https://sputnikportal.rs/20240320/sve-manja-sposobnost-varenja-jedne-vrste-namirnica-kako-zapadnjacki-stil-ishrane-menja-ljudski-organizam-1169944636.html
Све мања способност варења једне врсте намирница: Како западњачки стил исхране мења људски организам
Све мања способност варења једне врсте намирница: Како западњачки стил исхране мења људски организам
Sputnik Србија
Западњачка, индустријска исхрана значајно мањка у влакнима и чини се из темеља мења начин на који наша црева варе биљну материју. 20.03.2024, Sputnik Србија
2024-03-20T16:28+0100
2024-03-20T16:28+0100
2024-03-20T16:28+0100
наука и технологија
друштво
наука
српска академија наука и уметности (сану)
исхрана
биљка
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0b/1c/1164368350_0:257:2731:1793_1920x0_80_0_0_25e850869a865c6da3c7acba213c52ec.jpg
Упркос томе што су воће и поврће кључан део човечје исхране, научници све боље разумеју како наша тела разлажу најраспрострањеније органско једињење на планети – целулозу.Нова студија међународног тима стручњака открила је претходно непознате микробе који се крију у цревима и способни су да разлажу целулозу, преноси "Сајенс алерт".Деценијама се претпостављало да људи не могу да разграђују целулозу, као што су за то способне краве, коњи, овце и други сисари. Тек је 2003. године у људским цревима откривена бактерија која вари ова влакна.На основу гена те бактерије, научници су кренули у потрагу за другим попут ње. Исцрпна анализа фекални узорака тестирала је цревне микробиоме људи из различитих делова света и историјских периода.Наша црева, испоставило се, поседују неколико врста микроба који се хране целулозом, а који до сада нису откривени.Сва три микроба припадају роду ruminococcus и поседују гене повезане за разлагањем целулозе.У фекалним узорцима ловаца-сакупљача, руралне популације и древних људи (који су живели пре 1.000 и 2.000 година) ова три микроба налазе се у изобиљу.У популацији модерних, индустријализованих друштава, међутим, истих микроба има много мање.Могуће је, како кажу, да уколико су микроби реда ruminococcus лишени биљних влакана – њихов број у цревима ће опадати. Научници страхују да смањење броја ових врста доприноси слабијем метаболичком здрављу модерних, урбаних људи.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, наука, српска академија наука и уметности (сану), исхрана, биљка
друштво, наука, српска академија наука и уметности (сану), исхрана, биљка
Све мања способност варења једне врсте намирница: Како западњачки стил исхране мења људски организам
Западњачка, индустријска исхрана значајно мањка у влакнима и чини се из темеља мења начин на који наша црева варе биљну материју.
Упркос томе што су воће и поврће кључан део човечје исхране, научници све боље разумеју како наша тела разлажу најраспрострањеније органско једињење на планети – целулозу.
Нова студија међународног тима стручњака открила је претходно непознате микробе који се крију у цревима и способни су да разлажу целулозу,
преноси "Сајенс алерт".
Деценијама се претпостављало да људи не могу да разграђују целулозу, као што су за то способне краве, коњи, овце и други сисари. Тек је 2003. године у људским цревима откривена бактерија која вари ова влакна.
На основу гена те бактерије, научници су кренули у потрагу за другим попут ње. Исцрпна анализа фекални узорака тестирала је цревне микробиоме људи из различитих делова света и историјских периода.
Наша црева, испоставило се, поседују неколико врста микроба који се хране целулозом, а који до сада нису откривени.
Сва три микроба припадају роду ruminococcus и поседују гене повезане за разлагањем целулозе.
У фекалним узорцима ловаца-сакупљача, руралне популације и древних људи (који су живели пре 1.000 и 2.000 година) ова три микроба налазе се у изобиљу.
У популацији модерних, индустријализованих друштава, међутим, истих микроба има много мање.
„Ови налази имплицирају пад броја ових врста у људским цревима, највероватније узрокованог преласку на западњачке животне навике и исхрану“, наводе аутори студије, предвођене микробиологом Саром Мораис за Универзитета „Бен Гурион“ у Израелу.
Могуће је, како кажу, да уколико су микроби реда ruminococcus лишени биљних влакана – њихов број у цревима ће опадати. Научници страхују да смањење броја ових врста доприноси слабијем метаболичком здрављу модерних, урбаних људи.
