Ко и зашто опет отвара "војвођанско питање"
Пратите нас
Отварање „војвођанског питања“ треба посматрати у контексту свеукупних притисака на Србију. Оно је врло опасно и до сада незабележено, што показује да постоје озбиљни напори да се и на тај начин постави питање стабилности Србије.
Овако некадашњи дипломата и спољнополитички аналитичар др Зоран Миливојевић коментарише покушаје да се актеулизује питање положаја Војводине у оквиру Србије.
Подсећамо, велику буру у јавности изазвало је излагање председнице Независног друштва новинара Војводине (НДНВ) Ане Лалић на трибини „У раљама национализма“ одржаној у Дубровнику пре неколико дана. Она је тада изјавила да грађани у Војводини покушавају да се изборе, како је рекла, „за нацију у настајању, за Војвођане“, јер је то једини начин да се одбране од галопа српског национализма, који, према њеним наводима, поништава историјски идентитет Војводине и њену антифашистичку традицију.
Лалићева је додала да је у Војводини на делу „досрбљавање“ које се испољава кроз изградњу православних цркава.
Овој лудачи нека неко јави да је досрбљавање почело у Гајдобри, Ловћенцу, Бачкој Паланци, Зрењанину.....још после другог светског рата.
— 🇷🇸Драгана К.🇷🇸 (@tosamjabolan) March 11, 2024
А са њом на Јагомир, на турбо досрбљавање. pic.twitter.com/6oJy9cmbNo
Ко живи у Војводини
Ако се говори о „досрбљавању“ Војводине, отвара се питање ко у северној српској покрајини живи, чија је Војводина; такође, отвара се питање шта стоји иза оваквих изјава, у којој мери су оне индивидуалне, а у којој мери се ради о организованом наступу, несумњиво потпомогнутом од стране страног фактора, наглашава Миливојевић.
„Саме изјаве и отварање тема далеко је мање значајно од тога ко стоји иза тога и шта је суштина таквих наступа“, констатује Миливојевић.
А према мишљењу нашег саговорника, ради се о индивидуалном приступу инспирисаном подршком страног фактора.
„Овакве изјаве су у функцији додатне дестабилизације државе, то је сасвим сигурно. Јер, када се отварају осетљива питања, поготово она везана за националну припадност, то је сасвим сигурно у функцији неке врсте дестабилизације. У том смислу није спорно да ту има страног фактора и за мене то није никаква дилема“, објашњава Миливојевић.
„Војвођанско питање“ у функцији дестабилизације Србије
А ако се запитамо који је страни фактор у питању, то је онај коме у овом тренутку не одговара међународни положај Србије – то се види и по документима који у Србију стижу са Запада, кроз политичке изјаве, као и кроз директне притиске са те стране, додаје Миливојевић.
„Дестабилизација на унутрашњем плану ствара амбијент да се брже и ефикасније реши стратешки циљ који је везан за притисак – да се оно што је тема притиска реализује на ефикаснији начин. И то показује у којој мери притисак који идентификујемо последњих месеци и година има дубље значење – да се Србија сврста и одрекне својих државних и националних интереса“, наводи он.
Да је страни фактор умешан у отварање „војвођанског питања“, сматра Миливојевић, говори и чињеница да је цела представа уследила после покрајинских избора, на којима су владајуће структуре у Србији оствариле апсолутну победу. Уз то, оне политичке снаге које би могле да буду окарактерисане као војвођански сепаратисти нису прешле цензус за улазак у покрајинску скупштину, додаје наш саговорник.
Као последица резултата избора више не постоје институционална средства која би бранила позиције са којих наступају јавне личности које се залажу за формирање војвођанске нације.
Сада се „војвођанско питање“ отвара на другом фронту, што је сигнал да се од тога не одустаје. Све то последица је, како Миливојевић каже, незадовољства резултатима избора и континуитетом политике која гарантује суверенитет Србије, али и целовитост државе.
Не може се створити нова нација од Војвођана
Наш саговорник истовремено констатује да је без обзира на националну структуру Војводине у којој, према резултатима пописа, живи око седамдесет одсто Срба, могуће покренути национално питање, па чак и стварање нове нације, поготово ако се у то инвестира.
„У мери у којој постоје јавне личности српске националности које су спремне да отворе ту тему, сигурно је могуће. Не само код нас, свугде је могуће, уколико постоји ангажман, уколико постоји интерес везан за тај ангажман и уколико се то финансира, политички и на друге начине, као пројекат и као циљ“, каже Миливојевић.
Међутим, када је реч о Војводини, нема потребе за било каквом врстом противмера. Штавише, људе који пропагирају „војвођанску нацију“ треба заштити јер њихови ставови изазивају велики одијум у јавности, сматра он.
„Не видим никога нормалног ко би прихватио тезе које су (на скупу у Дубровнику) изнете о српском народу, држави Србији, православљу, да не набрајам све оно што је могло да се чује“, закључује Миливојевић.
Погледајте и:
