00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:00
30 мин
СВЕТ СА СПУТЊИКОМ
20:00
60 мин
СВЕТ СА СПУТЊИКОМ
17:00
60 мин
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
20:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
РЕГИОН
Најновије вести, анализе и занимљивости из земаља у региону

Дарко Младић за Спутњик: Циљ НАТО-а није била Југославија, већ ширење на исток /видео/

© Sputnik / Лола ЂорђевићДарко Младић
Дарко Младић - Sputnik Србија, 1920, 25.03.2024
Пратите нас
Прави циљ интервенције НАТО-а у ситуацију на Балкану 1990-тих година није била Југославија, већ ширење блока на исток, до граница Русије, изјавио је за Спутњик Дарко Младић, син и помоћник чувеног команданта босанских Срба, генерала Ратка Младића.
„Мој отац је веома добро схватао шта НАТО жели, зашто се води рат на Балкану и зашто је Југославија подељена“, рекао је Младић.
Он је подсетио да је његов отац своју професионалну војну каријеру провео у елитним јединицама Југословенске народне армије и да је био упознат са плановима НАТО-а.

„Из ових планова је било јасно да циљ НАТО-а нису Југославија и Балкан. НАТО је желео да повеже северно и јужно крило Северноатлантске алијансе, које је било географски раздвојено пре југословенске кризе“, сматра Младић.

„Било је јасно да то није урађено због Балкана. НАТО је планирао да се шири на исток. Русија је била главна мета ширења свих ових година. Били смо на почетку процеса. Чини ми се да се оно што је почело у Југославији 1991. сада завршава у Украјини“, сматра Дарко Младић.
Он је скренуо пажњу да је НАТО деловао по конкретном плану који је почео да се спроводи много пре 1999. године – још у Хрватској, као и у Босни и Херцеговини, где су он и његов отац ратовали. Прво НАТО бомбардовање Срба догодило се почетком априла 1994. године – у Босни и Херцеговини, тачније у самопроглашеној Републици Српској.
„Након што су наше јединице пробиле одбрамбену линију Оружаних снага Сарајева (босанских муслимана), НАТО је почео да прети ваздушним нападима. А пошто се наша војска није заустављала, први пут су нас бомбардовали ограничено, то је трајало неколико дана... Сурова иронија је да је прва бомба погодила санитетско возило, које је било јасно означено великим црвеним крстом. НАТО је тада директно прекршио свој мандат неутралних снага под окриљем УН, који треба да раздвајају сукобљене стране. Они су интервенисали на страни босанских муслимана како би их спасли од војног пораза“, напоменуо је Младић.
Како је истакао, „то је заправо био први пут да је НАТО интервенисао на једној страни сукоба својим авионима и помогао да се заустави наша офанзива када је непријатељ већ поражен“.
Следећи пут НАТО је интервенисао крајем августа 1995. године, када је пропала офанзива оружаних снага босанских Муслимана. Повод за интервенцију НАТО-а била је „исфабрикована епизода“, тврди Младић.
„Наша страна је оптужена за гранатирање грађана на пијаци у Сарајеву, иако је било јасно да се ради о исфабрикованој епизоди. Наши експерти на суђењу у Хагу су показали да минобацачка салва од пет граната калибра 120 mm никако није могла да допре до тамо са српских положаја“, објаснио је Младић.
Он је уверен да је НАТО до тог тренутка већ неколико месеци планирао бомбардовање. Као пример је навео да је амерички носач авиона „неочекивано“ упловио до обала Балканског полуострва, скоро одмах после инцидента.
„Јасно је да носач авиона не може да стигне из удаљеног дела Средоземног мора у Јадранско за само два дана и да почне да дејствује. Бомбардовали су нас у неколико хиљада налета, више од 10 хиљада тона бомби бачено је на Републику Српску. Циљ је био да се тамо наруши војни однос снага, да нам се нанесе штета и да се помогне босанским муслиманима. На крају је дошло до преговора који су се завршили потписивањем мировних Дејтонских споразума у новембру 1995. године“, подсетио је саговорник агенције.
На српској страни тада је било неколико стотина жртава, од којих су велика већина цивили и порушено је много цивилне инфраструктуре.
Због тога смо ми још пре бомбардовања Југославије 1999. године два пута на себи осетили ту ‘неутралност’ НАТО-а у кризи у Босни и Херцеговини“, нагласио је Младић.
„Све механизме које су користили у југословенској кризи, сада користе у Украјини. Најсвежији пример је да је (француски председник Емануел) Макрон изненада дошао на сумануту идеју да НАТО треба да ратује у Украјини и изазове трећи светски рат. Тако да Русија може да донесе много закључака из искуства југословенске кризе, јер се запад понавља. Наравно, ми нисмо Русија, немамо ваше могућности: људске, економске, војне. Али њихове методе које користе у Украјини су сличне онима које су коришћене у нашој кризи“, рекао је Младић.
Што се тиче саме кризе у Украјини, она „није покренута због Украјине, већ да би се дестабилизовала Русија, како би Запад завладао Русијом на исти начин на који је завладао бившом Југославијом“, закључио је он.
Погледајте и:
Љубинка Милинчић - Sputnik Србија
Нови канал Љубинке Милинчић на Јутјубу
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала