Српска води Босну до Европе – преко Русије
© AP Photo / Geert Vanden WijngaertСамит у Бриселу
© AP Photo / Geert Vanden Wijngaert
Пратите нас
Допринос Републике Српске на европском путу БиХ је велики и може се рећи да се Европски савет за отварање приступних преговора са БиХ одлучио управо због тога што је она највише напредовала када су у питању реформе. Приступање БиХ Европској унији упитан је због другог ентитета, ако и због утицаја странаца на политички живот у тој држави.
Овако Бојан Шолаја, директор Центра за међународне односе Бањалука, коментарише одлуку Европског савета о отварању приступних преговора са Босном и Херцеговином.
Подсећамо, тим поводом, председник Европског савета Шарл Мишел рекао је да се ради о кључном кораку који БиХ прави на путу према ЕУ, док је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен рекла да је БиХ, од када је добила статус кандидата у децембру 2022. године, направила импресивне кораке у погледу напретка и показала да може да испуни критеријуме за чланство.
Не би било европског пута БиХ да нема Републике Српске
По свему судећи, тих, за Урсулу фон дер Лајен импресивних корака не би било да није било Републике Српске. Према Шолајиним речима, допринос Републике Српске одлуци Европског савета веома је велики, јер је она највише одмакла у реализацији онога што је пред њу постављено.
Други ентитет, Федерација БиХ, суочавала се са проблемима у спровођењу реформи зато што је овај ентитет децентрализован и извршна власт налази се практично у рукама кантона, објашњава Шолаја.
„У политичком смислу, европски пут БиХ ни једног тренутка није био споран када је Република Српска у питању. Било је неких успоравања из политичких разлога, али до тога никада није долазило зато што је неко из Републике Српске кочио европски пут. Било је дисонантних тонова због неких ствари које су блокирале целу БиХ због неких других условљавања, али Република Српска ни једног тренутка није била кочница на европском путу. Штавише, све време је испуњавала све оно што је од ње очекивано“, наглашава наш саговорник.
Шолаја не очекује да на Републику Српску сада буду вршени притисци због њених односа са другим државама, конкретно са Русијом, без обзира на то што је Москву недавно посетио председник Републике Српске Милорад Додик и што се тренутно у Москви налази председник Народне скупштине Ненад Стевандић.
Шолаја подсећа и да је председник Русије Владимир Путин дао подршку дејтонској БиХ и Републици Српској у оквиру ње. Тако да ни Русија не доводи у питање дејтонску БиХ.
„Не видим никакав простор за притиске у том смислу, поготово не у контексту приступања ЕУ, јер једна од ретких ствари око којих постоји општи консензус у БиХ управо је европски пут“, каже он.
Зелено светло за почетак преговора са ЕУ, БиХ је добила у веома сложеним условима, али то је за БиХ трајна категорија, објашњава Шолаја, јер је политички систем у БиХ захтевнији него у неким другим централизованим државама.
БиХ је, каже Шолаја, у протеклих дванаест до петнаест месеци реализовала значајне реформе и то је позитиван контекст. Генерална политичка ситуација у БиХ компликована је као што је увек и била. Међутим, у последње време показало се да политички фактори дијалогом могу да изнађу решења.
„Оно што је битно, ово се догађа у тренутку када је у БиХ могућ договор и мислим да је ЕУ то и препознала и жели да искористи наредни период док је ова структура још увек на власти“.
С обзиром да БиХ није у потпуности испунила све услове за почетак преговора, мора се нагласити да се ради и о политичкој одлуци Брисела, додаје Шолаја. Он, како каже, очекује да у наредној фази, када се очекује датум за почетак преговора, испуне преостали услови.
Странци коче европски пут БиХ
Ипак, докле год су странци умешани у унутрашње ствари БиХ, европски пут БиХ је упитан. Чланице ЕУ су суверене државе – докле год у БиХ постоји високи представник и докле год у Уставном суду БиХ седе странци, БиХ није у потпуности суверена, каже Шолаја.
Такође, ако се у обзир узме утицај колективног Запада на спољну политику БиХ, ни у том контексту она није у потпуности суверена.
„Када се та питања реше, можемо очекивати да БиХ буде део европске заједнице држава. Док год имамо те институционализоване представнике међународне заједнице у држави, можемо бити део неког интеграционог процеса, а докле ће то да дође, колико ћемо одмаћи, остаје да се види. Оно што је сигурно, док се та питања не реше, БиХ не може бити део ЕУ и одмаћи у самим преговорима“, истиче Шолаја.
Усвајање новог закона о Уставном суду један је од захтева Брисела, међутим, о недавном предлогу српских посланика у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ, а који не предвиђа странце у овој институцији, бошњачки посланици нису ни хтели да разговарају, подсећа он.
„То значи да ће бити доста блокада везаних за то питање јер у БиХ постоји доста структура којима је ситуација са странцима у Уставном суду прилично комфорна“, каже Шолаја.
Са друге стране, логика присуства високог представника одавно је изгубила сваки смисао. Уосталом, садашња особа која се представља као високи представник нема утицаја на Републику Српску, која га не признаје, јер није именован у складу са процедурама.
„БиХ са високим представником не може да иде даље у било ком правцу, а камоли према чланству у ЕУ“, закључује Шолаја.
Погледајте и: