- Sputnik Србија, 1920, 24.01.2022
КУЛТУРА
Рубрика која прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.

Људи са гвозденом маском: Трагичне историје мистериозних затвореника

© Sputnik / Pavel BalabanovКнегиња Тараканова
Кнегиња Тараканова - Sputnik Србија, 1920, 10.03.2024
Пратите нас
У затвору тврђаве Бастиља је пре 320 година умро затвореник који је у историју ушао као Човек са гвозденом маском. Затвореници чија су имена остала тајна налазе се и у другим земљама, не само у Француској. Откривамо неке загонетне личности међу којима је и кнегиња Тараканова из периода владавине Александра I.

Отац или брат краља: Ко се скривао иза маске?

Тајанствени затвореник је дошао у Бастиљу 1698. године, а пет година касније је сахрањен под именом Марчиоли. Нико није знао његово право име и није му видео лице јер никада није скинуо маску од црног плиша, која се у легендама претворила у гвоздену маску.
Најпопуларнија верзија међу историчарима је била та да је то био брат Лудвига XIV, који је можда био и његов близанац. Снимљен је и холивудски филм „Човек са гвозденом маском“ 1998. године, а и монарха и затвореника је играо Леонардо ди Каприо. Није искључено и да је затвореник био отац краља-сунца, а Лудвиг XIII, наводно, није могао да има децу.
Према другим верзијама, тајанствени затвореник је био италијански гроф-авантуриста Матиоло. Који је уништио важан тајни уговор за Француску, генерал француске војске де Булонд, који је побегао са бојног поља, био је незаконити син енглеског краља Карла II. Тајну човека са маском још увек нису открили.

Унука Петра I или лажна унука: Ко је била кнегиња Тараканова?

У Петропавловској тврђави је 1775. године од туберкулозе умрла затвореница чије је порекло било тајна чак и за Катарину II, која је лично контролисала истрагу. Према речима савременика она је била веома лепа девојка, користила је разна имена, али је једном приликом рекла да је ћерка царице Јелисавете Петровне, кнегиња Тараканова.
Легенду о новој унуци Петра I су подржали Пољаци, који су напустили земљу и који су били против Катарине Велике. Нову „кнегињу“ су прихватили Французи и Енглези. Грофу Алексеју Орлову су саветовали да је испоручи Русији и она је ухапшена у тренутку када се укрцала на руски брод.
На испитивању је девојка је негирала да јој није био циљ да буде у сродству са царском породицом, да не зна своје порекло, као и да ју је ћерком Јелисавете Петровне, наводно, назвао неки „кнез Гали“, код кога је живела.

Син или зет царице: Безимени затвореник из Кексголма

Катарину II је хтео да свргне са престола и неки безимени затвореник из Кексголма (данашњи Приозерск на северозападу европског дела Русије). Њега су затворили у тврђави 1785. године. У документима није назначено његово име, али је наведено да мора да буде одвојен од других.
Остао је у затвору и у време Павла I. Александар I је наредио да се затвореник ослободи почетком XIX века и цар му је, наводно, чак дао своју одећу. Он је тада имао већ 50 година и скоро био слеп. Наређено му је да остане у Кексголму, али му је дата пензија. Живео је на слободи 15 година и сви су га звали Никифор Пантелејевич. Никада није открио своје право име.
Историчари сматрају да је то могао бити Иван Пакарин који је говорио да је син Катарине II. Према другој верзији, он је себе називао вереником царске ћерке, а једина њена ћерка је умрла у младости.

„Други живот“ Александра I: Ко је био старац Фјодор Кузмич?

У Пермској губернији су 1836. године ухапсили и послали у Сибир старца који није желео да открије своје звање, али је рекао само своје име Фјодор Кузмич Кузмин. Тајанствени човек је носио сеоску одећу, али је имао аристократске манире и учио је децу да пишу.
Он је дошао у Томск заједно са осуђеницима. Казак Березин се запањио када је видео Фјодора Кузмича јер је имао очи и био је исте висине као Александар I, и као и он је имао навику да држи руку на грудима.
Неки су причали да је император инсценирао смрт да би отишао и обрисао грех због убиства оца, други да се крио од брата Николаја I, који је желео да заузме престо. Након смрти Фјодора Кузмича 1864. године су покушали да упореде рукопис монарха и старца, али није било доказа да је он написао поруку која је пронађена код покојника.
Приче о томе када је Александар I умро су још увек актуелне, чак су предлагали и да се отвори његова гробница у Петропавловском сабору. Међутим, сада је већ немогуће утврдити коме припадају мошти.
Изложба костима из филма Императорке - Sputnik Србија, 1920, 29.10.2023
РУСИЈА
Није лако бити руска царица /видео/
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала