https://sputnikportal.rs/20240316/raste-sistem-efikasniji-od-zapadnog-hoce-li-planeta-da-dozivi--kineski-sok-1168879571.html
Расте систем ефикаснији од западног: Хоће ли планета да доживи – „кинески шок“
Расте систем ефикаснији од западног: Хоће ли планета да доживи – „кинески шок“
Sputnik Србија
Док Запад оптужује Србију да превише сарађује са Кином, да узима кинеске кредите и отвара простор за рад њихових фирми и фабрика код нас и упркос свим... 16.03.2024, Sputnik Србија
2024-03-16T09:15+0100
2024-03-16T09:15+0100
2024-03-16T09:15+0100
економија
енергија спутњика с јелицом путниковић
анализе и мишљења
економија
кина
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/03/0f/1168879804_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_d2d07a59ee3eec40c2adb661b2197dbb.jpg
„Кинески шок“ је други назив за тржиште које би било преплављено кинеском робом. Њихове фирме подржане су јефтиним државним кредитима и производе аутомобиле, машине и потрошачку електронику у већој мери него што то тржиште може да поднесе.Претходни кинески шок десио се крајем деведесетих година прошлог века када је букнуо рекордан увоз кинеске робе по изузетно повољним ценама. Ово је довело до губитка радних места у локалној производњи и затварања фабрика на Западу. У наредној деценији више од два милиона људи у Америци остало је без посла.Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе у Привредној комори Србије, гостујући у „Енергији Спутњика“ подсетио је на актуелну геополитичку кризу између Вашингтона и Пекинга. Он објашњава да када постоје два изузетно јака такмаца на међународној политичкој сцени, сваком од њих је интерес или да се пробије на водеће место, или да задржи стечену водећу позицију. Кинески систем, каже он, показао се ефикаснијим.Када у слободном тржишту расте једна привреда, у овом случају кинеска, која функционише у потпуној слободи и онако како прописује Светска трговинска организација, добија се један сјајан систем. Тај систем, каже Станић, показао се ефикаснијим од западног.Коме смета јака Кина?Када је западни систем био посебно продрман економском кризом из 2008. године, Кина се показала као јача карика и она је чак пет или шест година након светског економског краха наставила да ређа двоцифрене стопе раста. Тек је од 2013. године почела да успорава, али је чак и са тим успоравањем успела да стигне САД и престигне многе европске земље.Управо је ово разлог, сматра Станић, зашто се кинеска привреда саботира разним ограничењима која се намећу фрагментацијом светског тржишта.Он објашњава да кинески БДП чини светски просек и додаје да је сведочанство о њеној моћи чињеница да је кинеска привреда, која се отворила за свет тек 1978. године, према процени Светске банке, успела да подигне око 800 милиона људи из екстремног сиромаштва.Нови „кинески шок“?Кинеска привреда, објашњава Станић, покушава да се оријентише на извоз, јер је захваљујући њему просперирала у почетку, фокусирајући се на политику јефтине робе. Међутим, разлика између кинеске робе с краја деведесетих и кинеске робе која се данас пласира, огромна је. Данашња роба јесте остала релативно јефтина, али је уједно много технолошки напреднија и квалитетнија, па је самим тим постала конкурентна западним компанијама. То се види, између осталог, и по томе што је за Немачку и многе друге европске земље, Кина главно тржиште за увоз, како финалних уређаја, тако и разноразних компоненти за производњу.Кинеска привреда, верује Станић, има велики број структурних проблема, али такође има и историјско искуство, озбиљне финансијске фондове, знање и квалитетну робу. На који начин ће она то успети да искористи и превлада своје структуралне проблеме, заједно са оним политичким који је окупирају од споља, показаће време. То ће бити нешто од чега неће зависити само економски развој света деценијама пред нама, већ ће се тако мерити и политички однос снага у свету, закључио је Станић.
кина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
енергија спутњика с јелицом путниковић, анализе и мишљења, економија, кина
енергија спутњика с јелицом путниковић, анализе и мишљења, економија, кина
Расте систем ефикаснији од западног: Хоће ли планета да доживи – „кинески шок“
Док Запад оптужује Србију да превише сарађује са Кином, да узима кинеске кредите и отвара простор за рад њихових фирми и фабрика код нас и упркос свим антикинеским економским саветима које пристижу из САД и ЕУ, сам Запад пушта своје фирме да несметано тргују са Кином. Стручњаци процењују да би свет могао да доживи „кинески шок“.
„Кинески шок“ је други назив за тржиште које би било преплављено кинеском робом. Њихове фирме подржане су јефтиним државним кредитима и производе аутомобиле, машине и потрошачку електронику у већој мери него што то тржиште може да поднесе.
Претходни кинески шок десио се крајем деведесетих година прошлог века када је букнуо рекордан увоз кинеске робе по изузетно повољним ценама. Ово је довело до губитка радних места у локалној производњи и затварања фабрика на Западу. У наредној деценији више од два милиона људи у Америци остало је без посла.
Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе у Привредној комори Србије, гостујући у „Енергији Спутњика“ подсетио је на актуелну геополитичку кризу између Вашингтона и Пекинга. Он објашњава да када постоје два изузетно јака такмаца на међународној политичкој сцени, сваком од њих је интерес или да се пробије на водеће место, или да задржи стечену водећу позицију. Кинески систем, каже он, показао се ефикаснијим.
Када у слободном тржишту расте једна привреда, у овом случају кинеска, која функционише у потпуној слободи и онако како прописује Светска трговинска организација, добија се један сјајан систем. Тај систем, каже Станић, показао се ефикаснијим од западног.
Када је западни систем био посебно продрман економском кризом из 2008. године, Кина се показала као јача карика и она је чак пет или шест година након светског економског краха наставила да ређа двоцифрене стопе раста. Тек је од 2013. године почела да успорава, али је чак и са тим успоравањем успела да стигне САД и престигне многе европске земље.
Управо је ово разлог, сматра Станић, зашто се кинеска привреда саботира разним ограничењима која се намећу фрагментацијом светског тржишта.
„Кинеска привреда, без обзира што се саботира, остаје привреда која највише доприноси светском расту, имајући у виду да ту базу коју она има и стопе раста од 4 или 5 одсто покрећу целокупан глобални економски амбијент“, изјавио је Станић.
Он објашњава да кинески БДП чини светски просек и додаје да је сведочанство о њеној моћи чињеница да је кинеска привреда, која се отворила за свет тек 1978. године, према процени Светске банке, успела да подигне око 800 милиона људи из екстремног сиромаштва.
Кинеска привреда, објашњава Станић, покушава да се оријентише на извоз, јер је захваљујући њему просперирала у почетку, фокусирајући се на политику јефтине робе. Међутим, разлика између кинеске робе с краја деведесетих и кинеске робе која се данас пласира, огромна је. Данашња роба јесте остала релативно јефтина, али је уједно много технолошки напреднија и квалитетнија, па је самим тим постала конкурентна западним компанијама. То се види, између осталог, и по томе што је за Немачку и многе друге европске земље, Кина главно тржиште за увоз, како финалних уређаја, тако и разноразних компоненти за производњу.
„Западна Европа и Сједињене Државе нису биле осетљиве на увоз играчака, текстилне робе и сличних ствари из Кине, већ искључиво на све што је висока технологија. Када погледате списак најзначајнијих произвођача аутомобила, до скоро је увек Фолксваген био доминантан, али су га претекли азијски произвођачи, а европска привреда је далеко више зависна од сарадње са Кином у погледу полупроизвода, него када је реч о енергентима.
Кинеска привреда, верује Станић, има велики број структурних проблема, али такође има и историјско искуство, озбиљне финансијске фондове, знање и квалитетну робу. На који начин ће она то успети да искористи и превлада своје структуралне проблеме, заједно са оним политичким који је окупирају од споља, показаће време. То ће бити нешто од чега неће зависити само економски развој света деценијама пред нама, већ ће се тако мерити и политички однос снага у свету, закључио је Станић.
