Лордану Зафрановићу на Мартовском фестивалу уручена награда за животно дело
© Tanjug / MARKO ĐOKOVIĆЛордан Зафрановић
© Tanjug / MARKO ĐOKOVIĆ
Пратите нас
Редитељу Лордану Зафрановићу уручена је награда за животно дело 71. Мартовског фестивала у Дому омладине Београда, на отварању ове престижне филмске смотре.
"Зафрановић је лауреат који свакој награди коју добије даје и део сопствене вредности и значаја", навео је уметнички директор Мартовског фестивала Дејан Дабић који је цењеном филмском редитељу уручио признање.
Зафрановић се захвалио организаторима фестивала на вредној награди.
"Филмски медиј је мој пријатељ и пратилац читавог живота. Живим импровизовано, тамо где снимам, тамо и живим. Стално мењам места, тако да више не знам где сам, где се налазим, негде између, путујем" казао је Зафрановић.
Он се сетио једне епизоде из своје богате редитељске каријере.
"Били смо давних година на фестивалу у Токију и Рудолф Сремец, један коментариста врсни, хрватски, је дошао код мене сав усхићен. Каже, "друже Зофрановићу, погледајте где нас је филм довео, чудесно, далеки Јапан". Кад о томе мислим стално, та реченица ми каже, "погледај где те филм води, не само да те води свуда по свету, него да те води дубоко у властити свет". Сада је прилика да се заиста захвалим свим живим и мртвим филмским радницима који су самном радили. Филм је једна колективна уметност. Без њих наравно да не бих поставио ниједан филм", рекао је Зафрановић.
Славни редитељ се захвалио екипи филма "Деца Козаре" чије је снимање пре неколико месеци завршено, а остварење се сада налази у процесу постпродукције.
"Е сад можете замислити, сто пута сам имао прилику да радим са таквим ентузијастима, са таквом енергијом, са таквом вољом да се направи нешто друго, да се пркоси, да се удари снажно у око сви они који нас муче...Сви они који су нас, како бих рекао, довели до неког гађења, до неког зла, нечег што није људски и мислим да њима треба захвалити. На жалост има и пуно оних који више нису на овом свету, али има их и пуно који јесу.Па бих ја ову награду посветио њима, свим мојим филмским пријатељима који су заједно са мном сарађивали и радили" казао је Зафрановић и додао да готово сви аутори живе на исти начин.
"Ми живимо заправо један паралелни живот. Сви се муче око финансирања, сви се муче да филм доведу до краја...Аутори су маратонци јер се готово сви боре против одређених ствари да сачувају слободу унутар тога што хоће да кажу и на крају дођу на фестивал. Зато су фестивали заиста празници за нас који правимо филмове. Сви гледате у плућа, у срце аутора, у оно што је невидљиво иначе. Он вам даје све што има и мислим да је зато и овај фестивал страшно значајан", казао је Зафрановић.
Зафрановићево име је нераскидиво везано за историју Мартовског фестивала, пошто је овде приказао свој први филм 1966. године, и 2019. представио свој стоти филм.
"Између свих ових година стала је једна блистава редитељска каријера у којој су се низала ремек дела у кратком метру, документарном и целовечерњем играном филму", рекао је Дабић, пренео је Танјуг.
Он је напоменуо да је Зафрановић награђиван на Мартовском фестивалу и представио се као један од најзначајнијих аутора, не само кинематографије југоисточне Европе већ у европским и светским оквирима.
Дабић је подсетио на Зафрановићеве наслове као што су "Аве Марија“ (1971), "Први валцер“ (1978), "Антика“ (1972), "Рад зида град“ (1975), "Завичај - Владимир Назор“ (1978), "„Крв и пепео Јасеновца“ (1983), "Лица теракота“ (2003) или "Симфонија небеског града“ (2004).
"Ти филмови су "део не само историје, него и антологије нашег документаризма и кратког метра", Зафрановић је одувек уживао углед великог редитеља, али и бескомпромисног ствараоца, за којега је наш велики књижевник и сценариста Арсен Диклић, својевремено рекао 'да се не боји да по стварима копа до дна'", наведено је из ДОБ-а.
Након свечаности доделе награде почела је пројекција документарца "Сањалице" редитеља Владимира Петровића
Погледајте и: