https://sputnikportal.rs/20240331/necete-prepoznati-mesto-gde-se-nalazio-glavni-grad-kako-je-ruski-car-zauzeo-pariz-1170511651.html
„Нећете препознати место где се налазио главни град‟: Како је руски цар заузео Париз
„Нећете препознати место где се налазио главни град‟: Како је руски цар заузео Париз
Sputnik Србија
Тридесет првог марта 1814. године руске трупе под командом генерала Николаја Рајевског свечано су ушле у Париз. Параду савезничких трупа предводио је лично... 31.03.2024, Sputnik Србија
2024-03-31T09:33+0200
2024-03-31T09:33+0200
2024-03-31T09:33+0200
русија
русија
русија – друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/03/1f/1170511945_0:157:3087:1893_1920x0_80_0_0_9d279b4d8e724977ede99d02e77e7072.jpg
Францускиње су бацале цвеће на дугокосе козаке и осмехивале се храбрим хусарима и драгунима који су до пре само неколико сати водили жестоку битку за Париз. У тим борбама живот је изгубило више од 12.000 француских, пруских и руских војника.После битке код Арси-сур-Оба, Наполеон је покушао да зађе иза леђа савезничких линија, али је Александар I већ одлучио да иде право на Париз. На путу савезничкој војсци од 100.000 људи отпор су покушали да пруже само маршали Мармонт и Мортије, који су у својим редовима имали око 25.000 људи.У шест сати ујутру 30. марта почео је напад на Париз. Други руски пешадијски корпус принца Еугена Виртембершког напао је село Пантен. У исто време, генерал Николај Рајевски са 1. пешадијским корпусом и Паленовом коњицом кренуо је у јуриш на Роменвил. Блухерови Пруси су постепено сустизали.Поред војних операција, предузета је била и психолошка операција. Александар I је позвао Французе да капитулирају, написавши ултиматум: „вољно или невољно, на бајонетима или у церемонијалном маршу, на рушевинама или у палатама, али данас Европа мора да преноћи у Паризу“. Међутим, руски изасланици су били нападнути и једва су преживели.Французи су се очајнички бранили и ишли у контранападе како би издржали до доласка Наполеона. Међутим, бројчана предност савезника је превагнула. До 11 часова руски и пруски корпус су се приближили Монмарту. Како је писао барон Муфлинг, увидевши надмоћ непријатељских снага, командант француске одбране Жозеф Бонапарта је кукавички побегао са бојног поља и браниоци су остали без штаба.До поднева, након крвавих борби, руске и пруске трупе стигле су до Париза. Артиљеријске батерије су почеле да се размештају на узвиишењима како би бомбардовали град. Француски маршал Огист Фредерик Луј Мармон није гајио илузије и предлагао је преговоре, али је Александар I био упоран и рекао да ће „наредити да се битка прекине ако Париз буде предан: иначе до вечери нећете препознати место где се налазио главни град“.Офанзива је настављена, Мармонту је био послат ађутант, пуковник Орлов, који је известио да руски цар жели да спасе Париз и понудио је капитулацију. У два сата ујутру 31. марта, у селу Лавилет, потписана су документа и у подне, први пут од Стогодишњег рата, страна војска је ушла у Париз.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
русија, русија – друштво
„Нећете препознати место где се налазио главни град‟: Како је руски цар заузео Париз
Тридесет првог марта 1814. године руске трупе под командом генерала Николаја Рајевског свечано су ушле у Париз. Параду савезничких трупа предводио је лично руски цар Александар I. Пруске и аустријске јединице су марширале заједно са козацима и гренадирима.
„Наше колоне са бубњевима, музиком и знамењима прошле су кроз капију Сен Мартин. Када смо се нашли на Италијанском булевару пред нашим очима био је занимљив призор: од мноштва народа нису се виделе ни улице, ни куће, ни кровови, само су се виделе главе и у исто време чула се нека свечана хука. Био је то жамор који је заглушио и звук музике и ударце бубњева", записао је у својим мемоарима мајор Николај Лорер.
Францускиње су бацале цвеће на дугокосе козаке и осмехивале се храбрим хусарима и драгунима који су до пре само неколико сати водили жестоку битку за Париз. У тим борбама живот је изгубило више од 12.000 француских, пруских и руских војника.
После битке код Арси-сур-Оба, Наполеон је покушао да зађе иза леђа савезничких линија, али је Александар I већ одлучио да иде право на Париз. На путу савезничкој војсци од 100.000 људи отпор су покушали да пруже само маршали Мармонт и Мортије, који су у својим редовима имали око 25.000 људи.
У шест сати ујутру 30. марта почео је напад на Париз. Други руски пешадијски корпус принца Еугена Виртембершког напао је село Пантен. У исто време, генерал Николај Рајевски са 1. пешадијским корпусом и Паленовом коњицом кренуо је у јуриш на Роменвил. Блухерови Пруси су постепено сустизали.
Поред војних операција, предузета је била и психолошка операција. Александар I је позвао Французе да капитулирају, написавши ултиматум: „вољно или невољно, на бајонетима или у церемонијалном маршу, на рушевинама или у палатама, али данас Европа мора да преноћи у Паризу“. Међутим, руски изасланици су били нападнути и једва су преживели.
Французи су се очајнички бранили и ишли у контранападе како би издржали до доласка Наполеона. Међутим, бројчана предност савезника је превагнула. До 11 часова руски и пруски корпус су се приближили Монмарту. Како је писао барон Муфлинг, увидевши надмоћ непријатељских снага, командант француске одбране Жозеф Бонапарта је кукавички побегао са бојног поља и браниоци су остали без штаба.
До поднева, након крвавих борби, руске и пруске трупе стигле су до Париза. Артиљеријске батерије су почеле да се размештају на узвиишењима како би бомбардовали град. Француски маршал Огист Фредерик Луј Мармон није гајио илузије и предлагао је преговоре, али је Александар I био упоран и рекао да ће „наредити да се битка прекине ако Париз буде предан: иначе до вечери нећете препознати место где се налазио главни град“.
Офанзива је настављена, Мармонту је био послат ађутант, пуковник Орлов, који је известио да руски цар жели да спасе Париз и понудио је капитулацију. У два сата ујутру 31. марта, у селу Лавилет, потписана су документа и у подне, први пут од Стогодишњег рата, страна војска је ушла у Париз.
