Потез Русије који би могао потпуно да промени однос света према НАТО агресији на Југославију
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Нацрт апела руске Думе Уједињеним нацијама поводом 25. годишњице агресије НАТО на СРЈ је позитивна ствар јер се Запад данас представља као бранитељ међународног права, а први га је погазио отвореном агресијом на чланицу УН и једну од првих потписница Повеље УН, каже бивши шеф дипломатије СРЈ Владислав Јовановић.
Нацрт апела Уједињеним нацијама у вези са 25. годишњицом почетка НАТО агресије на Савезну Републику Југославију достављен је Државној думи на разматрање. У апелу се позивају руски парламентарци да осуде војну операцију и предузму мере за позивање држава чланица НАТО на међународну одговорност.
Какви су изгледи да резолуција прође у Генералној скупштини УН
Агресију на СРЈ Запад хоће да гурне под тепих не би ли се говорило само о новим случајевима, како они кажу, повреде међународног права, а да они остану у том „анђеоском оквиру“ у коме себе виде, представљајући се свету као чувари међународног права, јавног реда и морала, каже Јовановић за Спутњик.
Међутим, питање је да ли ће резолуција проћи кроз Генералну скупштину УН, мада има велике изгледе да прође, али то би претпостављало један велики политички и дипломатски рад ради подсећања људи, јер многи су већ почели да заборављају тај догађај, сматра Јовановић.
„Али изгледа има, тим пре што је наш председник на последњем заседању Генералне скупштине прозвао НАТО земље за тај злочин против мира. Јер агресија без одобрења УН по дефиницији је злочин против мира. Тих 19 земаља се удружило што је досад незабележен случај да се толика огромна сила устреми на једну малу земљу која је уз то била подвргнута санкцијама и то уведеним на основу подвале. Тада није требало да се уведу санкције против СРЈ јер се она одговорно понашала према извештају генералног секретара УН, већ против Хрватске која није ништа чинила да тај захтев испуни.“
Постоје велики изгледи да све земље, које се осећају потенцијално угроженим од таквог сценарија овог пута групишу и стану на страну изворног међународног права садржаног у Повељи УН, тим пре што се велики број земаља тзв. колективног Југа све више дистанцира од великих западних сила јер се осећају потенцијално угроженим због њихове милитантне политике према мањим и средњим земљама, додаје Јовановић.
Запад у моралној и политичкој дефанзиви
Међутим, сигурно је да ће бити блокаде резолуције са стране Запада акцентовањем пре свега садашње ситуације, истиче Јовановић.
Ипак, ако би руска резолуција била усвојена у Генералној скупштини, онда би то потрло тврдњу тзв. колективног запада да је Русија учинила прву повреду међународног права после Другог светског рата, а Запад би морао да се изјашњава о том првом и много драстичнијем случају и тако би се нашао и у моралној, не само политичкој дефанзиви, сматра Јовановић.
„Неће се наћи у доброј ситуацији, неће волети то, пружиће жесток отпор и покушаће да замути воду као што то чини кад му је до грла. Али, колике су шансе да успе таква једна иницијатива толике су и да ће она бити озбиљно угрожена. Тешко је унапред рећи да ће она сигурно проћи, али изгледи су по мени велики, јер је антипатија у свету према том догађају од пре 25 година још већа сада кад се ти исти агресори одједном ките врлинама бораца за мир и очување принципа међународног права.“
Кад би се Запад покајао и признао да је то што је радио злочин против мира и кад би извукли потребне практичне политичке закључке, онда би њихови аргументи о садашњем стању међународног права и имали некакву логику. А без прихватања потпуне одговорности и кривице за тај злочин они немају никакве озбиљне шансе да се одрже на трону бранилаца међународног права, истиче Јовановић.
Неодбрањиви аргументи за независност тзв. Косова
Према његовим речима, изгласавање такве резолуције за Србију би имало не само политички већ и практичан значај, јер је тај акт агресије био основа за одузимање практичног суверенитета Србије над својом покрајином.
Али и за касније оспоравање њеног правног суверенитета ког је признала и Генерална скупштина кад је примила Србију и Црну Гору у њиховим републичким границама и кад је Савет безбедности у Резолуцији 1244 на више места наглашавао да Србија има суверенитет над Косовом и Метохијом.
„Те чињенице је Запад бацио под ноге, покушао је и покушава да то и други забораве и онда је кренуо у правцу фактичког политичког и правног одузимања јужне покрајине од Србије, што је њихова дневна политика и данас. Кад би та резолуција прошла у Генералној скупштини онда би њихови аргументи за оправдавање политике признавања тзв. независности наше јужне покрајине били увелико ослабљени и постали би неодбрањиви. То знају и због тога ће пружити веома жилав и снажан отпор таквој иницијативи и сигурно ће бити активни међу другим земљама у покушају да их натерају да остану уздржане, само не да гласају 'за'“, закључио је Јовановић.
Погледајте и:
