Три важна момента: Шта говоре откривени детаљи о нападу терориста у Москви /видео/
© Sputnik / Maksim Blinov
/ Пратите нас
Није искључено да је терористички акт у Москви опипавање пулса руских специјалних служби, а могуће је и да на Западу неко има одређени дугорочни политички циљ и да му је требало да се овако нешто деси да се види реакција Русије, сматра посланик Скупштине Србије и војни аналитичар Милован Дрецун.
Многи моменти напада терориста на "Крокус сити хол", у ком је смртно страдало око 140 људи, за Дрецуна су крајње необични, а као први он наводи циљану информациону кампању, пре свега на Западу, да се докаже да Украјина нема везе с тим, док је Русија већ указивала на могућност да Кијев и те како има везе.
Необично је и што је Исламска држава, по његовој оцени прилично неубедљиво, преузела одговорност за напад који нема идеолошки моменат, типичан за ту терористичку организацију.
„Опет су на Западу покушали да нам објасне како је огранак Исламске државе - ИСИС-Хорасан много моћан, да имају капацитет за извођење терористичких акција, да је спречено више напада које су они планирали, али да при томе користе приучене оперативце које врбују негде по Европи или у неким другим земљама и дају им налоге да изведу терористичке акције које су обично неуспешне. То одмах изазива сумњу“, каже Дрецун. Он примећује да је овог пута изостао и манир радикалних исламиста да ангажују бомбаше самоубице и да узимају таоце.
Три важна детаља
С друге стране, објашњава он, одмах се види да су терористички акт извели увежбани људи, мада не превише искусни што показује да вероватно нису били припадници неких терористичких група од раније. Дрецун претпоставља да је избор таквих људи направљен да би се замели трагови, да они не падну у очи руским службама безбедности које имају широк списак људи идентификованих да су припадници терористичких група.
Он скреће пажњу на две познате чињенице – да је један од терориста рекао да је ишао у Турску по нека документа, па је чудно како је прошао незапажено од турске обавештајне службе МИТ, док је други моменат покушај бега терориста према Украјини и поставља питање да ли је то био њихов лични избор, или је њима унапред речено да ће их тамо преузети.
„Али трећи елемент је такође интересантан – да у Украјини постоји бригада добровољаца Чечена и других са Кавказа и из Централне Азије која се бори на страни украјинске војске“, каже Дрецун и додаје да то показује да украјинске обавештајне службе имају добре контакте и међу радикалним исламистима.
Професор геополитике Срђан Перишић сагласан је да је акција у Москви атипична у односу на претходне које је изводила Исламска држава, а скреће пажњу да је Запад објавио да је то извела та организација само пар сати након тога. То није у стилу Исламске државе, поготову како каже за ове из Хорасана, да се предају живи. Такође, додаје он, кад један од терориста изговара „Алаху акбар“ он диже прст левом руком што муслимани никад не раде.
„Мој је утисак да они нису били припадници никакве терористичке формације, да је све то изведено под лажном заставом. Они су врбовани, регрутовани на брзину, и убеђен сам да је то рађено од стране специалних служби са Запада”, сматра Перишић.
Темељно осмишљена акција
Дрецун указује да је акција прецизно планирана и да ју је неко темељно осмислио: морала је бити припремљена читава мрежа људи која ће пружити логистику, омогућити потребна документа, смештај, контраобавештајну заштиту, наоружање, екплозив, превоз, извиђање...
“Могуће је да је Исламска држава заиста та која је регрутовала ове људе, преко својих оперативаца и да они су извели акцију. Али, да ли је Исламска држава била у договору са неким другим, са трећом страном, па су по њиховој директиви извели акцију, то је сада кључно питање,” истиче Дрецун.
Наш саговорник износи још једну претпоставку, коју је нашао из западних извора: да је руски ФСБ у последње време јако успешно радио на откривању и хапшењу проукрајинских група и појединаца и да су толико имали успеха у свему томе да је неко одлучио да оваквом једном акцијом покуша да прекине лов на те проукрајинске групе.
На питање, зашто је са Запада одмах одбачена верзија о умешаности Украјине, иако је Кијев раније већ извршио низ терористичких аката на одређене појединце у Русији, Перишић иронично примећује да посебно у САД мисле да су сви наивни и да не постављају питање како то тамо не знају ко је дигао у ваздух Северни ток али само сат времена после терористичког акта у Москви знају да то није учинила Украјина.
Ипак, како каже, могућа је и опција да врх кијевског режима није ни упознат с плановима за терористички акт у Москви јер је кијевска полицијска хунта која влада ових 10 година тим простором Украјине под контролом разних групација са Запада - једни су под контролом Пентагона, други под контролом Стејт департмента, трећи под контролом ЦИА, четврти под контролом америчких војних обавештајних служби, пети под контролом британске спољне службе, шести слушају само Французе, седми само Немце…
Испипавање реакције Русије
Постоје центри ЦИА и других служби на територији Украјине али, надовезује се Дрецун, могућа је варијанта да нису САД те које су знале или помогле ову конкретну акцију:
“Да ли је могуће да је, рецимо, Украјина, супротно инструкцијама које стижу од ЦИА или Пентагона или Стејт департмента, то урадила? И да ли је могуће да ако је организовала тако нешто да није сама, него на пример, са британском службом или са неком другом? Немојте заборавити посебне безбедносне аранжмане који су недавно потписани између Британије и Украјине, између Француске и Украјине, Немачке и Украјине.”
Не треба заборавити, каже Дрецун, ни да је недавно из Лондона стигао предлог да се успостави нека тампон зона, прстен око Кијева, да дође неколико хиљада НАТО војника, укључујући британске, како би спречили Русију да заузме Кијев.
“То одмах показује колико је тешко стање на фронту што се тиче Украјинаца, да се предвиђа могућност да Руси могу потпуно да пробију ту одбрану. Јер практично више нема одбране до Кијева. Значи да се праве неки планови. За реализацију таквих планова за подизање подршке у западној јавности, рецимо у јавности Британије за такве неке активности, потребно је да се нешто деси. Сетите се случаја Рачак када је у питању злочиначка агресија на нашу земљу 1999. године. Можда је нека од тих других западних служби видела шансу у томе да нешто постигне што би одговарало њиховим политичким циљевима. Кад неко каже, Украјина не сме да буде поражена, Русија не сме да победи, треба им повод да могу евентуално да пошаљу у војнике”, напомиње Дрецун уз констатацију да је могуће да неко има дугорочнији политички циљ и да му је требало овако нешто да се деси да се види реакција Русије.
Перишић одговара и на питање да ли би Запад, у случају да се испостави да је Кијев ово организовао на своју руку, могао да пусти низ воду Владимира Зеленског.
“То се неће десити. Шта год да Украјинци ураде њима ће бити опроштено, чак и овакве грозоморне ствари. Ово је тотални рат против Русије, а води га Запад. Не можемо ову терористичку акцију да издвојимо из тог сукоба”, каже Перишић уз закључак да Запад тај сукоб губи на сваком пољу.
Дрецун на крају упозорава да што се више буде приближавао тренутак коначног пораза и слома украјинске армије, Запад, ако не жели то да дозволи, или ће кренути путем политичких преговора, или ће почети да предузима неке хибридне активности које укључују овакве терористичке акције, али и евентуану одлуку да се у Украјину пошаље део НАТО војника.
Погледајте и:
