https://sputnikportal.rs/20240330/otvaranje-abramsa-sta-rusija-moze-da-nauci-proucavajuci-nokautirani-m1-1169944829.html
Отварање „aбрамса“: Шта Русија може да научи проучавајући „нокаутирани“ М1
Отварање „aбрамса“: Шта Русија може да научи проучавајући „нокаутирани“ М1
Sputnik Србија
Министарство одбране Русије објавило је снимак извиђача специјалних снага који прегледају „нокаутирани“ украјински тенк „абрамс“, напуштен на ничијој земљи у... 30.03.2024, Sputnik Србија
2024-03-30T14:52+0100
2024-03-30T14:52+0100
2024-03-30T14:52+0100
војска и наоружање
војска и наоружање
русија – војска и наоружање
абрамс (амерички тенк)
сад
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/03/14/1169945192_0:28:1131:664_1920x0_80_0_0_ef1416a7266ce477062623ab68f42a5a.jpg
Војни експерт Алексеј Леонков открива шта би Русија могла да научи ако пажљивије прегледа хваљени амерички главни борбени тенк.Извиђачи борбене групе Центар завршили су ризичну операцију прегледа оштећеног главног борбеног тенка „абрамс“, прикупљајући доказе за анализу по команди.„Мисија је била да се прегледа тенк да се утврди да ли је неоштећен, да ли је изгорео или не, да се утврди његово наоружање и опрема. Све што је могло да се ухвати у највећој могућој мери“, рекао је за Спутњик извиђач са шифром „Леши“, који је учествовао у овој операцији.Војник је рекао да прилазак оштећеном тенку није била лака ствар јер су украјинске трупе у непосредној близини, убилачки дронови им круже изнад глава, а артиљерија редовно пуца.За сада, снаге нити једне од страна у сукобу не могу возилима да приђу тенку.„Свака техника која би дошла да покупи овог „абрамса“ би остала тамо. То би било бесмислено, претрпели би непотребне губитке“, објаснио је виши обавештајац са шифром „Изаи“, војник чија је камера на кациги забележила драматичне снимке унутар оштећеног „абрамса“.До данас, четири од 31 прилагођеног М1А1 СА главног борбеног тенка „абрамс“ испоручених Украјини су уништена, или оштећена и напуштена, а руски ловци на тенкове користе комбинацију ФПВ дронова и преносивих ракетних система као што је РПГ-7 за гађање ових оклопних борбених возила.Шта би Русија могла добити проучавањем „абрамса“?Тенкови „абрамс“ које користи Украјина су поједностављене, варијанте „модела мајмуна“ америчког главног борбеног тенка, са истим дизајном трупа и куполе, али без низа специјализоване опреме, од уранијумског оклопа и напредних система за контролу гађања до алата за детекцију дронова.„Можемо да идентификујемо његове рањивости. Моћи ћемо да разумемо како систем за управљање ватром и цев обезбеђују гађање. То јест, можемо да схватимо све ове механичке [детаље]. И наравно, након што смо идентификовали његове рањивости, извршићемо неопходна прилагођавања како би тенк могао бити уништен коришћењем свих врста противтенковског оружја.“„Сваки тенк, сваки трофеј се увек проучава. Мислим да ће он пре или касније бити одвучен на полигон, где ће се вршити тестирање нових топова за наше главне борбене тенкове, као и противтенковских топова. Биће добра мета, јер више неће бити погодан ни за шта друго“, објаснио је Леонков.Али пре тога, „сви параметри ће бити снимљени, креираће се 'дигитални близанац', како би се касније ове информације могле, на пример, унети у наше извиђачке системе,” (односно библиотека фотографија која ће им омогућити да брзо идентификују „абрамса“ на бојном пољу).„Другим речима, област проучавања је прилично опсежна“, рекао је Леонков.Руска војска, независни посматрачи, па чак и западни и украјински медији, опширно су документовали лоше перформансе „абрамса“ и других западних главних борбених тенкова којима се управља у Украјини.У експозеу у Кијев Посту у уторак су НАТО-ови „велики, скупи, тешко оклопљени” тенкови упоређени са „претешким момцима” и сугерисано је да Западна алијанса никада није ни требало да их преда Украјини.Ратни ветеран у Ираку и бивши командант „абрамса“ Мајк Ридмилер рекао је да М1 није био у стању да испуни очекивања у Украјини због густине јефтиних дронова на бојном пољу, што је операције оклопних возила учинило практично немогућим.„Убиство мобилности (покретљивости тенкова) позива на појаву роја јефтиних дронова који могу бацати гранате и прилично брзо мењају „убиство мобилности“ у катастрофално убиство, није потребна артиљерија“, рекао је Ридмилер.„Ангажовања тенк-на-тенк је увек било далеко ређе него што би веровали многи који су заинтересовани за своју браншу“, рекао је бивши британски оператер тенкова Сајмон Џонсон.Осим тога, тенкови које је НАТО послао на исток имају низ других проблема, од лоших перформанси у локалној степи и блатом испуњеном терену, до несташице делова и прекомерне потрошње горива, као и проблема са мобилношћу који произилазе из тога што је оклоп претежак за прелазак неких локалних мостова.Схватајући ово, посебно након прошлогодишње катастрофалне летње контраофанзиве, украјинска војска је прибегла употреби својих преосталих тенкова – и НАТО и совјетских, штедљивије и у мањем броју, често у шумовитим пределима и по лошем времену како би избегла њихово брзо откривање и циљање.Погледајте и:
сад
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
војска и наоружање, русија – војска и наоружање, абрамс (амерички тенк), сад
војска и наоружање, русија – војска и наоружање, абрамс (амерички тенк), сад
Отварање „aбрамса“: Шта Русија може да научи проучавајући „нокаутирани“ М1
Министарство одбране Русије објавило је снимак извиђача специјалних снага који прегледају „нокаутирани“ украјински тенк „абрамс“, напуштен на ничијој земљи у насељу Бердичи, око 3 километра североисточно од Авдејевке.
Војни експерт Алексеј Леонков открива шта би Русија могла да научи ако пажљивије прегледа хваљени амерички главни борбени тенк.
Извиђачи борбене групе Центар завршили су ризичну операцију прегледа оштећеног главног борбеног тенка „абрамс“, прикупљајући доказе за анализу по команди.
„Мисија је била да се прегледа тенк да се утврди да ли је неоштећен, да ли је изгорео или не, да се утврди његово наоружање и опрема. Све што је могло да се ухвати у највећој могућој мери“, рекао је за Спутњик извиђач са шифром „Леши“, који је учествовао у овој операцији.
Војник је рекао да прилазак оштећеном тенку није била лака ствар јер су украјинске трупе у непосредној близини, убилачки дронови им круже изнад глава, а артиљерија редовно пуца.
За сада, снаге нити једне од страна у сукобу не могу возилима да приђу тенку.
„Свака техника која би дошла да покупи овог „абрамса“ би остала тамо. То би било бесмислено, претрпели би непотребне губитке“, објаснио је виши обавештајац са шифром „Изаи“, војник чија је камера на кациги забележила драматичне снимке унутар оштећеног „абрамса“.
До данас, четири од 31 прилагођеног М1А1 СА главног борбеног тенка „абрамс“ испоручених Украјини су уништена, или оштећена и напуштена, а руски ловци на тенкове користе комбинацију ФПВ дронова и преносивих ракетних система као што је РПГ-7 за гађање ових оклопних борбених возила.
Шта би Русија могла добити проучавањем „абрамса“?
Тенкови „абрамс“ које користи Украјина су поједностављене, варијанте „модела мајмуна“ америчког главног борбеног тенка, са истим дизајном трупа и куполе, али без низа специјализоване опреме, од уранијумског оклопа и напредних система за контролу гађања до алата за детекцију дронова.
„Шта ће нам дати овај тенк? Пре свега, можемо да проучимо његов труп, куполу, све ове системе“,
рекао је за Спутњик војни експерт из Москве Алексеј Леонков.
„Можемо да идентификујемо његове рањивости. Моћи ћемо да разумемо како систем за управљање ватром и цев обезбеђују гађање. То јест, можемо да схватимо све ове механичке [детаље]. И наравно, након што смо идентификовали његове рањивости, извршићемо неопходна прилагођавања како би тенк могао бити уништен коришћењем свих врста противтенковског оружја.“
„Сваки тенк, сваки трофеј се увек проучава. Мислим да ће он пре или касније бити одвучен на полигон, где ће се вршити тестирање нових топова за наше главне борбене тенкове, као и противтенковских топова. Биће добра мета, јер више неће бити погодан ни за шта друго“, објаснио је Леонков.
Али пре тога, „сви параметри ће бити снимљени, креираће се 'дигитални близанац', како би се касније ове информације могле, на пример, унети у наше извиђачке системе,” (односно библиотека фотографија која ће им омогућити да брзо идентификују „абрамса“ на бојном пољу).
„Другим речима, област проучавања је прилично опсежна“, рекао је Леонков.
Руска војска, независни посматрачи, па чак и западни и украјински медији, опширно су документовали лоше перформансе „абрамса“ и других западних главних борбених тенкова којима се управља у Украјини.
У експозеу у Кијев Посту у уторак су НАТО-ови „велики, скупи, тешко оклопљени” тенкови упоређени са „претешким момцима” и сугерисано је да Западна алијанса никада није ни требало да их преда Украјини.
Ратни ветеран у Ираку и бивши командант „абрамса“ Мајк Ридмилер рекао је да М1 није био у стању да испуни очекивања у Украјини због густине јефтиних дронова на бојном пољу, што је операције оклопних возила учинило практично немогућим.
„Убиство мобилности (покретљивости тенкова) позива на појаву роја јефтиних дронова који могу бацати гранате и прилично брзо мењају „убиство мобилности“ у катастрофално убиство, није потребна артиљерија“, рекао је Ридмилер.
„Ангажовања тенк-на-тенк је увек било далеко ређе него што би веровали многи који су заинтересовани за своју браншу“, рекао је бивши британски оператер тенкова Сајмон Џонсон.
„Само треба да погледате податке из северозападне Европе 1944. Јом Кипур и Пустињска олуја су биле мале аномалије, али то је диктирао терен. Мислим да је грешка западних лидера била претпоставка да би поклањање неколико наших возила омогућило Украјини да се прошета кроз руске линије.“
Осим тога, тенкови које је НАТО послао на исток имају низ других проблема, од лоших перформанси у локалној степи и блатом испуњеном терену, до несташице делова и прекомерне потрошње горива, као и проблема са мобилношћу који произилазе из тога што је оклоп претежак за прелазак неких локалних мостова.
Схватајући ово, посебно након прошлогодишње катастрофалне летње контраофанзиве, украјинска војска је прибегла употреби својих преосталих тенкова – и НАТО и совјетских, штедљивије и у мањем броју, често у шумовитим пределима и по лошем времену како би избегла њихово брзо откривање и циљање.
