https://sputnikportal.rs/20240311/zene-u-srbiji-su-vlasnice-manje-od-10-odsto-ukupnih-obradivih-poljoprivrednih-povrsina-1168695550.html
Жене у Србији су власнице мање од 10 одсто укупних обрадивих пољопривредних површина
Жене у Србији су власнице мање од 10 одсто укупних обрадивих пољопривредних површина
Sputnik Србија
Жене су власнице само 10 одсто укупних обрадивих пољопривредних површина у Србији, а свака 14-та жена власница је пољопривредног газдинства, показује званична... 11.03.2024, Sputnik Србија
2024-03-11T17:55+0100
2024-03-11T17:55+0100
2024-03-11T17:55+0100
економија
србија – економија
економија
привреда и пољопривреда
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/03/0b/1168695667_0:383:2048:1535_1920x0_80_0_0_f6a56b02a9078e99bfb0f36983ac080e.jpg
У посебно тешком положају су старије пољопривреднице које немају плаћено ни здравствено ни пензионо осигурање.РТВ је пренела искуства неколико жена које су постигле завидан успех у пољопривреди, иако су жене на селу, како сматра заштитник грађана, друштвено невидљиве и налазе се у лошем материјалном положају а имају кључну улогу у опстанку и развоју руралних средина.Сања Кузмановић са Ченеjа, иначе по образовању економиста, после отказа у фирми који је, како каже добила када је остала трудна, започела је органску производњу захваљујући томе што јој се супруг већ бавио ратарском производњом. Данас породица Кузмановић има десет пластеника, а Сања је власница газдинства.Тања Ајети, председница Удружења жена Горска ружа из Раковца, бави се очувањем традиције и културе тог места. Напомиње да је јако важно да се жене удружују јер без њих ниједно село не би опстало.Гордан Радовић са Института за економику пољопривреде у Београду каже да је данас мало боља ситуација што се тиче положаја жена на селу, али да се имовина и даље углавном води на мушког члана породице.„Мање од 10 одсто укупних пољопривредних површина је у власништву жена, а свак 14 жена је власница пољопривредног газдинства. Жене су најчешће ангажоване у тзв. економији бриге, у том неплаћеном раду, у старању за чланове породице и рад на имању, а посебно у тешком положају су старије жене које су старије и које често немају пензионо и здравствено осигурање“, напомиње Радовићева.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
економија, србија – економија, привреда и пољопривреда
економија, србија – економија, привреда и пољопривреда
Жене у Србији су власнице мање од 10 одсто укупних обрадивих пољопривредних површина
Жене су власнице само 10 одсто укупних обрадивих пољопривредних површина у Србији, а свака 14-та жена власница је пољопривредног газдинства, показује званична статистика.
У посебно тешком положају су старије пољопривреднице које немају плаћено ни здравствено ни пензионо осигурање.
РТВ је
пренела искуства неколико жена које су постигле завидан успех у пољопривреди, иако су жене на селу, како сматра заштитник грађана, друштвено невидљиве и налазе се у лошем материјалном положају а имају кључну улогу у опстанку и развоју руралних средина.
Сања Кузмановић са Ченеjа, иначе по образовању економиста, после отказа у фирми који је, како каже добила када је остала трудна, започела је органску производњу захваљујући томе што јој се супруг већ бавио ратарском производњом. Данас породица Кузмановић има десет пластеника, а Сања је власница газдинства.
Тања Ајети, председница Удружења жена Горска ружа из Раковца, бави се очувањем традиције и културе тог места. Напомиње да је јако важно да се жене удружују јер без њих ниједно село не би опстало.
Гордан Радовић са Института за економику пољопривреде у Београду каже да је данас мало боља ситуација што се тиче положаја жена на селу, али да се имовина и даље углавном води на мушког члана породице.
„Мање од 10 одсто укупних пољопривредних површина је у власништву жена, а свак 14 жена је власница пољопривредног газдинства. Жене су најчешће ангажоване у тзв. економији бриге, у том неплаћеном раду, у старању за чланове породице и рад на имању, а посебно у тешком положају су старије жене које су старије и које често немају пензионо и здравствено осигурање“, напомиње Радовићева.
