Млада Српкиња која је своје снове остварила у Москви: Добила је магичну руку и сада може - све
10:41 30.03.2024 (Освежено: 11:37 30.03.2024)
© Фото : Спутњику уступила Валерија Ранкић
Пратите нас
Валерија Ранкић из Лазаревца пре три године гледала је снимке на интернету и сањала да некад у будућности добије бионичку руку. Сањала је да се бави програмирањем и од тога живи. Сањала је и да се бави спортом, као други. Сви њени снови остварили су се - у Москви. Сада је програмер, принцеза из Леденог краљевства која се спрема за Олимпијске игре.
Рођена је без шаке. Била је сјајна ученица гимназије у свом месту, члан Центра за таленте у Београду, вицешампионка Државне смотре истраживачких радова, донела је и медаљу са Интернационалног сајма науке у Турској. А онда је ова талентована ученица, млада нада српске науке, нестала.
Пронашли смо је у Москви где студира на престижном Националном истраживачком нуклеарном универзитету „МИФИ“, на смеру рачунарство и рачунарско инжењерство.
„Претходно сам размишљала и о другим државама у Европи, али када сам отпутовала у Москву 2019. године , ишла сам у Летњу школу вештачке интелигенције, а затим и са Центром за таленте са својим пројектом, тад сам се заљубила у овај град и схватила да ту желим да студирам“, каже Валерија.
Пријавила се за студирање преко Руског дома, те 2020. није било пуно кандидата за техничке науке, „упала је на прву жељу“. Поред тога што се школује бесплатно, има и малу стипендију. Дом, за који каже да је одличан, такође не плаћа.
Валерија на предавању на свом факултету, Националном истраживачком нуклеарном универзитету „МИФИ“,
© Фото : Спутњику уступила Валерија Ранкић
У Русији напредујем брже
Валерија није морала претходно да учи руски, само је мало обновила граматику. Тата Жељко се са рада у Казахстану вратио са њеном мамом, Рускињом Оксаном.
Каже да је презадовољна факултетом, да добија више него што би добила у Србији:
„Овде је свакако теже студирати, заправо је квалитетније. Нема одлагања испита, мора све да се полаже у року, ако се не полаже, могу да те избаце са факултета, такав је систем Русије. То је и стимуланс да се све заврши. Сада сам на четвртој години, завршила сам са испитима, остао ми је још дипломски и то је то“.
Додаје да њени пријатељи који студирају у Србији, напредују спорије, програмирање је на њеном факултету на вишем нивоу. Она је изабрала један од најбољих техничких факултета у Руској Федерацији. То значи да има и физику и „јаку математику“. То је у Србији незамисливо.
Поред знања, студирање у Русији дало јој је могућност да се осамостали, морала је, каже, да се осамостали.
„Сада и радим, већ радим као програмер пола радног времена. И протезу сам добила у Русији. Баш доста тога ми је Русија дала. Када се осврнем и схватим да се све то десило за мање од четири године, драго ми је да сам овде уписала факултет. Не бих ништа мењала, дефинитивно“.
Повремено одлази у компанију која јој је направила руку. И она се бави науком, занима је свака новина.
© Фото : Спутњику уступила Валерија Ранкић
Рука из бајке коју покреће апликација
Ова програмерка рођена је без трећине леве руке. Није то никада сматрала хендикепом, захваљујући родитељима. Они су је бодрили да ради све што пожели. Ипак, није могла баш све.
„Мама и ја смо гледале, док сам још била у Србији, рекламе фирме „Моторика“. Размишљала сам како ћу некада у будућности и ја имати такву, бионичку протезу, али све се десило много раније него што сам очекивала. После прве године чекала сам лет у Москви, ушла сам на њихов сајт и одлучила да се пријавим за протезу. Позвао ме је менаџер“.
Кад се вратила са распуста требало је да оформи статус инвалидности у Русији, да прикупи папире да би протезу могла да добије бесплатно. Обилазила је лекаре пола године, два месеца касније, у јуну 2022. добила је магичну руку.
„Са менаџером сам изабрала и дизајн, пошто може било какав, било која боја. Може и цртеж. Желела сам плаву протезу са шљокицама која ме је подсећала на принцезу Елзу из „Фрозена“, Леденог краљевства. Јако волим тај цртани филм. Кад сам је добила, била сам очарана“.
Своју „Елза руку“ Валерија покреће помоћу апликације. За разлику од претходне, која је била само покриће за празан простор на месту шаке, ова протеза је заиста њена нова, прва рука. На њој има два сензора, отвара и затвара шаку помоћу њих, а на апликацији мења, бира који ће од два покрета да контролише.
„Имам покрет који ми помаже када програмирам, када куцам на тастатури. Због тога сам пресрећна, зато што убрзава процес писања, много брже радим. Такође, помаже ми да понесем нешто у руци. Могу да се држим у метроу, а да у другој руци држим, рецимо телефон. То су ствари које обичним људима не значе ништа, али мени значе. И много сам срећна“.
Валерија Ранкић
© Фото : Спутњику уступила Валерија Ранкић
Валерија Ранкић – репрезентативац Руске Федерације
Девојка из Леденог краљевства увек се бавила спортом, иако није могла да буде равноправна са вршњацима, уживала је. Воли спорт. Када није тренирала ишла је у теретану, али у Србији се никада није бавила параспортом.
„Када сам добила протезу, у чету компаније “Моторика“ која ми ју је направила, објавили су рекламу за теквондо за људе без руку. Решила сам да пробам. Много ми се свидело, схватила сам да је то мој спорт“.
Ускоро је почела и да се такмичи, толико јој добро иде да је Валерија Ранкић сада члан паратеквондо репрезентације Руске Федерације.
„Управо се спремам за следеће Олимпијске игре. Ове године позив је добила мој спаринг партнер, девојка која тренира са мном, а за следеће Игре, надам се да ћу и ја добити лиценцију. Свакако се спремам за то, спремам се за 2026.“.
Настављам студирање у Москви
Иако рука функционише савршено, Валерија повремено одлази у компанију која јој је направила руку. И она се бави науком, занима је свака новина.
И даље открива њен нови град, ужива у свему што Москва пружа, воли позориште, недавно је била у Бољшој театру. Москва јој је дала и нове пријатеље, њихов менталитет јој је близак, не зато што јој је мама Рускиња, каже, већ зато што Руси и Срби имају пуно тога заједничког.
„За сада немам намеру да одем из Москве, планирам да упишем мастер на својој катедри, то је још две године. "Касније ћемо видети“, каже нам и додаје да и људи из Србије могу да аплицирају за бионичку руку, али и да наша држава још не рефундира трошкове овакве протезе.
"Сигурно остајем још две године у Москви, уписаћу мастер на својој катедри".
© Фото : Спутњику уступила "МСК 1"
Погледајте и:
