестерн драма о фасцинантном свету сакупљача пластичних флаша у Винчи и донкихотовској борби Јанике, бившег боксера, да одржи своју групу флашароша на једној од највећих несанитарних депонија на свету.
Александар Рељић, сценариста и редитељ филма „Мамула Ол инклузив“, представља причу о Иву Марковићу (89) који је имао девет година када је био заточен у злогласном логору Мамула
© Фото : Спутњику уступио Дом омладине
Остварење „Флотација“, за који режију потписују Елунед Зое Аиано и Алесандра Татић, приближиће нам Источну Србију и један град са двојним идентитетом, подељеним између окултизма и индустрије. Породица чија је судбина везана за оба идентитета даје све од себе да обезбеди опстанак локалне културе.
Александар Рељић, сценариста и редитељ филма „Мамула Ол инклузив“, представља причу о Иву Марковићу (89) који је имао девет година када је био заточен у злогласном логору Мамула, вођен од стране италијанских фашиста у Другом светском рату.
Био је сведок како новац може да трансформише једно место мучења, глади и патње у место декаденције за богату клијентелу, према одлуци црногорских власти које су потписале концесиони уговор на 49 година, са египатским тајкуном Самијем Савирисом да на том месту направи хотелски ризорт.
Филм „Призван и позван“ Срђе Вуча и Луке Папића
© Фото : Спутњику уступио Дом омладине
Срђа Вучо и Лука Папић, сценаристи и редитељи филма „Призван и позван“, снимили су политичку комедију са трагичним последицама која, проматрајући један од најчуднијих периода у српској политичкој историји, говори о четири бивша председничка кандидата, данас неприлагођена антихероја, који се присећају свог учешћа на првим вишестраначким изборима 1990. године.
Централни наратив филма „(Ре)еволуција 2.0 / У потрази за Киборгом“ заснован је на неколико мултимедијалних техно-перформанса уметника Драгана Илића, о четворо протагониста, који истражују и формирају снажну егзистенцијалну метафору о стању савременог човека пред изазовима науке и нових технологија. Редитељи филма су Дарко Штетин и Драган Илић, а сценарио потписују Штетин и Драган Јовановић.
Погледајте и:
