https://sputnikportal.rs/20240311/roboti-ce-brati-jabuke-u-srbiji-u-novom-sadu-se-zahuktava-veliki-naucni-projekat-1168693903.html
Роботи ће брати јабуке у Србији: У Новом Саду се захуктава велики научни пројекат
Роботи ће брати јабуке у Србији: У Новом Саду се захуктава велики научни пројекат
Sputnik Србија
У сарадњи Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду и Факултета техничких наука ударени су темељи пројекта чије би исходиште могла бити потпуно... 11.03.2024, Sputnik Србија
2024-03-11T16:18+0100
2024-03-11T16:18+0100
2024-03-11T16:18+0100
економија
економија
србија – економија
привреда и пољопривреда
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110267/15/1102671563_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_a9d640008274fe494b04770d55f94708.jpg
„Берба је данас једна од ретких задатака у засадима воћа, поготово стоног, који се обавља искључиво ручно. С друге стране, радну снагу је све теже пронаћи, самим тим све је скупља, што значајно компликује целу финансијску конструкцију произвођача. И већ се дуго покушава пронаћи решење како би се та радна снага, које ионако немате, могла некако заменити роботима“, каже за „Дневник“ др Ненад Магазин, професор воћарства на Пољопривредном факултету Универзитета у Новом Саду.Како робот да „премости“ грану?„Жеља и воћара и индустрије је да се што пре дође до ефикасног решења и оно имплементира у пракси, и у свету се већ ушло у не само у демонстрациону него и у комерцијалну примену робота у берби јабука. Међутим, та врста аутоматизације баш и није достигла жељени ниво, јер у постојећим засадима често непремостиву препреку роботима представљају – гране“, напомиње професор Магазин.Постојећи засади јабука су, дакако, тродимензионални. Поред висине и ширине, мора се рачунати и на дебљину „зида“ који творе гране. А управо су гране препрека за адекватну, брзу, ефикасну роботску бербу. Јер, роботи могу бити довољно ефикасни само уколико су им плодови лако доступни.Стубасте сорте јабуке имају, наиме, само водилицу, која расте усправно, и готово да немају гране.„Планирали смо читав низ огледа кроз које бисмо створили неку нову генерацију стубастих јабука, које би биле не само још квалитетније, него и још прилагодљивије роботизованој берби. Истовремено, колеге са ФТН-а (Факултета техничких наука) би развиле прототип робота који би могао да у будућности буде „ангажован“ у воћњацима…“, додаје професор.Пројекат развоја роботичке рукеНа Факултету техничких наука се, наиме, већ дуже ради на развоју роботичке руке са три адаптивна прста, која садржи напредне моделе контроле и степен детекције силе, који се темељи на низу сензора.И управо је то од круцијалног значаја, јер није свеједно да ли треба да стисне и пренесе од тачке А до тачке Б металну штанглу, стаклену флашу, јаје или, у овом случају – јабуку.Он каже да постоји добра полазна основа и да овај пројекат дефинитивно неће остати у фиоци. „Битан сегменат наше идеје је била и процена њене економске оправданости. Наиме, у савременим засадима јабука растојање између редова је три до три и по метра, док је растојање унутар редова између стабала од 50 до 70 центиметара. А предност стубастих јабука је то што можемо да их гушће садимо, на 20 до 30 центиметара. Будући да факултет има свој расадник, ми ћемо у њему подићи такве засаде и добићемо егзактне податке о томе да ли наше стубасте сорте у тој густој садњи могу да дају задовољавајући род и квалитет, те да ли можемо да ефикасно примењујемо роботе. И тада ћемо имати још бољу стартну позицију за следећу пројектну пријаву, било домаћу било међународну“, закључује професор Магазин.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
економија, србија – економија, привреда и пољопривреда
економија, србија – економија, привреда и пољопривреда
Роботи ће брати јабуке у Србији: У Новом Саду се захуктава велики научни пројекат
У сарадњи Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду и Факултета техничких наука ударени су темељи пројекта чије би исходиште могла бити потпуно роботизована берба јабука.
„Берба је данас једна од ретких задатака у засадима воћа, поготово стоног, који се обавља искључиво ручно. С друге стране, радну снагу је све теже пронаћи, самим тим све је скупља, што значајно компликује целу финансијску конструкцију произвођача. И већ се дуго покушава пронаћи решење како би се та радна снага, које ионако немате, могла некако заменити роботима“,
каже за „Дневник“ др Ненад Магазин, професор воћарства на Пољопривредном факултету Универзитета у Новом Саду.
Како робот да „премости“ грану?
„Жеља и воћара и индустрије је да се што пре дође до ефикасног решења и оно имплементира у пракси, и у свету се већ ушло у не само у демонстрациону него и у комерцијалну примену робота у берби јабука. Међутим, та врста аутоматизације баш и није достигла жељени ниво, јер у постојећим засадима често непремостиву препреку роботима представљају – гране“, напомиње професор Магазин.
Постојећи засади јабука су, дакако, тродимензионални. Поред висине и ширине, мора се рачунати и на дебљину „зида“ који творе гране. А управо су гране препрека за адекватну, брзу, ефикасну роботску бербу. Јер, роботи могу бити довољно ефикасни само уколико су им плодови лако доступни.
„Оно што смо ми видели као потенцијал, на основу резултата неких ранијих наших истраживања, јесте то да заправо изменимо воћњак, односно да га прилагодимо роботизованој берби. А то практично значи да засад више не буде тродимензионалан него да га учинимо – дводимензионалним. Иако то можда звучи чудно, заправо је то могуће урадити зато што је Пољопривредни факултет у претходних неколико година створио и избацио на тржиште шест стубастих сорти јабуке“, појашњава професор Магазин.
Стубасте сорте јабуке имају, наиме, само водилицу, која расте усправно, и готово да немају гране.
„Планирали смо читав низ огледа кроз које бисмо створили неку нову генерацију стубастих јабука, које би биле не само још квалитетније, него и још прилагодљивије роботизованој берби. Истовремено, колеге са ФТН-а (Факултета техничких наука) би развиле прототип робота који би могао да у будућности буде „ангажован“ у воћњацима…“, додаје професор.
Пројекат развоја роботичке руке
На Факултету техничких наука се, наиме, већ дуже ради на развоју роботичке руке са три адаптивна прста, која садржи напредне моделе контроле и степен детекције силе, који се темељи на низу сензора.
И управо је то од круцијалног значаја, јер није свеједно да ли треба да стисне и пренесе од тачке А до тачке Б металну штанглу, стаклену флашу, јаје или, у овом случају – јабуку.
„Упркос изузетно високим оценама рецензената у прошлом програмском позиву Фонда за науку нисмо добили финансирање, али то не значи да ћемо сада стати“, категоричан је професор Магазин.
Он каже да постоји добра полазна основа и да овај пројекат дефинитивно неће остати у фиоци. „Битан сегменат наше идеје је била и процена њене економске оправданости. Наиме, у савременим засадима јабука растојање између редова је три до три и по метра, док је растојање унутар редова између стабала од 50 до 70 центиметара. А предност стубастих јабука је то што можемо да их гушће садимо, на 20 до 30 центиметара. Будући да факултет има свој расадник, ми ћемо у њему подићи такве засаде и добићемо егзактне податке о томе да ли наше стубасте сорте у тој густој садњи могу да дају задовољавајући род и квалитет, те да ли можемо да ефикасно примењујемо роботе. И тада ћемо имати још бољу стартну позицију за следећу пројектну пријаву, било домаћу било међународну“, закључује професор Магазин.
