Макрон умишља да је Наполеон - свети се Русији и преко Србије
18:26 27.03.2024 (Освежено: 08:09 28.03.2024)
© AP Photo / Lewis Joly, Pool
Пратите нас
Председник Француске Емануел Макрон стално испробава еполете Наполеона покушавајући да заузме геополитички простор, макар информативни. То личи на својеврсну освету Француске Русији, која је, вероватно, главни заштитник Срба током читаве историје, оцењује за Спутњик професор Московског државног института за међународне односе Јелена Пономарјова.
Одговарајући на питање због чега је Француска преузела главну улогу у осујећивању седнице Савета безбедности УН, посвећену 25. годишњици агресије НАТО-а на СРЈ, Пономарјова истиче да је Макрон „главни гласноговорник светских глобалиста, глобалног врха“.
„Он испуњава оно што му се каже. У складу с тим, кроз њега се све то преноси на његове потчињене, укључујући и представнике Француске у Савету безбедности УН“, оцењује Пономарјова.
Према њеним речима, својевремено је такву улогу имала Пољска, која је „за Американце и Британце испуњавала прљави посао у јавном простору“.
„Сада то ради Француска. И то је тужно, наравно. Али у принципу, ако премотамо уназад догађаје од пре 25 година, највећа подршка агресији НАТО-а, укључујући и могућност копнене инвазије, била је у француском друштву. Следила је британска јавност, а потом Данска, Норвешка, чини ми се, и тако даље. Односно, та антисрпска хистерија је била веома озбиљна“, подсећа Пономарјова.
Професор Катедре упоредне политикологије МГИМО при МСП Русије Јелена Пономарјова
© Sputnik / Vitaliy Belousov
Према њеном мишљењу, активност Француске може бити и својеврсна освета за све оне неуспехе које је та земља током историје доживела од Русије.
„И није случајно што смо били увучени у Први светски рат, штитећи своју православну браћу. А ево сада нам стиже некаква освета од Француске“, закључује Пономарјова.
Коментаришући то што је, на захтев Русије, за 28. март заказана нова седница Савета безбедности УН поводом 25. годишњице НАТО агресије против СРЈ, Пономарјова истиче да није искључена могућност да представници западних земаља поново покушају на разне начине да осујете њено одржавање.
„Наравно, западне колеге могу да се не појаве, могу да дижу буку током седнице, свашта је могуће. Ипак, из године у годину све је више научника, истраживача, политичара, бивших војних лица који су учествовали у тој операцији, а који пишу не баш пријатне ствари. Истина ће ионако бити доказана, то је неминовно. Само је потребно време и не треба се предавати. Ми знамо да морамо да докажемо да је правда на нашој страни. То се не сме заборавити“, истиче Пономарјова.
На питање зашто представници западних земаља у УН упорно желе да докажу да питање агресије НАТО на СРЈ више није актуелно, Пономарјова каже да је то очекивано јер би Запад поновним отварањем тог питања признао да је то био злочин.
„А био је злочин. Одавно говорим да Русија треба да иницира формирање међународног трибунала за НАТО како би били јавно изнети и осуђени сви злочини, не само у Југославији него и у другим регионима света. И сада су очигледне дугорочне последице НАТО бомбардовања, почев од даљег обољевања и умирања од муниције с осиромашеним уранијумом, еколошке катастрофе у Србији и Црној Гори, па до геополитичких последица. На пример, управо се после агресије НАТО-а Балкан дефинитивно претворио у стратешки чвор међународног тероризма, у којем је распоређен огроман број база и такозваних паравојних насеља, конкретно у Босни и Херцеговини, где и даље припремају људе који ратују у жариштима“, упозорава Пономарјова.
Она подсећа и на то да је Косово било међу првима по броју људи који су отишли да се боре у Сирији.
„И то је, природно, све повезано с догађајима из 1999. године. У Србији је објављена огромна количина литературе, у којој су документоване све последице агресије, постоји такозвана 'бела књига', у којој су сабрани сви злочини, али западњаци то не желе. Због тога се и прикривају тим лажним паролама, да је то већ превазиђена историјска етапа, на коју се не треба враћати“, наводи Пономарјова, питајући се да ли то значи да треба заборавити и догађаје из Другог светског рата, бомбардовање Хирошиме и друге злочине.
Мисија Русије при Уједињеним нацијама затражила је нову седницу Савета безбедности УН, посвећену 25. годишњици агресије НАТО-а против СР Југославијем, пошто је претходно заседање, заказано за 25. март, отказано.
„Након жестоког противљења наших опонената издејствовали смо да Јапан, председавајућа земља, ипак закаже седницу за 28. март у 15 сати по америчком времену“, изјавио је заменик сталног представника Русије при УН Дмитриј Пољански.
Званична представница Министарства иностраних послова Русије Марија Захарова саопштила је раније да је Русија огорчена због непрофесионалног понашања француске делегације која је, уз подршку других западних делегација, 25. марта спречила одржавање седнице СБ УН о агресији НАТО на Југославију.
Истовремено је поручила да руска страна намерава да инсистира на томе да се седница СБ УН о НАТО агресији на Југославију одржи на овај или онај начин, јер то није само један у низу догађаја у историји, него прекретница у формирању тренутне ситуације на Балкану.
