https://sputnikportal.rs/20240317/ne-idem-sa-kosova-iako-me-pitaju-da-li-sam-normalna-radovi-srpske-naucnice---na-vrhu-evrope--1168874695.html
Не идем са Косова иако ме питају да ли сам нормална! Радови српске научнице - на врху Европе
Не идем са Косова иако ме питају да ли сам нормална! Радови српске научнице - на врху Европе
Sputnik Србија
Колеге са Фармацеутског факултета ме питају да ли сам нормална, зашто се не преселим у Београд, јер увек има посла за мене. Кажем не, остајемо у Косовској... 17.03.2024, Sputnik Србија
2024-03-17T09:29+0100
2024-03-17T09:29+0100
2024-03-17T09:29+0100
моја прича
моја прича
србија
србија – друштво
косово и метохија (ким)
фармација
награда
милена анђелковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/03/0d/1168809329_0:0:1194:673_1920x0_80_0_0_a29d967ca3a833c2b2de2b52e1bdaa81.jpg
Ово за Спутњик каже Милена Анђелковић, фармацеут из Косовске Митровице добитник престижне европске награде за медицинска истраживања Медис и додаје:„Као научни сарадник Фармацеутског факултета, аналитички део истраживања увек радим у Клиничко – болничком центру у Косовској Митровици. Тако сам повезала две важне установе у мом животу и нашој земљи“.Анђелковићева је награду добила за научни рад проистекао из њене докторске дисертације на тему утицаја токсичних метала, пре свега кадмијума и олова на хормон-зависне карциноме.Из доктората је објавила пет радова, а награду добила за истраживању улоге ових токсичних метала, у настанку рака тестиса.Метал који глуми хормонТоксичност олова добро је позната, зато Анђелковићева објашњава део рада који се односи на кадијум, који је због својих изванредних особина врло брзо после проналаска нашао широку примену у индустрији.„Осим природних налазишта у саставу земље, свакодневно смо изложени кадијуму и путем ваздуха и хране. Већим делом уносимо га путем дуванског дима. Велика концентрација кадијума је у биљци листа дувана, она је природни биоакумулатор кадијума. Овим радом пропагирамо и здрав живот, без цигарета. И због других канцерогених материја, а посебно због кадијума“.Примећено је и да овај токсични метал има метало - естрогене особине, да поседује способност везивања за хормонске рецепторе и да остварује улогу хормона.„Он просто блокира везивање природног хормона и опонаша тај хормон у људском организму. Нека истраживања су указала да кадијум може довести до везивања за естрогене рецепторе, па се доводи у везу као један од етиолошких фактора за настанак карцинома дојке, карцинома простате, а по неким истраживањима и за рак тестиса“, објашњава.Доказано присуство метала у туморуКарцином тестиса чест код младих. С обзиром да кадијум има метало - андрогене особине, Анђелковићева и њен тим са факултета кренули су тим путем, да истраже да ли кадијума има у туморским ткивима и да ли постоји повезаност са концентрацијом кадијума у крви и ове врсте хормон - зависног карцинома.Скупљање узорака пацијената који су имали карцином трајало је више од три године, на испитивање је пристало 52 пацијента. Испитаници који боловали били су са Клинике за урологију КЦС, док је контролна група сакупљена у Косовској Митровици и Звечану, њима је одређена концентрација кадијума у крви.Радим у граду са душомПо завршетку студија две године је била сарадник у настави, а пре 11 вратила са у своју Косовску Митровицу, где ради у у лабораторији Клиничко – болничког центра. Било јој је напорно, три дана је радила у Београду, два у Митровици, одлучила је да се врати кући и своју матичну лабораторију на неки начин укључи у истраживања Фармацеутског факултета чији је сада научни сарадник.„Увек се труде да ме укључе у неки од пројеката, анализе радим у Митровици. Ти и пишем. Ту где сте рођени волите ту да проведете и остатак живота. Везани сте за ту средину, ту вам је породица. Ове наше мале средине имају душу“.Милена Анђелковић није могла лично да присуствује додели престижне награде, имала је велико оправдање:„Сада имамо бебу. И супруг је мишљења да треба да останемо на Косову и Метохији. Није лако, посебно ових дана на послу, отежано је снабдевање реагенсима, али трудимо се да помогнемо свима, да квалитет услуге и однос према пацијентима одржимо на нивоу“.Погледајте и:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
моја прича, србија, србија – друштво, косово и метохија (ким), фармација, награда, милена анђелковић
моја прича, србија, србија – друштво, косово и метохија (ким), фармација, награда, милена анђелковић
Не идем са Косова иако ме питају да ли сам нормална! Радови српске научнице - на врху Европе
Колеге са Фармацеутског факултета ме питају да ли сам нормална, зашто се не преселим у Београд, јер увек има посла за мене. Кажем не, остајемо у Косовској Митровици. Докле год је безбедно, остајемо овде. Награда коју сам добила је доказ да и овде може да се ради. Почаствована сам, признање је моје, али је и признање за мој тим и државу Србију.
Ово за Спутњик каже Милена Анђелковић, фармацеут из Косовске Митровице добитник престижне европске награде за медицинска истраживања Медис и додаје:
„Као научни сарадник Фармацеутског факултета, аналитички део истраживања увек радим у Клиничко – болничком центру у Косовској Митровици. Тако сам повезала две важне установе у мом животу и нашој земљи“.
Анђелковићева је награду добила за научни рад проистекао из њене докторске дисертације на тему утицаја токсичних метала, пре свега кадмијума и олова на хормон-зависне карциноме.
Из доктората је објавила пет радова, а награду добила за истраживању улоге ових токсичних метала, у настанку рака тестиса.
Токсичност олова добро је позната, зато Анђелковићева објашњава део рада који се односи на кадијум, који је због својих изванредних особина врло брзо после проналаска нашао широку примену у индустрији.
„Осим природних налазишта у саставу земље, свакодневно смо изложени кадијуму и путем ваздуха и хране. Већим делом уносимо га путем дуванског дима. Велика концентрација кадијума је у биљци листа дувана, она је природни биоакумулатор кадијума. Овим радом пропагирамо и здрав живот, без цигарета. И због других канцерогених материја, а посебно због кадијума“.
Примећено је и да овај токсични метал има метало - естрогене особине, да поседује способност везивања за хормонске рецепторе и да остварује улогу хормона.
„Он просто блокира везивање природног хормона и опонаша тај хормон у људском организму. Нека истраживања су указала да кадијум може довести до везивања за естрогене рецепторе, па се доводи у везу као један од етиолошких фактора за настанак карцинома дојке, карцинома простате, а по неким истраживањима и за рак тестиса“, објашњава.
Доказано присуство метала у тумору
Карцином тестиса чест код младих. С обзиром да кадијум има метало - андрогене особине, Анђелковићева и њен тим са факултета кренули су тим путем, да истраже да ли кадијума има у туморским ткивима и да ли постоји повезаност са концентрацијом кадијума у крви и ове врсте хормон - зависног карцинома.
„То смо и потврдили, добили код пацијената који су имали карцином тестиса више концентрације кадијума у крви, у односу на здраве испитанике који нису имали овај нити било који други карцином. Пошто смо од ових пацијената могли да добијемо и узорак туморског и здравог ткива, успели смо и да у туморском ткиву докажемо присуство кадијума. Тиме смо показали да је кадијум један од етиолошких фактора који се може довести у везу са карциномом тестиса“, каже и додаје да се не може тврдити и да је он директан узрочник болести.
Скупљање узорака пацијената који су имали карцином трајало је више од три године, на испитивање је пристало 52 пацијента. Испитаници који боловали били су са Клинике за урологију КЦС, док је контролна група сакупљена у Косовској Митровици и Звечану, њима је одређена концентрација кадијума у крви.
По завршетку студија две године је била сарадник у настави, а пре 11 вратила са у своју Косовску Митровицу, где ради у у лабораторији Клиничко – болничког центра. Било јој је напорно, три дана је радила у Београду, два у Митровици, одлучила је да се врати кући и своју матичну лабораторију на неки начин укључи у истраживања Фармацеутског факултета чији је сада научни сарадник.
„Увек се труде да ме укључе у неки од пројеката, анализе радим у Митровици. Ти и пишем. Ту где сте рођени волите ту да проведете и остатак живота. Везани сте за ту средину, ту вам је породица. Ове наше мале средине имају душу“.
Милена Анђелковић није могла лично да присуствује додели престижне награде, имала је велико оправдање:
„Сада имамо бебу. И супруг је мишљења да треба да останемо на Косову и Метохији. Није лако, посебно ових дана на послу, отежано је снабдевање реагенсима, али трудимо се да помогнемо свима, да квалитет услуге и однос према пацијентима одржимо на нивоу“.
