https://sputnikportal.rs/20240403/felinijev-asistent-rezimski-reditelj-majstor-koji-je-odredio-glavni-tok-jugoslovenskog-filma-marija-jakovljevic-1170669134.html
Фелинијев асистент, режимски редитељ – мајстор који је одредио главни ток југословенског филма
Фелинијев асистент, режимски редитељ – мајстор који је одредио главни ток југословенског филма
Sputnik Србија
Вељко Булајић је легенда југословенске културе и кинематографије, један од људи који су круцијално утицали на мој професионални пут, каже за Спутњик глумац и... 03.04.2024, Sputnik Србија
2024-04-03T22:00+0200
2024-04-03T22:00+0200
2024-04-04T10:22+0200
култура
култура
филм
редитељ
радош бајић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/03/1170667028_0:12:764:441_1920x0_80_0_0_d437f96fba772778a864cb8e3b6fd9f0.png
Бајић истиче да без обзира на дуговечност Вељка Булајића, који је преминуо у 97. години, његов одлазак је велики губитак за кинематографију Југоисточне Европе:„Он спада у ред великана југословенске кинематографије, а свакако и српске јер је велики број филмова радио овде и био ослоњен на српске глумце и филмске раднике“.На велика врата сам ушао у кинематографијуСећа се Бајић и своје прве улоге:„Атентат у Сарајеву“ је била велика југословенско-америчко- чешка копродукција и Радош Бајић је провео две године радећи са Булајићем:„Носим га у најлепшем и најбољем сећању зато што сам као жутокљунац, који је мало знао како треба играти у филму, имао прилику да играм са највећим звездама југословенске и светске кинематографије, да снимам са Кристофером Пламером, Флориндом Болкан, Максимилијаном Шелом. Зато је улога Вељка Булајића у мом животу веома важна“.Не треба га својататиВељко Булајић је рођен у Вилусима на пола пута од Требиња до Никшића, 22. марта 1928. године. До избијања Другог светског рата боравио је у Сарајеву, да би се потом са породицом вратио у Вилусе и 13. маја 1941. године са двојицом браће отишао у рат. Најстарији Вељков брат Ђорђе је погинуо, Стеван и Вељко су преживели, иако су и сами били рањавани током рата.Након рата почео је да ради у Дому ЈНА у Загребу. Уписао је филмску режију у Риму, где је дипломирао 1959. и брзо почео да ради као асистент великим редитељима као што су Федерико Фелини и Виторио де Сика.Вратио се у Југославију и каријеру почео са кратким остварењима „Камен и море“ и „Брод луталица“ 1953, а први дугометражни играни филм „Влак без возног реда“ снимио је шест година касније и био награђен са две „Златне арене“ у Пули и Наградом града Загреба.Следи „Рат“ 1960. награђен Златном и Сребрном ареном у Пули, „Узаврели град“ 1961. овенчан највећом наградом у Пули, а остварења „Козара“, „Влак без возног реда“, „Атентат у Сарајеву“, и наравно „Битка на Неретви“ били су на врху листе најгледанијих филмова у бившој Југославији.Иза мене је стајао ТитоЛауреат је и Златног лава у Венецији, Златне нимфе у Монте Карлу, награде за режију у Сан Себастијану и Њу Делхију, Златне медаље на Међународном филмском фестивалу у Москви, а „Битка на Неретви“ је била номинована за Оскара.„Био сам и остао у потпуности режимски редитељ. Иза мене и мојих филмова је стајао лично маршал Тито. Сваки мој филм је коштао колико и 17 југословенских филмова. И те како сам био привилегован и тиме се поносим јер сам домовини Југославији и свом народу доносио углед и новац“, изјавио је Булајић 2010. године.Једини је који се са ових простора може похвалити тиме да су му у филмовима играли Јул Бринер и Орсон Велс, али и Сергеј Бондарчук. Куриозитет је да му је плакат за „Битку на Неретви“ урадити чувени Пабло Пикасо, који је урадио само два филмска плаката - један за Буњуеловог „Андалузијског пса“ из 1929. године, а други за „Битку на Неретви“ тачно четири деценије касније.Директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић истакао је да је Вељко Булајић својим најпознатијим филмовима обележио једну епоху и постао симбол главног тока југословенске кинематографије према коме су се одређивали сви како они који су тај ток следили, тако и они који су ишли мимо њега:„Имао је истанчан осећај да препозна важну тему и да је филмски уобличи у комуникативну форму, а његов опус заслужује да се сагледа и изван уобичајених интерпретација“.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
култура, филм, редитељ, радош бајић
култура, филм, редитељ, радош бајић
Фелинијев асистент, режимски редитељ – мајстор који је одредио главни ток југословенског филма
22:00 03.04.2024 (Освежено: 10:22 04.04.2024) Вељко Булајић је легенда југословенске културе и кинематографије, један од људи који су круцијално утицали на мој професионални пут, каже за Спутњик глумац и редитељ Радош Бајић на вест о одласку аутора филмова „Влак без возног реда“, „Козара“, „Битка на Неретви“.
Бајић истиче да без обзира на дуговечност Вељка Булајића, који је преминуо у 97. години, његов одлазак је велики губитак за кинематографију Југоисточне Европе:
„Он спада у ред великана југословенске кинематографије, а свакако и српске јер је велики број филмова радио овде и био ослоњен на српске глумце и филмске раднике“.
На велика врата сам ушао у кинематографију
Сећа се Бајић и своје прве улоге:
„Након једног великог кастинга којим је била покривена цела бивша Југославија - од Триглава до Вардара и шире, одабрао ме је Булајић за тумача једне од главних улога у филму 'Атентат у Сарајеву' где сам играо Недељка Чабриновића. Практично сам на велика врата ушао у кинематографију још као млади глумац, дебитант, са још незавршеном академијом“.
„Атентат у Сарајеву“ је била велика југословенско-америчко- чешка копродукција и Радош Бајић је провео две године радећи са Булајићем:
„Носим га у најлепшем и најбољем сећању зато што сам као жутокљунац, који је мало знао како треба играти у филму, имао прилику да играм са највећим звездама југословенске и светске кинематографије, да снимам са Кристофером Пламером, Флориндом Болкан, Максимилијаном Шелом. Зато је улога Вељка Булајића у мом животу веома важна“.
Вељко Булајић је рођен у Вилусима на пола пута од Требиња до Никшића, 22. марта 1928. године. До избијања Другог светског рата боравио је у Сарајеву, да би се потом са породицом вратио у Вилусе и 13. маја 1941. године са двојицом браће отишао у рат. Најстарији Вељков брат Ђорђе је погинуо, Стеван и Вељко су преживели, иако су и сами били рањавани током рата.
Након рата почео је да ради у Дому ЈНА у Загребу. Уписао је филмску режију у Риму, где је дипломирао 1959. и брзо почео да ради као асистент великим редитељима као што су Федерико Фелини и Виторио де Сика.
Вратио се у Југославију и каријеру почео са кратким остварењима „Камен и море“ и „Брод луталица“ 1953, а први дугометражни играни филм „Влак без возног реда“ снимио је шест година касније и био награђен са две „Златне арене“ у Пули и Наградом града Загреба.
Следи „Рат“ 1960. награђен Златном и Сребрном ареном у Пули, „Узаврели град“ 1961. овенчан највећом наградом у Пули, а остварења „Козара“, „Влак без возног реда“, „Атентат у Сарајеву“, и наравно „Битка на Неретви“ били су на врху листе најгледанијих филмова у бившој Југославији.
„Мислим да је погрешно да се Вељко Булајић својата. Видим да браћа Хрвати већ истичу да је он највећи хрватски редитељ, Црногорци да је највећи црногорски редитељ. Лик и дело господина Булајића далеко превазилази све ове просторе и има значајно место и у светској кинематографији“, сматра Радош Бајић.
Лауреат је и Златног лава у Венецији, Златне нимфе у Монте Карлу, награде за режију у Сан Себастијану и Њу Делхију, Златне медаље на Међународном филмском фестивалу у Москви, а „Битка на Неретви“ је била номинована за Оскара.
„Био сам и остао у потпуности режимски редитељ. Иза мене и мојих филмова је стајао лично маршал Тито. Сваки мој филм је коштао колико и 17 југословенских филмова. И те како сам био привилегован и тиме се поносим јер сам домовини Југославији и свом народу доносио углед и новац“, изјавио је Булајић 2010. године.
Једини је који се са ових простора може похвалити тиме да су му у филмовима играли Јул Бринер и Орсон Велс, али и Сергеј Бондарчук. Куриозитет је да му је плакат за „Битку на Неретви“ урадити чувени Пабло Пикасо, који је урадио само два филмска плаката - један за Буњуеловог „Андалузијског пса“ из 1929. године, а други за „Битку на Неретви“ тачно четири деценије касније.
Директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић истакао је да је Вељко Булајић својим најпознатијим филмовима обележио једну епоху и постао симбол главног тока југословенске кинематографије према коме су се одређивали сви како они који су тај ток следили, тако и они који су ишли мимо њега:
„Имао је истанчан осећај да препозна важну тему и да је филмски уобличи у комуникативну форму, а његов опус заслужује да се сагледа и изван уобичајених интерпретација“.
