Хвала ђаволу који ме је гурао међу глумце, са њима сам испунио своју судбину
22:51 19.03.2024 (Освежено: 11:05 20.03.2024)
© Tanjug / Сава РадовановићЗдравко Шотра
© Tanjug / Сава Радовановић
Пратите нас
Хвала ђаволу који ме је гурао међу глумце. Провео сам живот са људима који су даровити глумци, особене личности доброг духа. Много сам радио што је будалаштина коју никоме не бих препоручио. Нисам умео да кажем нећу и тако је настала ова књига, рекао је данас редитељ Здравко Шотра на промоцији књиге „Мојих 500 глумаца“.
Од великана Мире Ступице, Мије Алексића, Стеве Жигона, Љубе Тадића, Оливере Марковић, Павла Вуисића, Зорана Радмиловића, Бате Стојковића, преко Николе Симића, Михаила Јанкетића, Бате Живојиновића, Светлане Бојковић, Драгана Николића, Милене Дравић, Петра Краља до Мире Фурлан, Жарка Лаушевића, Војина Ћетковића, Слободе Мићаловић, Ивана Босиљчића и Љубомира Булајића, сакупио је Шотра сећања на снимања и дружења са онима са којима је створио више од 300 представа, радио драма, серија, филмова.
© Sputnik / Из књигe "Мојих 500 глумаца" Здравка ШотреЗдравко Шотра: Радио сам неконтролисано и прекомерно
Здравко Шотра: Радио сам неконтролисано и прекомерно
© Sputnik / Из књигe "Мојих 500 глумаца" Здравка Шотре
Од шоу програма „Образ уз образ“ и серије „Више од игре“ , преко „Приче из радионице“, „Браћа по матери“, „Бој на Косову“, „Лајање на звезде“, „Зана Замфирова“, „Рањени орао“ и „Непобедиво срце“ до „Шешира професора Вујића“ и „Александра од Југославије“, Шотра својом књигом сведочи о незаборавним величинама једног времена - у животу, на позорници и платну.
„Жалим што нема ту још много оних који заслужују да се памте“. Са ових 500 људи сам испунио своју судбину. Радио сам неконтролисано и прекомерно. Да сам радио мање, можда бих нешто боље направио“, рекао је редитељ насмејавши присутне у пуној галерији РТС клуба.
Шотра је наше културно благо
Глумица Светлана Бојковић присетила се када је пре шездесетак година пријавила за дечију драмску групу Радио Београда и на аудицији у углу угледала „високог, лепог младог човека“ који је стајао и смешкао се пратећи њено извођење:
„После пет-шест година отишла сам на академију и на другој години почела да играм. Један од првих редитеља код кога сам играла био је, замислите, управо Здравко Шотра. Тада се снимало много драма. После смо прешли на серије, а Шотра је радио и радио“.
Она је приметила да Шотра воли глумце и глумци воле њега:
„Његова екипа је породица. Бог му је подарио таленат, марљивост, креативност што је он уткао у своја дела. Леп, благ и драг. Шотра је наше културно благо. Верујем да ће још радити. Поживи нам још дуго“.
Ми смо Шотрине Фоке
Глумац Војин Ћетковић је рекао да када „почнете да радите са Здравко Шотром, ступате у облик брачне заједнице“:
„Као да се закунете на верност и он вама и ви њему. Ко је први пут играо код Шотре, играће цео век. Богу хвала на његовом херцеговачком здрављу тако да су се много од нас баш наиграли код њега. Са Шотром постоје два нивоа комуникације – професионални и лични и он је та два аспекта стално мешао чак и у једној истој реченици - од мржње до потпуне љубави, од шапата до рике. На снимању смо имали жучних и гласних расправа, некад увреда, до дивних пријатељских нежности. Никада није било досадно“.
© Tanjug / Сава РадовановићЂаво ме је гурам међу глумце
Ђаво ме је гурам међу глумце
© Tanjug / Сава Радовановић
Ћетковић је испричао и једну анегдоту са снимања:
„Снимао сам неки филм који, нећете веровати, није режирао Шотра. Био је слободан дан. Звони ми телефон и пита ме Шотра – Војине, да ли си слободан поподне? Кажем – 'Јесам'. 'Где си сада?' Кажем му – 'Код Инђије сам'. 'Можеш ли да се вратиш? Снимили бисмо једну тек написану сцену'. Дођем ја, стижу Циле и Ђуричко и асистент нам даје још увек врућ текст, тек изашао из фотокопир апарата. Изађемо. За 15 минута сними три- четири стране текста. Редитељ каже – купљено. И готово. Ја кажем – 'Момци, имате ли нешто јаче, зато што смо ми из специјалне глумачке формације за деловање. Ми смо Шотрине Фоке. Често смо употребљавали тај израз касније“.
Ћетковић је истакао да је много научио од Шотре, свог „пријатеља, оца, брата и непријатеља“ и свог омиљеног редитеља.
© Sputnik / Из књиге "Мојих 500 глумаца" Здравка ШотреШотра са Николом Симићем на снимању серије "Више од игре", 1975.
Шотра са Николом Симићем на снимању серије "Више од игре", 1975.
© Sputnik / Из књиге "Мојих 500 глумаца" Здравка Шотре
Ти си мајка, мораш да одмараш
Слобода Мићаловић Ћетковић захвалила је Шотри што јој је открио и отворио сва могућа врата:
„Када сам се породила, деца су имала између шест и 10 месеци, Шотра ме зове да играм у серији 'Непобедиво срце'. Ја му кажем да сам на породиљском, а он мени – 'Али , срећо, ја нећу још дуго. Мени је ово последње. Нећеш ме ваљда одбити. Да ли ти то мене одбијаш?'. Ја оставим децу, спакујем кофере између подоја и снимања. У једном тренутку снимали смо у Паризу. Имала сам најгорег водича. Ходали смо шест сати без паузе. Мене је било стид да кажем, јер је он ходао, ходао и ходао. Око 19 увече отишла сам са Тамаром Крцуновић да ми покаже Париз из другог угла. Враћам се, Шотра је љут зато што се не одмарам. Долазим и он ми каже – 'Ти си мајка, мораш да се одмориш'“.
© Sputnik / Марија Јаковљевић„Глумци, глумци... Добри моји глумци... За вама остају и приче о вашим особеностима, те пуно шаљивих згода и неумрлих духовитости
„Глумци, глумци... Добри моји глумци... За вама остају и приче о вашим особеностима, те пуно шаљивих згода и неумрлих духовитости
© Sputnik / Марија Јаковљевић
Шотра је мој филмски отац
Млади глумац Љубомир Булајић, коме је Шотра поверио главну улогу у свом најновијем остварењу – серији „Александар од Југославије“ рекао је да он негује посебан однос према глумцима:
„Први сусрет са Шотром на мене је оставио велики утисак. Тек сам завршио академију и позвао ме је на пиће. Није ми на крај памети било да ће ми понудити улогу у серији 'Непобедиво срце'. Уследио је 'Шешир професора Вујића', па 'Санта Мариа дела салуте' и седам дана пре почетка снимања серије 'Александар од Југославије' ми је јавио да ћу играти Александра. Шотра је за мене филмски отац. Подсећа ме на мог оца који је три године старији од њега. Веровали или не има неко и старији од Шотре. У овој књизи је он показао магију која се дешава између свих нас на снимањима“.
Глумци, глумци
Записао је Шотра: „Глумци, глумци... Добри моји глумци... За вама остају и приче о вашим особеностима, те пуно шаљивих згода и неумрлих духовитости. Ова књига жели да отргне од заборава што више тих Теспидових следбеника. И да изнађем како сам се ја нашао међу њима...“
„У овој књизи је првих мојих 65 година рада. Хајде да завршимо ову промоцију да бих отпочео следећих 65“.
Погледајте и: