Неко за ово мора да одговара: Помор птица у Србији опасно пореметио екосистем
© Фото : Калман Молдвај/Спутњику уступио Стефан Прекајски
Пратите нас
Никад их нисам видео тако мирне, одмах сам наслутио да нешто не ваља. Тровање сам видео и раније, али овакво никад. Била је то страшна сцена, птице нам умиру испред очију, падају с грана. За ово неко мора да одговара. Ако јавни тужилац не поднесе пријаву. Друштво за заштиту и проучавање птица свакако ће то учинити.
Овако Стефан Прекајски, теренски биолог Друштва за заштиту и проучавање птица Србије за Спутњик описује до сада незабележен, највећи помор птица у нашој земљи на који је наишао прошле недеље код кикиндског села Наково у близини румунске границе.
Околности указују на масовно тровање чак 800 птица, 434 ловостајем заштићена гачца и 373 чавке које су законом заштићене.
„Не верујем да је птице неко циљано тровао, претпостављам да су можда тровани глодари, пошто је пошла година била доста повољна за глодаре који су се намножили. Можда се ради и о прскању, пошто у околини има и воћњака и засад лешника, врло је могуће да су прскали те површине и да су пестициди завршили у води коју су птице пиле“, каже Прекајски.
Он додаје да су се људи жалили на гачце, али да је немогуће да птице оштете засаде, пошто им семенке нису главни извор хране, једу инсекте, лешеве, конзумирају све. Слична је ситуација и са чавкама, само што су ситније. Све их је могуће растерати такозваним ваздушним топовима или страшилима.
Наш саговорник додаје да би узрок трагедије могао бити и птичји грип који је зимус био узрок помора ждралова. Верује да ће надлежна лабораторија у коју су лешеви однети сигурно урадити и то испитивање. Он ипак верује да су птице биле здраве, све угинуле су из фамилије врана, а оне веома ретко оболевају од птичјег грипа, углавном га преносе.
„Положај тела ових птица је био глава на доле, забоден кљун у земљу, птица као да је само пала напред, то указује на тровање“, додаје.
"Била је то страшна сцена, птице нам умиру испред очију, падају с грана".
© Фото : Калман Молдвај/Спутњику уступио Стефан Прекајски
Убиством птица прекинут ланац исхране
Наш саговорник објашњава да птице имају невероватан значај у екосистему, у ланцу исхране сви имају своје место. Овај догађај већ га је пореметио. При врху тог ланца су птице грабљивице.
„Оне контролишу популације глодара и осталих штеточина. Орлови крсташи на пример лове текунице, али лове и зечеве који праве штету у воћњацима и њивама. Мишеви, пацови, волухарице, сове, ветрушке, мишари, све су то птице грабљивице које се хране тим животињама. Ако њих истребимо, нема предаторског притиска на глодаре. Они се намноже, настаје проблем, људи тада сипају све више отрова, јер имају све више штете, а то је опасност и по наше здравље“.
Овај биолог додаје да постоји још један закон природе који је нарушен, гачци се гнезде колонијално, праве своја гнезда која касније користе сове ветрушке. Ове важне птице не праве гнезда већ користе формирана.
„Сове такође одржавају ниво популације глодара у одређеном нивоу. Ако немамо гачаца, неће бити њихових гнезда, а онда ветрушке и сове неће имати где да се гнезде. Породица сова ушара, мама, тата и неколико совица, годишње поједу толико глодара, да сачувају годишњу храну за две краве“.
Положај тела птица, кљун забоден у земљу, указује на тровање
© Фото : Калман Молдвај/Спутњику уступио Стефан Прекајски
Поред значаја за биодиверзитет, Прекајски наводи још једну важну функцију птица о којој расте свест у нашој земљи:
„Птице су људима и извор прихода, Кикинда је савршен пример за то, постала је град познат по совама. Привлачи туристе због великог броја ових птица које зимују у самом центру града“.
Отров опасан и по људе и даље у оптицају
Прекајски додаје да пољопривредници углавном знају шта раде са отровима којима третирају земљиште, али да има и несавесних који са њима не рукују тачно онако како је наглашено. Исто важи и за оне који трују глодаре, отров је потребно закопати.
Контрола увоза тих препарата је строга, али на црном тржишту још увек је могуће наћи чак и Фурадан, иако је забрањен скоро деценију.
„Од њега птица умире за мање од 10 минута, за пет минута. То је ружичасти отров, мале дозе су довољне да убију и човека. Ми и даље имамо проблема и са тим отровом. И даље је на тржишту, може да се купи на вашарима. То је кривично дело, институције морају деловати, када неко пријави да се продаје Фурадан, морају изаћи на терен“.
Четири дана после највећег помора птица у овом делу Европе, ловци из Банатског Великог Села у овом атару пронашли су пет угинулих срна, а ловци из удружења „Кикинда“ између Руског Села и Банатске Тополе још 14 лешева срна и срндаћа. Верују да је разлог такође тровање.
Још трају анализе лешева које треба да покажу чиме су се птице отровале
© Фото : Милан Ружић/Спутњику уступио Стефан Прекајски
У току анализе лешева
Лешеви мртвих птица, њих 11, али и лешеви срна, однети су у Институт за ветеринарство “Нови Сад“ водећу научно-истраживачку установу у области ветеринарске медицине и биотехнологије у Србији која поседује најсавременију опрему. Директор Института Сава Лазић за Спутњик каже да анализе увелико трају.
„Лабораторије то раде врло пажљиво и прецизно, не може да се предвиди колико ће трајати анализе. Радиће се док се заиста све не провери, јер смо свесни да је у у питању заиста значајна ствар. Код нас су и лешеви пет срна, урађена је обдукција. Очекују се лабораторијске анализе по питању евентуалног тровања“, каже Лазић.
Погледајте и:
