https://sputnikportal.rs/20240317/koliko-dnevno-setati-naucnici-izracunali-kako-da-pobedimo-sedeci-nacin-zivota--1168946583.html

Колико дневно шетати: Научници израчунали како да победимо „седећи“ начин живота

Колико дневно шетати: Научници израчунали како да победимо „седећи“ начин живота

Sputnik Србија

Вероватно сте чули да одрасле особе треба да имају за циљ да дневно направе 10.000 корака. Иако овај приступ шаље јасну поруку у смислу неопходности да будемо... 17.03.2024, Sputnik Србија

2024-03-17T19:25+0100

2024-03-17T19:25+0100

2024-03-17T19:25+0100

наука и технологија

наука и технологија

здравље

медицина

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/07/0b/1139776637_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_e67b55a81b3bdcb03ef49d2bcd2715d4.jpg

Такозвани „седећи“ начини живота су све чешћи и знамо да су повезани са већим изгледима умирања од кардиоваскуларних болести, већим ризиком од рака и дијабетеса и краћим животним веком. Иако су ти ризици мањи код људи који више шетају или чак брзо ходају током дана, до сада није било јасно да ли људи који дуго седе могу те алармантне здравствене ризике да драстично умање свакодневним корачањем, пише Сајенс алерт.Нова студија је показала да што су људи који су у њој учествовали више шетали, без обзира на то колико времена иначе проводе седећи, мањи је био ризик од кардиоваскуларних болести, па чак и ране смрти. Дакле, они који раде за столом нису потпуно осуђени на пропаст, иако научници наглашавају да је и даље важно покушати смањити укупно време седења.Научник за здравље становништва Метју Ахмади са Универзитета у Сиднеју у Аустралији и његове колеге анализирали су податке 72.174 волонтера из UK Biobank, велике базе података успостављене 2006. која прати здравље учесника током најмање 30 година.У тој бази било је у просеку 6,9 година општих здравствених података за сваког учесника укљученог у студију. Учесници су седам дана носили акцелерометре на ручном зглобу како би проценили нивое своје физичке активности, као што је број корака које су обично чинили и време које су обично проводили седећи.Просечно време проведено у седећем положају било је 10,6 сати сваког дана, тако да се за оне који су проводили више времена од тога сматрало да имају „високо време седења“, док се за оне са мање сати сматрало да имају „ниско време седења“.Учесници на чију статистику у прве две године можда утиче лоше здравље нису укључени у ову студију, тако да се налази односе само на оне људе који су, за најмање прве две године података, углавном били здрави (иако није јасно да ли су подаци укључивали учеснике са инвалидитетом).Тим је открио да је између 9.000 и 10.000 корака дневно оптимално да се супротставимо „високом времену седења“, смањујући ризик од кардиоваскуларних болести за 21 проценат и ризик од смрти за 39 процената.Без обзира на време седења учесника, истраживачи су открили да се 50 процената добробити јавља на око 4.000 до 4.500 дневних корака.„Сваки број корака изнад референтних 2.200 корака дневно био је повезан са нижим морталитетом и ризиком од кардиоваскуларних болести, за ниско и високо време седења. Остваривање између 9.000 и 10.000 корака дневно оптимално је смањило ризик од смртности и кардиоваскуларних болести међу учесницима који спадају у групу „високог“ времена седења“, кажи Ахмади и његове колеге.„Ово нипошто није картица за „излазак из затвора“ за људе који седе у дужем временском периоду. Међутим, шаље важну поруку да је свако кретање важно и да људи могу и треба да покушају да надокнаде здравствене последице времена које проведу седећи тако што ће на дневном нивоу повећати број корака“, каже Ахмади.Ово истраживање је објављено у Британском журналу спортске медицине.Погледајте и:

2024

Вести

sr_RS

наука и технологија, здравље, медицина